U centru krvavog rata bandi u "obećanoj zemlji" je ovaj čovek: Zovu ga Kurdska lisica, Švedska ga očajnički želi, ali ga štite Erdoganovi ljudi

Od početka septembra u široj okolini Stokholma gotovo da nema noći bez eksplozija i pucnjava u kojima uglavnom stradaju pripadnici organizovanog kriminala ili članovi njihovih porodica koji su izloženi bezobzirnoj osveti suparničkih bandi, ali u poslednje vreme sve češće i slučajni prolaznici.

U noći sa srede na četvrtak na širem području Stokholma stradale su čak tri osobe, dve u pucnjavama i jedna u eksploziji. Prema policijskim izveštajima, ova poslednja nije imala nikakve veze s organizovanim kriminalnom, nego se jednostavno našla na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Naime, podmetnute improvizovane bombe obično su namenjene zastrašivanju suparnika u njihovim domovima, a egzekucije se u pravilu sprovode vatrenim oružjem na otvorenom.

Reagujući na septembarski talas nasilja na stokholmskom području, naciji se obratio i švedski premijer Ulf Kristerson."Moramo da se suprotstavimo bandama i moramo da ih pobedimo. Privešćemo ih pravdi. Ako su švedski državljani, biće osuđeni i zatvoreni na vrlo duge kazne. Ako su strani državljani, moraju da budu deportovani", rekao je.Kako bi javnosti pokazao da nešto preduzima i situaciju shvata ozbiljno, Kristerson je najavio sastanak sa šefom švedske policije i vrhovnim komandantom švedskih oružanih snaga. Namera mu je da ispita kako oružane snage mogu da pomognu policiji u borbi protiv kriminalnih klanova.Premijer Kristerson rekao je da Švedska još nije videla ništa slično i da "nijedna druga zemlja u Evropi" nije iskusila ovakvu situaciju.

Ko je čovek zbog kojeg je izbio talas nasilja?

Nasilje je posledica obračuna unutar klana Fokstrot. Naime, Rava Majid ratuje za kontrolu nad trgovinom narkoticima protiv svog nekadašnjeg prvog saradnika Ismaila Abdoa.Rava Majid, poznat kao Kurdska lisica, odrastao je u Upsali, ali od 2018. godine živi u Turskoj. Glavni je vođa švedske kriminalne organizacije Fokstrot, koja se povezuje s brojnim pucnjavama i bombaškim napadima. Banda je poznata po regrutovanju vrlo mladih osoba pa su tako u uličnim ratovima švedskih bandi izvršioci, a i žrtve, vrlo često mladi između 13 i 16 godina.U sukobu je, osim s Abdoaom, i s nekoliko drugih kriminalnih grupa i bivših članova Fokstrota. Za njim je u avgustu 2020. godine raspisana međunarodna poternica zbog krivičnih dela vezanih uz drogu i ubistva te je proglašen jednim od najtraženijih kriminalaca u Švedskoj.

Majidovi roditelji su iz iračkog Kurdistana, ali on je rođen u Iranu, čiji je državljanin. Porodica se nastanila u Upsali u Švedskoj dok je bio beba. Majid je napustio Švedsku 2018. godine, nakon što je počeo da dobija pretnje smrću. 2020. godine kupio je turski pasoš zahvaljujući izdašnim investicijama te zbog toga Turska odbija da ga izruči. Švedska policija je podelila obaveštajne podatke o operaciji hvatanja Majida s turskom policijom na najvišem nivou, ali su obaveštajni podaci procurili članovima kriminalne mreže Fokstrot 2022. godine. Zamenik premijera Švedske čak je zapretio obustavom finansijske pomoći Švedske Turskoj ako Majid ne bude izručen, ali je kasnije povukao tu izjavu.

Dug kriminalni dosije

Majid je prethodno bio osuđen na osam godina zatvora zbog teških krivičnih dela vezanih za drogu i napade. U krivičnom registru prvi put se pojavljuje kao 19-godišnjak, a osuđivan je, između ostalog, za krađe i šverc cigareta.

Majid je ranije bio u sukobu sa rivalskom kriminalnom mrežom Vorbi. Početkom septembra 2020. godine, 25-godišnjak je upucan i ubijen u Upsali u, kako se veruje, napadu bande. Smatra se da je žrtva bila član mreže Vorbi, a veruje se da su pucnjavu izveli članovi bande Fokstrot.Bandidosi su još jedna kriminalna grupa s kojima je Majid u sukobu. Jedan 33-godišnji muškarac ubijen je iz vatrenog oružja 4. martu 2022. godine neposredno ispred prostorija Bandida. Za ubistvo je optuženo nekoliko članova mreže Fokstrot. Veruje se da je Majid naredio ubistvo, ali za to mu se nikad nije sudilo, jer je u Turskoj. Glasovne snimke pokazuju da su dve nedelje kasnije Rava Majid i 18-godišnjak planirali da ubiju vođu Bandidosa, ali plan je razotkrila i sprečila policija. Veruje se i da je 6. septembra 2023. naredio 17-godišnjaku da digne u zrak prostorije Bandidosa.

