Kardiolog: Ovo je prva stvar koju uvek pogledam u nalazima pacijenata

Prevencija zahteva i odlazak kod lekara i vađenje krvi, što mnogima nije prijatno. Ipak, jedan kardiolog ističe koliko su ti nalazi važni.

„Redovne analize krvi važne su ako imate poznat kardiovaskularni problem ili uzimate lekove za holesterol“, kaže dr Bredli Server, interventni kardiolog i glavni medicinski direktor kompanije VitalSolution. „Važno je da znate koliki vam je rizik i da li terapija koju koristite daje rezultate.“

Analize krvi mogu pomoći i u prilagođavanju životnih navika kako biste bolje zaštitili zdravlje srca. Kada pregleda nalaze pacijenta, dr Server prvo obraća pažnju na jednu, odnosno dve vrednosti, piše Parade.

Koje vrednosti kardiolog prvo proverava?

Kada pregleda nalaze, dr Server prvo proverava LDL holesterol i trigliceride. Kaže da upravo te vrednosti mogu pomoći pacijentima da na vreme preduzmu korake za bolje zdravlje srca.

„Holesterol je jedan od najvažnijih faktora rizika koje možemo promeniti kada je reč o razvoju koronarne bolesti srca“, objašnjava on. „Poznavanje nivoa holesterola omogućava procenu individualnog rizika i rano reagovanje, čime se mogu sprečiti ili ublažiti buduće komplikacije.“

Koronarna bolest srca nastaje kada se u koronarnim arterijama koje snabdevaju srce krvlju nakupljaju naslage plaka. Takve naslage mogu suziti ili blokirati arterije i otežati protok krvi.

Iako zvuči zabrinjavajuće, stvarni rizik ne možete znati dok ne uradite analize krvi i sa lekarom ne razgovarate o vrednostima LDL holesterola i triglicerida.

„Najbolji način da snizite holesterol jeste da prvo saznate koliki vam je nivo i koji cilj treba da postignete“, kaže dr Server. „To se određuje razgovorom sa lekarom i procenom individualnog rizika.“

Koliko često treba proveravati holesterol?

Koliko često treba da radite analize krvi zavisi od rizika od komplikacija.

„Vreme i učestalost testiranja holesterola zavise od rizika za razvoj komplikacija“, objašnjava dr Server. „Ako imate dijabetes, poznatu koronarnu bolest srca ili članove porodice sa izrazito povišenim vrednostima, poznavanje sopstvenih nalaza ključno je kako bi se izbegle ozbiljne komplikacije.“

Šta je LDL holesterol i zašto je opasan?

LDL holesterol često se naziva „lošim holesterolom“.

„LDL ili lipoprotein niske gustine može da se taloži na unutrašnjim zidovima arterija“, objašnjava dr Server. „Vremenom se te naslage zadebljavaju i okružuju kalcijumom. Taj proces naziva se ateroskleroza. Ako se događa u koronarnim arterijama, može izazvati bol u grudima ili povećati rizik od srčanog udara.“

Dodaje da se isti proces može dogoditi i u arterijama vrata ili mozga, čime se povećava rizik od moždanog udara.

„Ponekad te naslage holesterola puknu unutar arterije“, kaže on. „Tada telo stvara krvni ugrušak koji može veoma brzo zaustaviti protok krvi i izazvati srčani ili moždani udar.“

Koje su poželjne vrednosti LDL holesterola?

Ciljna vrednost LDL holesterola zavisi od individualnog rizika:

• ispod 130 mg/dL za osobe niskog rizika
• ispod 100 mg/dL za osobe srednjeg rizika
• ispod 70 mg/dL za osobe visokog rizika
• ispod 55 mg/dL za osobe veoma visokog rizika

„Veoma visok rizik uključuje osobe sa koronarnom bolešću srca uz dijabetes, bolest bubrega ili aktivno pušenje“, pojašnjava dr Server.

Šta su trigliceridi?

„Trigliceridi su masti u krvi koje pokazuju šta ste jeli tokom poslednja 24 sata“, kaže dr Server.

Njihove vrednosti brzo se menjaju u zavisnosti od ishrane.

„Kod nekih ljudi trigliceridi su veoma visoki jer organizam ne može efikasno da ih razgradi“, upozorava on. „Povišeni trigliceridi mogu dovesti do ozbiljnih problema poput pankreatitisa.“

Idealno bi bilo da nivo triglicerida bude ispod 150 mg/dL.

Kako sniziti holesterol?

Prvi korak jeste da upoznate sopstvene vrednosti holesterola. Osim LDL holesterola i triglicerida, dr Server savetuje da obratite pažnju i na HDL, odnosno „dobar holesterol“.

„Kod muškaraca bi HDL trebalo da bude iznad 40 mg/dL, a kod žena iznad 50 mg/dL“, kaže. „Vrednosti iznad 60 mg/dL smatraju se zaštitnim i smanjuju rizik od koronarne bolesti srca.“

Nakon toga slede promene životnih navika.

Fizička aktivnost

„Vežbanje povećava HDL i pomaže u snižavanju LDL holesterola“, objašnjava lekar. Gubitak od pet do deset odsto telesne težine može značajno smanjiti LDL holesterol.

Manje zasićenih masti

Ishrana igra važnu ulogu, posebno ako unosite mnogo zasićenih masti koje se nalaze u pekarskim proizvodima, kao i u crvenom i prerađenom mesu. Američko udruženje za srce preporučuje najviše 13 grama zasićenih masti dnevno u ishrani od 2.000 kalorija.

Više vlakana

Mali broj ljudi unosi dovoljno vlakana, iako ona mogu pomoći u regulaciji holesterola. Posebno su korisna rastvorljiva vlakna iz ovsa, ječma i pasulja.

Lekovi

Ponekad ishrana i vežbanje nisu dovoljni. Tada lekar može preporučiti lekove poput statina, ezetimiba ili PCSK9 inhibitora.

Stručnjaci ističu da je upravo lekar najbolja osoba koja može proceniti koje metode za snižavanje holesterola će biti najefikasnije za vas.