Svet godišnje mora da pogodi bar 16 velikih zemljotresa: Evo kakva je situacija na Balkanu, jedna zemlja u najvećoj opasnosti

Seizmička aktivnost na Balkanu

Geografski region koji čini Balkan nalazi se u veoma složenom geološkom okruženju gde se susreću mnoge tektonske ploče. Najrazorniji zemljotres u poslednjih 100 godina u ovom regionu dogodio se u Skoplju u julu 1963. godine, kada je poginulo više od hiljadu ljudi, piše Centar za proučavanje zemljotresa "Quantecum".

Bosna i Hercegovina

Zbog posebne tektonske situacije u Bosni i Hercegovini, zemljotresa je više nego u drugim balkanskim zemljama. Uglavnom se javljaju zbog pomeranja Afričke ploče ka severu i njenog sudara sa Evroazijom dok klizi ispod evropskog kontinenta. Kao rezultat toga, u Bosni mogu da se jave epizodni zemljotresi jačine 5,0 stepeni i više.

Zabeleženi su i zemljotresi koji su izazvali smrtne slučajeve i velika urbana razaranja, poput banjalučkog zemljotresa jačine 6,4 stepena 27. oktobra 1969. godine. Šteta koju je tada pretrpela BiH iznosila je više od 300 miliona dolara.

Poslednji značajan zemljotres u Bosni i Hercegovini dogodio se 22. aprila 2022. godine. Zemljotres jačine 5,6 stepeni Rihterove skale zabeležen je 42 kilometra jugoistočno od Mostara.

Hrvatska

Hrvatska obala leži na velikoj tektonskoj strukturi koja se proteže od Splita na jugu do Karlovca na severu. Duž ove strukture formira planinski lanac Dinarida i kao rezultat toga, pogađaju je višestruki zemljotresi različite jačine.

U martu 2020. Zagreb je pogodio zemljotres jačine 5,3 koji je izazvao veliku štetu, ali na sreću niko nije nastradao. Zemljotres jačine 6,4 stepena Rihterove skale pogodio je 29. decembra 2020. grad Petrinju južno od prestonice, ubivši sedam ljudi i uništivši stotine zgrada i kuća.

Najrazorniji zemljotres dogodio se 1667. godine u Dubrovniku, sa procenjenom magnitudom od 7,2. Više od 3.000 ljudi je stradalo, a Dubrovnik je bio potpuno uništen. Ako bi se isti zemljotres dogodio danas, procenjeni broj žrtava bi bio veći od 1.500, a šteta bi bila veća od sedam milijardi dolara.

Severna Makedonija

Veći deo Balkana i dalje pamti razorni zemljotres u Skoplju u julu 1963. godine. Poginulo je više od 1.000 ljudi, dok je 4.000 povređeno, a više od 200.000 ljudi je ostalo bez krova nad glavom. Ekonomski gubici bili su blizu osam milijardi dolara.

Najnoviji najveći zemljotres u Severnoj Makedoniji bio je zemljotres jačine 5,4 stepena Rihterove skale koji se dogodio 10. septembra 2016. godine na dva kilometra od Skoplja. Niko nije poginuo, ali je povređeno više od 50 ljudi.

Srbija

Iako su zemljotresi česti, ozbiljni zemljotresi u Srbiji su ređi i uzrokuju manja oštećenja. Prema svetskim podacima, od 1950. godine od direktnih posledica zemljotresa u Srbiji su umrle tri osobe.

Jedan od poslednjih velikih zemljotresa dogodio se u novembru 2010. godine i bio je jačine 5,5 stepeni Rihtera u centralnoj Srbiji nedaleko od Kraljeva. Dve osobe su poginule, a više od 100 je zadobilo lakše povrede. Zemljotres je napravio štetu veću od 100 miliona dolara.

Slovenija

Jaki zemljotresi su prilično retki u Sloveniji, ali su se ipak u njenoj istoriji pokazali kao veoma opasni.

Zemljotres magnitude 6,1 dogodio se u Ljubljani 1895. godine. Međutim, najgori zemljotres dogodio se 1998. godine, jačine 5,6 stepeni koji je prouzrokovao štetu veću od 10 miliona dolara.

Crna Gora

Ozbiljni zemljotresi su u Crnoj Gori ređi, ali se ipak dešavaju. Poslednji ozbiljan zemljotres dogodio se 1979. godine i u njemu su poginule 94 osobe, dok je povređeno oko 1.000 osoba. Zemljotres, koji je trajao samo 10 sekundi i bez doma je ostalo više od 100.000 ljudi.

Od 1950. godine od direktnih posledica zemljotresa u Crnoj Gori stradalo je više od 150 ljudi.

Albanija

Najrazorniji zemljotres pogodio je severozapadni region Albanije 26. novembra 2019, sa magnitudom od 6,4. Nastrdala je 51 osoba, dok je oko 3.000 povređeno. Bio je to najjači zemljotres koji je pogodio Albaniju u više od 40 godina i najsmrtonosniji zemljotres na svetu te godine.

Najjači zemljotres u Albaniji dogodio se 30. novembra 1967. godine, jačine 6,5 stepeni Rihterove skale.

Bugarska i Rumunija

Najveći zemljotres u Bugarskoj bio je jačine 7,0 stepeni Rihterove skale i dogodio se 1928. u Plovdivu. Poginulo je više od 120 ljudi, a 260.000 je ostalo bez krova nad glavom.

Rumunija je jedna od zemalja koje su najugroženije od zemljotresa u EU, sa stotinama umrlih u poslednjih 200 godina. Prema svetskim podacima, više od 1.600 ljudi je umrlo od 1950. godine od direktnih posledica zemljotresa.

Jedan od najvećih zemljotresa u Rumuniji bio je magnitude 7,2 koji se dogodio 1977. godine. Poginulo je više od 1.500 osoba, dok je povređeno 11.000.

Zašto ima toliko zemljotresa?

Privremeno povećanje ili smanjenje seizmičnosti deo je normalne fluktuacije stope zemljotresa. Ni povećanje ni smanjenje širom sveta nije pozitivan pokazatelj da je veliki zemljotres neizbežan, piše USGS.

Katalog zemljotresa "ComCat" sadrži sve veći broj zemljotresa poslednjih godina – ne zato što ima više zemljotresa, već zato što ima više seizmičkih instrumenata koji mogu da snime više zemljotresa.

Nacionalni centar za informacije o zemljotresima svake godine registruje oko 20.000 zemljotresa širom sveta što bi otprilike bilo 55 po danu. Kao rezultat poboljšanja komunikacija i povećanog interesovanja za prirodne katastrofe, javnost sada može mnogo brže nego što je to pre bio slučaj da sazna o zemljotresima.

Prema dugoročnim zapisima (od oko 1900. godine), svake godine se očekuje oko 16 velikih zemljotresa, uključujući 15 zemljotresa magnitude sedam i jedan zemljotres magnitude 8,0 ili više. U proteklih 40-50 godina, podaci su pokazali da je višegodišnji prosečan broj velikih zemljotresa premašen desetak puta.

Godina sa najvećim ukupnim brojem zemljotresa bila je 2010. sa 23 velika zemljotresa (većih ili jednakih 7,0). U drugim godinama ukupan broj je bio znatno ispod godišnjeg dugogodišnjeg proseka od 16 velikih zemljotresa. Šest velikih zemljotresa zabeleženo je 1989. godine, a samo sedam je zabeleženo 1988.

BONUS VIDEO Tajvan pogodio snažan zemljotres