0
Zemlja blagostanja, napretka i socijalne osetljivosti u kojoj se tako nešto čini nemogućim, barem izdaleka. Mnogim švedskim predgrađima ovih meseci i danju i noću odjekuje pucnjava - ratuju narkobande. Imaju oko trideset hiljada članova, što je više nego što Švedska ima policajaca. Više je od 50 ubijenih ove godine, više od 140 eksplozija.
Odakle toliki porast nasilja? Ekipa „Provjerenog“ odgovore je potražila kod policajaca, kriminologa, sociologa, novinara, a razgovarali su i s bivšim osuđenikom, čovekom s Balkana, koji iz prve ruke govori kako izgleda švedski kriminalni milje i zašto bande sve češće u svojim prljavim poslovima koriste decu.
I dok neki reperi u toj zemlji glorifikuju kriminal, pa i sami u njemu učestvuju, pred kameru je stao jedan od najvećih švedskih muzičara, dr. Alban, piše Dnevnik.hr.
U tržnom centru na jugu Malma usred bela dana ubijen je 31-godišnji vođa bande Satudarah. Slučaj ima sva obeležja rastućeg švedskog problema o kojem su počeli da izveštavaju mediji širom sveta. Radi se o jednom od stotina obračuna narkobandi. Čine ih većinom potomci imigranata. U atentatu je ranjena slučajna prolaznica, a atentat je izveo 15-godišnjak.
„Izvadili su mu krv posle ubistva, on je bio nadrogiran… Znači, nije znao šta radi i dobio je za ubistvo tri godine u domu“, ispričao je Anes.
Sagovornik „Provjerenog“ zna ponešto o tome zašto su u Švedskoj, legendarnoj zemlji blagostanja, vrhunskog besplatnog obrazovanja, humanizma i solidarnosti, neke od najtežih zločina počela da čine deca.
„Ja dok sam bio u tim vodama, imao sam ljude koji su prodavali za mene, bili su relativno deca. To su ti koji jedino smeju da prodaju, nema kazne za njih“, ispričao je Anes.
Priča o bandama u Švedskoj počinje krajem prošlog veka s grupama „Hell’s Angels“ i „Bandidos“. Nastavlja se s posthladnoratovskim kriminalnim organizacijama među kojima se posebno ističu južni Slaveni. Ovdašnji kriminolozi dobro znaju ko su Arkan i Joca Amsterdam. Nova generacija, odgovorna za stotine ubistava poslednjih godina, više nisu bande stare škole, nego sasvim u duhu 21. veka pomoću mreže.
„Bande imaju hijerarhiju, određena pravila, vođstvo, ime, možda i logo, ali kriminalne mreže sastoje se od međusobno labavo povezanih pojedinaca. Dakle, ili se udružiš s njima da biste počinili konkretno krivično delo, a potom se raziđete svako svojim putem, ili si član jedne kriminalne mreže, ali takođe i druge, pa i treće. I stalno prelaziš iz jedne u drugu“, objasnio je kriminolog Ardavan Košnod.
„Njihova lojalnost se brzo menja. Jedan dan su prijatelji, drugi dan neprijatelji“, dodao je Erik Asberg, komandant policije za južni Malmo.
Raskol u jednom takvom hibridu bande i mreže uzrok je desetinama ubistava koja proteklih meseci tresu velike i male gradove. Organizacija se naziva Fokstrot, po nadimku vođe – Foks iliti Lisica. Pravo ime mu je Rava Majid, kurdskog je porekla i verovatno je pobegao u Tursku. Sukobio se sa svojom desnom rukom Ismailom Abdoom zvanim Jagoda.
„Pucnjave su postale malo bezobzirnije i nemilosrdnije u poslednje vreme. Imali smo incidente u kojima su nevini prolaznici bili pogođeni greškom“, istakao je Asberg.
Prizori eksplodirane zgrade u gradu Upsali obišli su svet. Manje je poznato da je u njoj ubijena majka Ismaila Abdoa Jagode. Stari gangsterski kodovi više ne vrede.
„Pre je bilo između kriminalaca, imalo je taj neki, kao, ugovor. Znači, ako ja imam problem s tobom, ti samo mene ubiješ. Sad više ne, sad mešaju i porodice, i očeve, i majke i sve“, napomenuo je Anes.
Svoje male vojnike, kriminalne mreže počele su da pronalaze u tzv. ranjivim kvartovima. Onima u kojima etnički Šveđani retko kupuju ili unajmljuju stan. Onima koje zapljuskuju sve veći talasi imigranata iz sve daljih, ratovima razorenih zemalja: Bosna, Somalija, Palestina, Sirija, nema kraja.
„Deca koja odrastaju u tim područjima vide da njihovi roditelji nemaju budućnost. Roditelji su im nezaposleni. Mogu imati zdravstvenih i finansijskih problema“, napomenuo je sociolog Mikael.
Pročitajte još...
0
0
0
Toj deci već u osnovnim školama prilaze nekoliko godina stariji pripadnici bandi.
„Obećaju im novac, luksuzne satove, luksuzan život, žene“, kazao je kriminolog.
„Ovde u Švedskoj nema zatvora za decu. Oni dobiju dve-tri godine u domu za jedno ubistvo, a on 10.000 evra, ili 5.000 evra za ubistvo. Tako se ovde najčešće događaju ubistva koja rade maloletnici od 14 do 16 godina“, ispričao je Anes.