Majid je u sukobu i s bandom iz Dalena, a taj sukob traje od decembra 2022. Vođa bande je Mikael Tenezos zvani Grk, koji takođe ne živi u Švedskoj. Sukob je počeo kada je jedan 21-godišnjak prešao iz bande Dalen u Fokstrot i angažovao tinejdžere da napadaju njegove bivše saveznike iz mreže Dalen kako bi preuzeli lokalno tržište droge u Sandsvalu. To je izazvalo ciklus osvete između Fokstrota i Dalena.Poslednji talas sukoba, onaj u kojem je samo u septembru ubijeno 12 osoba, izazvao je sukob Majida s Ismailom Abdoaom, čovekom koji je donedavno bio njegova desna ruka i koji takođe živi u Turskoj. Početkom septembra Abdova majka je upucana i ubijena u Upsali. Dvojica tinejdžera privedena su pod sumnjom da su izvršili ubistvo.Bande s kojima je Majid u savezništvu su mreža iz Brona i mreža Zero iz Jordbroa.

Norveška strahuje da će se talasnasilja proširiti

Postoji bojazan da će talas nasilja da se proširi i na Norvešku, u kojoj su prošle godine samo četiri osobe stradale u ovakvim obračunima, nasuprot 63 u Švedskoj. Zato se norveška ministarka pravosuđa Emili Enger Mel pre nekoliko dana sastala sa svojim švedskim kolegom i pritom izjavila: "Fokstrot se već nastanio i kod nas. Najvažnije što sada možemo da učinimo jeste da sprečimo eskalaciju, kako kriminalne mreže ne bi dobile veće uporište u Norveškoj".Na pitanje zašto je nasilje unutar organizovanog kriminala tako eskaliralo, i Mel i njen švedski pandan Gunar Stromer jasno ukazuju na intenzivnu imigraciju i manjkavu integraciju u Švedskoj.

"Situacija je alarmantna"

"Odgovornost za zločin je pre svega na zločincima. Velik deo onoga što sada radimo trebalo je da se napravi odavno, ali mi kasnimo deset godina za danskim scenarijem. Ipak, nadu nam daje to što su druge zemlje uspele da preokrenu ovakav trend", rekao je ministar Stromer."Situacija je alarmantna i zahteva hitne mere. Pokazalo se da društvo nije odradilo posao kako treba. Suština problema je u tome što smo dopustili preveliku segregaciju u švedskom društvu. I sada osećamo posledice. Ovo je rezultat dugogodišnjeg zanemarivanja socijalnih problema i nedostatka integracije", rekao je za Denis Begić, poslanik opozicijonih Socijaldemokrata rodom iz Gradiške u Bosni i Hercegovini.Na upit kako bi opisao genezu problema, on kaže sledeće:

"Odgovori nisu jednostavni. Počnimo od toga da Švedska nije sprovela reforme kojima su pribegle neke druge države. Danas imamo veliku segregaciju u švedskim školama. Imamo škole koje biraju učenike i nemaju nijednog polaznika koji je rođen u Švedskoj ili nijednog stranca. Različite demografske grupe uopšte više nemaju dodira u svakodnevnom životu. Imamo delove velikih gradova u kojima ne žive Šveđani ili ako ih ima, onda su to socijalni slučajevi. Potrebno je preispitati naš pristup obrazovanju i socijalnoj politici. Znači, zajedništvo je nestalo", kaže on.Dodaje da mnoga imigrantska deca nemaju pristup raznim slobodnim aktivnostima, a ponekad imaju i manjkavu obuku u školama. Švedski školski sistem nije dobar zato što osim segregacije postoje i privatne osnovne škole i gimnazije koje funkcionišu poput preduzeća i služe kako bi se stvarala dobit. Nijedna druga evropska zemlja nema takav sistem. Rekao bih, dodao je Begić, da je uzrok problema u svojevrsnoj amerikanizaciji Švedske koja je počela pre 20-ak godina.Takođe, ulazak Švedskih demokrata u parlament i njihova retorika doveli su do podele na "mi" i "oni".Treba jasno reći šta se dogodilo nakon 2015. godine. U Švedsku je tada došlo oko 180.000 izbeglica s Bliskog istoka, ali društvo nije imalo kapaciteta i resursa da ih zbrine na odgovarajući način. Na primer, deca nisu odmah mogla da dobiju mesto u školi, a ljudi su spavali po barakama i šatorima. Tako je stvoreno paralelno društvo, čije se posledice danas osećaju. To je bila najveća greška.S druge strane, početkom 90-ih godina s Balkana je došlo oko 50.000 izbeglica i imigranata. Zemlju je tada potresala teška ekonomska i finansijska kriza, ali uprkos tome na pridošlice sa zapadnog Balkana danas se u Švedskoj gleda kao na primer uspešne integracije. Zato što su oni imali mogućnost da nauče jezik, da se školuju i zaposle.BONUS VIDEO: Od balkanskog kartela oduzeto 10 tona kokaina