Pred kraj prošle godine Marko Louis je objavio četvrti studijski album indikativnog naziva „Sloboda“. Marko važi za jednog od najomiljenijih autora i saradnika na široj regionalnoj sceni. Tokom svoje karijere nastavio je tradiciju svog oca Ljubiše Stojanovića Louisa, kombinujući takozvanu zapadnu pop kulturu sa tradicionalnim zvukom ovih prostora. U tome svaki put uspeva bez obzira da li piše za sebe ili stvara sarađujući sa drugim muzičarima.
PROČITAJTE JOŠ
Reč „sloboda“ sa sobom nosi bujicu značenja, mišljenja i splet osećanja. U ova globalno (i lokalno) turbulentna vremena ponovo postajemo svesni važnosti njenog značenja. Verovatno si se tokom snimanja albuma pitao u kojoj meri i da li si slobodan kao čovek, umetnik, pojedinac. Do kakvog odgovora si došao?
– Ja se osećam veoma slobodno pošto malo zavisim bilo koga. Slobodan sam zato što se bavim muzikom i to je lična odluka. Bavim se muzikom koju mnogo volim, koja me ispunjava i pored svega toga kupujem svoj hleb od te muzike. Sve je nekako kako treba. Pored toga mislim da nisam slobodan zato što živim u sistemu koji je kontrolisan. Ta kontrola preuzima naravno i nas, naše hobije, ono što volimo, ono što kupujemo, odluke koje donosimo itd. U svakom slučaju slobodan sam čovek u ovom ogromnom kavezu.
Tvoj album imenom sugeriše i na jednu vrstu autorske slobode. Inače važiš sa izvođača koji koketira sa raznim žanrovima, na ovom albumu si malo više eksperimentisao. Koje si muzičke sfere želeo da istražiš?
– Veoma me je inspirisala muzika šamanske kulture i hipnoza njihovih rituala. Pogotovo je to slučaj u pesmi „Sloboda“ koja je motor albuma. Ni ovom prilikom nisam bežao od nekih trenutnih trendova kao što je trep ili slično. Volim da mešam moderne i izvorne zvukove. Tu nema granice.
Sarađivao si sa mnogim izvođačima iz Srbije i čitavog regiona. Zamolio bih te da ih navedeš i da izdvojiš neku pesmu, odnosno saradnju, kojom si lično proširio sopstvene muzičke vidike.
– Duet sa Lenom Kovačević i pesma „Kraj“ je, iskreno, moja prva prava balada. Mnogo volim ovu kompoziciju i svaki put kada je slušam i izvodim naježim se. Takođe, saradnja sa Sky Wikluhom je posebna, inspirativna. On je veoma talentovan i čast mi je da smo muzicirali malo u studiju.
Publika voli tvoj istraživački odnos prema tradicionalnoj/izvornoj/narodnoj muzici. Na albumu „Sloboda“ našlo se tvoje viđenje pesme „Vranjanka“. Pesma važi za jednu od najlepših narodnih pesama, takođe je veoma teška za izvođenje. Mnogim vrsnim interpretatorima je bila „kamen spoticanja“. Šta je tebi bilo najteže prilikom pravljenja novog aranžmana i izvođenja ove pesme?
– Pre svega sam zahvalan i srećan što sam uopšte dobio priliku da obradim ovu kompoziciju legendarnog autora Dragana Tokovića. Tihomir Radić Toši iz grupe Helem Nejse mi je predstavio ideju i aranžman kod njega kući. Kada sam to čuo ostao sam zabezeknut, sinula nam je ista ideja da je snimimo za album „Sloboda“. Moram priznati da mi je trebalo vremena da nađem svoju način interpretacije. Veoma sam zadovoljan kako je na kraju ispalo.
PROČITAJTE JOŠ
Taj odnos prema tradicionalnom melosu definitivno si nasledio od svog oca. Prateći tvoj rad evidentno je da neguješ veoma sličan pristup toj vrsti muzike u kojoj sa lakoćom dodaješ savremen ton.
– Kod kuće se uvek slušala muzika različitih žanrova i kultura. Pored toga sam u pubertetu većinom slušao hip-hop i soul muziku i taj „bućkuriš“ sam samo preneo na svoje pesme. Volim da mešam harmonije i melodije koje naizgled nisu srodne. Osećaj kada folklor-klarinet svira na soul melodiju na klaviru za mene je neprocenljiv.
I tvoja sestara Maja je nedavno objavila novu pesmu kojoj si takođe dao svoj doprinos. Interesuje me kao sagledavaš vaše karijere? Koji su to smerovi kojima pojedinačno naginjete i u kojim se to tačkama susrećete?
– Maja se mnogo duže bavi pevanjem i autorskom muzikom. Svakako smo mnogo drugačiji i jedno drugo pokrećemo. Kada radimo u studiju za Majine pesme ja služim najviše kao njena produžena ruka koja pretoči njene ideje u program za snimanje i komponovanje. Kada Maja bude savladala taj tehnički deo, onda ne neće zavisiti od nikog i ni nebo nije više granica. Odrasli smo uz istu muziku ali se svako formirao na svoji način. Maja i svojoj muzici ima dosta uticaja iz rok muzike.
Za tobom su godine u kojima si imao puno nastupa, radio na pripremama novih pesma, sa Petrom Z. komponovao himnu Exita, postao roditelj… Poslednju stavku umetnici uvek ističu kao prelomnu u njihovom stvaralaštvu. Kako se to kod tebe manifestovalo?
– Od kada sam postao roditelj samo mi se pojačala i fokusirala energija koju imam. Sve što radim imalo je još više smisla. Vremenom sam naučio mnogo bolje da se organizujem. Svakako bi to nazvao kvalitetnim upgradeom.
Da se vratimo albumu „Sloboda“. Preslušavanje albuma šalje jednu znatno jasniju i direktniju poruku, na momente prilično utopističku. Stihovi Branka Miljkovića se prosto nameću i ti si ih veoma dobro upotrebio. Pa Marko, posle svega doživljenog i ispevanog, da li će (ikada) sloboda zapevati?
– Sloboda peva ali je mnogo tiša od buke. Možda se ne čuje ali je osetimo sa vremena na vreme. Mislim da je ona u nama ali nas ometaju i odvlače nam pažnju na manje bitne stvari. Mislim da je važno da se ne prepustimo liniji manjeg otpora nego da počnemo sa promenama od manjih stvari i navika. Čovek je bezgranično sposoban da se menja i da napreduje a to je samo moguće ako to dopustimo.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar