Foto:EPA-EFE/ALI LORESTANI

Najmanje 45 zemalja sprovelo je karantinske mere za usporavanje širenja koronavirusa u martu i aprilu. Švedska nije bila jedna od njih.

Umesto toga, “švedski model” ohrabrivao je Šveđane da, na dobrovoljnoj bazi, održavaju socijalnu distancu i omogućavao je preduzećima, restoranima, kafićima i školama da ostanu otvorene.

Podaci sugerišu da zbog toga ova zemlja plaća zabrinjavajući cenu: Švedska ima veći broj smrtnih slučajeva po glavi stanovnika od mnogih drugih zemalja koje su bile pogođene velikom epidemijom.

U Švedskoj je preminulo više od 3.500 ljudi, a te zemlja broji 10,23 miliona stanovnika. Broj smrtnih slučajeva je mali u poređenju sa brojem ljudi koji su izgubili bitku sa koronavirusom u drugim velikim zemljama, na primer, broj preminulih u SAD premašio je 85.000. Ali u odnosu na broj stanovnika Švedske, broj preminulih je u skladu sa zemljama koje su imale daleko veće epidemije, piše Biznis insajder.

Foto:EPA-EFE/ANDERS WIKLUND

Prošle nedelje, šef švedskog kriznog štaba za suzbijanje koronavirusa, epidemiolog Anders Tegnel rekao je u jednom intervjuu da j veliki broj smrtnih slučajeva u toj zemlji bio neočekivan.

“U početku, moram da kažem, stvarno nismo računali sa velikim brojem smrtnih slučajeva. Računali smo na veliki broj oboljevanja, ali su nas smrtni slučajevi zaista iznenadili”, rekao je on.

Stopa smrtnosti u Švedskog među najvišima na svetu. Više od 12 odsto ljudi sa potvrđenom dijagnozom COVID-19 je preminulo u toj zemlji.

Postoji nekoliko potencijalnih objašnjena za ove brojeve. Jedan je da se Švedska ne sprovodi dovoljan broj testiranja, pa se mnogi slučajevi koronavirusa propuštaju i možda se čini da je stopa smrtnosti veća nego što zaista jeste. Stopa testiranja po glavi stanovnika je 17,58 na 1.000 ljudi, pokazala je statistika. To je relativno malo u poređenju sa Norveškom u kojoj stopa testiranja 37,86 i Islandom sa impresivnih 160,44. SAD su testirale 30,14 odsto ljudi na svakih 1.000, prenosi Nedeljnik.

Broj pozitivnih testova u Švedskoj, takođe, sugerišu da bi ovo objašnjenje moglo da bude od koristi. Švedsak je potvrdila oko 28.000 slučajeva koronavirusa od ukupno 177.200 spovedenih testova. Stopa pozitivnosti u toj zemlji je oko 15,8 odsti. Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da će zemlje znati da testiraju dovoljno ljudi onda kada se manje od 10 odsto testova vrati kao pozitivno.

Foto:EPA-EFE/JANERIK HENRIKSSON

Pročitaj i:

Drugo objašnjenje je, međutim, možda to da je polovina smrtnih slučajeva u Švedskoj bila u staračkim domovima. Stariji ljudi češće umiru od mlađih od posledica koronavirusa.

Ipak, ukupan broj slučajeva u Švedskoj takođe je visok u odnosu na njenu populaciju.

Švedska strategija oslanjala se na ličnu odgovornost. Vlada je tražila od stanovnika da nadgledaju simptome, ostane kod kuće kada su bolesni, peru ruke i izbegavaju gužve.

Dokazi iz drugih zemalja ukazuju na to da su karantinske mere sprečile širenje virusa: Kina, Nemačka i Španija su uočila kako je broj dnevnih infekcija opadao nakon sprovođenje strogih mera zatvaranja.

Tim italijanskih istraživača nedavno je simulirao šta bi moglo da se dogodi da je zemlja ublažila ograničenja u martu ili da takvih mera nije ni bilo. Rezultati su pokazali da je zatvaranje zemlje sprečilo oko 200.000 hospitalizacija između 21. februara, kada je Italija potvrdila prvi slučaj, i 25. marta.

Druga studija je otkrila da su kineski gradovi koji su uveli karantin pre nego što su potvrdili bilo koji slučaj COVID-19 imali jednu trećinu manje slučajeva tokom prve nedelje zaraze nego gradovi koji su ga kasnije sproveli.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare