Pričali smo s Davidom iz serije Policajac s Petlovog brda

Showbiz 26. feb. 202121:01 > 21:56
Podeli:
Marko Stojiljković Foto: Mladen Šagovac

Najmađeg člana porodice "Policajca sa Petlovog brda", Davida Simića, igrao je Marko Stojiljković. Iako je imao zapaženu ulogu u seriji, Marko nije želeo da se bavi glumom, ali je ljubav prema filmu iskazao na drugačiji način. On je sada filmski kritičar.

Marko Stojiljković ima svoj blog „Nije više film na dan“, na kojem objavljuje filmske kritike, koje je sam napisao. Kako i sam navodi, kritikom se bavi jako dugo, jer jednom kad naučite da razmišljate kritički, onda to postaje refleks. Pored toga, sa Markom smo pričali i o razlozima zbog kojih nije nastavio da se bavi glumom.

Koliko dugo se već bavite filmskom kritikom?

– Neformalno, celi svesni deo mog života. Jednom kada naučite da razmišljate kritički i da procenjujete dosege nečega, to onda postaje refleks. Ako mislite na to otkad javno objavljujem ono što napišem, datum je septembar 2013. godine.

PROČITAJTE JOŠ

Zbog čega ste odlučili da se više ne bavite glumom?

– Zato što sam izgubio interes za to u nekom trenutku. Ništa čudno. Klinci-glumci su dosta često glumci od jedne uloge, glumci za jednokratnu upotrebu. Nešto počne kao dobro zezanje i prilika da zbog nečega budete kao posebni, onda se to ispostavi kao nešto jako kompleksno, nešto što zahteva i talenat i tehniku i fizičku i psihičku spremu. Nije sve za svakoga, deca i mladi ljudi odustaju i od treniranja sportova ako ne osete „ono nešto“, taj neki poziv. Ja ga nisam osetio.

Kako izgleda jedan vaš radni dan, odnosno radni dan filmskog kritičara?

– Radni dan jako zavisi od konteksta u kojem se trenutno nalazim, odnosno je li „regularni“ ili festivalski radni dan. Kada je u pitanju normalni radni dan koji započinjem kod kuće, onda mi obično treba više vremena da se „razmrdam“, obavim nešto po kući, odvezem sina u vrtić, pa tek onda počnem da radim, obično rešavajući neke obaveze koje imam „na lageru“ pošto pišem za mnoge različite medije u regionu i na globalnom nivou. Blog je tu prevaziđena priča, nešto s čime sam počeo i što je zapravo uvek služilo više kao portfolio za napredovanje dalje. U normalna vremena, barem dvaput nedeljno idem u bioskop i gledam da pišem o filmovima koje sam tamo gledao.

Marko Stojiljković Foto: Mladen Šagovac

Kako onda izgleda festivalski radni dan?

– Festivalski radni dan je unekoliko drugačiji, ali i to zavisi od festivala do festivala. Oni manji su zgodni za druženje, uživanje i gledanje filmova koje sam propustio negde drugde, pa odatle i ne pišem puno. Oni veliki su često „frka i strka“, treba pogledati što više filmova i napisati tekstove u nekim tesnim rokovima, ali to daje onu dozu adrenalina celom ovom poslu koji je analitički više nego što je kreativan. Na tim velikim festivalima sve je posao, čak i druženje, odlazak na sastanke, prijeme, koktele i žurke, a radni dan zna da traje i više od 18 sati jer su novinarske projekcije obično ujutro. Ova situacija je sada izbacila tu socijalnu komponentu filmskih festivala, a bioskope zamenila ekranima laptopa, ali posao koji mora da se obavi je i dalje tu.

PROČITAJTE JOŠ

Koliko vam vremena treba da napišete kritike koje objavljujete na vašem blogu?

– Inače pišem relativno brzo, obično ispod sat vremena po tekstu, ali mi pre toga treba vremena da se ta serija misli „skuva“ u glavi. Nekad se to samo od sebe posloži tokom gledanja filma, a neke filmove ostavim da se tako danima „krčkaju“. Ako je reč o klasičnoj filmskoj kritici, ozbiljniji članci zahtevaju više vremena.

Kakve filmove volite da gledate?

– Volim da gledam različite filmove. Volim da gledam filmove kombinovanog pristupa između „arta“ i žanra. Volim dokumentarce. Volim kratkometražne filmove. O tome pišem na platformi „Ubiquarian“ koju sam pokrenuo sa svojom koleginicom i prijateljicom Marinom Richter. Volim azijske kinematografije, posebno centralnoazijsku, dalekoistočnu i bengalsku. O tome pišem za „Asian Movie Pulse“. Ne smetaju mi čak ni loši filmovi, na njima vežbam kritičarsku oštrinu. Živaca nemam jedino za one upadljivo prosečne, klišeizirane i neinspirativne.

Kpje biste filmove preporučili čitaocima portala Nova.rs?

– Šta god vam odgovara, sve je legitimno. I akcioni filmovi za „odmaranje mozga“ i „teški art“. Ukusi su različiti, a jedino što možete izgubiti je sat i po ili dva sata vremena. Ako je to ponekad previše, ne zaboravite da postoje i kraće forme u kojima takođe ima sjajnih stvari, a ti kratki filmovi znaju biti dostupni potpuno besplatno na nekim Jutjub ili Vimeo kanalima.

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk Tviter.

Komentari

Vaš komentar