Šta čeka Evropu i svet na izborima u 2023: Česi bez Zemana, neizvestan ostanak premijerki Finske i Estonije, Kubanci prvi put bez braće Kastro

U 2023. godini prvi će na izbore izaći Česi, koji će 13. i 14. januara birati naslednika Miloša Zemana. Posle 10 godina na čelu države, Zeman nema prava da se kandiduje za treći mandat.Malo je verovatno da će neki kandidat pobediti u prvom krugu. Prema istraživajima javnog mnjenja, trenutno najveću podršku, oko 27 odsto birača, ima bivši premijer Andrej Babiš, kome se sudi zbog mahinacija s evropskim dotacijama.

U drugi krug mogli bi da uđu i bivši vojni general Petr Pavel, koga podržava oko 25 odsto birača, i profesorka ekonomije Danuše Nerudova, koja uživa sve veću podršku i koja bi, ako pobedi, bila prva žena na čelu Češke.Novog predsednika ove godine dobiće i Kipar, posle izbora zakazanih za 5. februar.Sadašnjem predsedniku Nikosu Anastasijadisu ističe drugi mandat, a najviše šanse da ga zameni ima nezavisni kandidat Nikos Hristodulidis, bivši ministar spoljnih poslova.U Estoniji će 5. marta biti održani parlamentarni izbori na kojima bi koaliciona vlada koju predvodi premijerka Kaja Kalas mogla da izgubi većinu.I Sani Marin se drma stolicaI premijerka Finske Sana Marin bi mogla da ostane bez te funkcije posle parlamentarnih izbora 2. aprila. Iako će pet partija koje čine njenu koalicionu vladu verovatno zadržati većinu u parlamentu, među njima raste nepoverenje, a ankete pokazuju da najveću podršku ima stranka desnog centra Partija nacionalne koalicije (KOK).

Redovni predsednički izbori se u aprilu očekuju u Crnoj Gori, koja je već mesecima u dubokoj političkoj i institucionalnoj krizi, posebno posle nedavnog ponovnog izglasavanja izmena Zakona o predsedniku.Opozicija, na čelu sa Demokratskom partijom socijalista predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, izlaz iz krize vidi u vanrednim parlamentarnim izborima.Skupština Crne Gore je 29. decembra za mandatara za sastav nove vlade proglasila Miodraga Lekića, ali je Đukanović objavio da mu neće dodeliti mandat za sastav vlade, jer ne želi da učestvuje u primeni akta koji opisuje kao „protivustavan“.U Grčkoj, posle parlamentarnih izbora u julu partija Nova demokratija premijera Kirjakosa Micotakisa verovatno će ostati najveća partija. Međutim, za razliku od 2019. kada je osvojila većinu poslaničkih mesta, ove godine će joj za formiranje nove vlade možda biti potreban koalicioni partner.Švajcarci će takođe birati novi parlament 22. oktobra, a prema prvim prognozama neće biti velikih promena.Španija će parlamentarne izbore imati u decembru, dok bude predsedavajuća Savetu EU.Pre toga, u maju, biće održani opštinski izbori koje mnoge vide kao „lakmus test“ za koalicionu vladu premijera Pedra Sančesa, koju čine Socijalistička radnička partija i Ujedinjeni možemo.Velike promene moguće i u PoljskojVelike promene mogle bi da se dese u Poljskoj na parlamentarnim izborima na jesen.Prema istraživanjima javnog mnjenja, opozicija ima dobre šanse da smeni konzervativnu, evroskeptičnu koaliciju Ujedinjena desnica, čija je članica i partija Pravo i Pravda.Ishod izbora mogao bi da utiče na odnose Varšave sa Evropskom unijom, sa kojom je već dugo u sporu zbog stanja u pravosuđu i vladavini prava.Vanredni parlamentarni izbori bi mogli ove godine da budu održani u Slovačkoj, pošto je manjinskoj koalicionoj vladi Eduarda Hegera sredinom decembra izglasano nepoverenje.

Nedavne ankete pokazuju da opozicija ima dobre šanse za pobedu na vanrednim izborima.Podrška Hegerovoj partiji Obični ljudi je opala na 7,5 odsto glasova, sa 25 odsto koliko je dobila na izborima 2020. godine, dok najveću podršku, 20 odsto prema anketama, ima partija levog centra Glas-SD Petera Pelegrinija, bivšeg premijera i bivšeg člana partije Smer-SD.Partija Smer-SD Roberta Fica bi dobila 16 odsto glasova i, iako možda neće pobediti na izborima, mogla bi da postane deo nove vlade.Bugari bi na proleće mogli ponovo da izađu na izbore, peti put za dve godine, pošto glavne političke snage ne mogu da formiraju stabilnu većinu.U Luksemburgu pravo glasa za strance, bez obzira koliko dugo žive tuLuksemburg će ove godine imati parlamentarne izbore u oktobru, a u junu i lokalne izbore, na kojima će prvi put moći da glasaju strani državljani bez obzira koliko dugo žive u toj zemlji. Do sada je pravo glasa bilo ograničeno samo na strance koji žive u Luksemburgu duže od pet godina.U Turskoj će 18. juna biti održani i predsednički i parlamentarni izbori. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan poslednjih godina gubi podršku, pre svega zbog ekonomske krize, a njegova Partija pravde i razvoja je na prethodnim izborima 2018. izgubila apsolutnu većinu u parlamentu.

Opšti izbori će ove godine, u februaru, biti održani i u najmnogoljudnijoj afričkoj zemlji, Nigeriji, gde je bezbednost postala glavna tema za birače zbog povećanih napada ekstremističih i separatističkih grupa.Argentinci će takođe birati predsednika, poslanike i guvernere, a parlamentarni izbori na Kubi u martu biće prvi izbori od 1976. na kojima ne učestvuju ni Fidel Kastro ni njegov brat Raul.BONUS VIDEO: Boban Stojanović i Miloš Jovanović o nacrtu evroparlamentaraca i izborima

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=onacrtuevroparlamentaracaiizboroma-novas-worldwide&stream=sp500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2415067"]