S kim u Iranu su pregovarali Trampovi ljudi? Predsednik SAD tvrdi su pričali sa "novim ljudima" i da je u toku promena režima

Tramp je jutros na društvenoj mreži Truth Social napisao da će narediti odlaganje napada jer su dve strane imale „veoma dobre i produktivne razgovore“ o „potpunom rešavanju neprijateljstava na Bliskom istoku“.

Ipak, predsednik SAD u toj objavi nije precizirao ko je učestvovao u tim kontaktima niti gde su oni održani.

Istovremeno, Iran je demantovao Tramove tvrdnje. Iranski državni mediji preneli su reči visokog bezbednosnog zvaničnika da „nije bilo pregovora niti ih ima“ uz ocenu da je reč o „psihološkom ratu“. Takođe je poručeno da se Ormuski moreuz neće vratiti u stanje pre sukoba niti će doći do stabilizacije energetskog tržišta pod pritiskom.

"Razgovaram sa novim ljudima"

Ujedno, pojavili se novi detalji iz Amerike. CNBC objavio je da je Tramp razgovarao sa njihovim novinarom Džoom Kernenom i da mu je rekao da je Amerika "veoma odlučna u nameri da postigne dogovor sa Iranom“.

Govoreći o ljudima u Iranu koji su uključeni u moguće pregovore, Kernan navodi da mu je Tramp rekao: „Ja ovo smatram promenom režima, jer su to novi ljudi sa kojima razgovaram.“

"Ormuski moreuz ćemo kontrolisati ja i ajatolah"

Kasnije u toku dana, Tramp se obratio novinarima i rekao da bi Ormuski moreuz mogao biti „vrlo brzo“ ponovo otvoren i da bi voleo da ta ključna pomorska ruta bude pod zajedničkom kontrolom SAD i Irana.

„Biće pod zajedničkom kontrolom. Ja i ajatolah, ko god da je ajatolah, ko god da bude sledeći ajatolah“, rekao je Tramp za CNN, dodajući da očekuje napredak ako se pregovori nastave.

On je takođe nagovestio mogućnost promene režima u Iranu, tvrdeći da su američki udari na početku sukoba eliminisali veliki deo iranskog rukovodstva. Ipak, istovremeno je ocenio da su ljudi sa kojima SAD sada komuniciraju „razumni i veoma poštovani“.

Govoreći o ublažavanju sankcija na određene iranske zalihe nafte, Tramp je umanjio značaj te odluke, navodeći da želi da poveća globalnu ponudu energenata i ublaži energetsku krizu.

„Bilo kakav mali iznos novca koji Iran dobije neće imati nikakav uticaj na ovaj rat. Ali želim da sistem funkcioniše“, rekao je Tramp, dodajući da čak nije siguran ni koliko će Teheran moći da dođe do tih sredstava.

S kim je Amerika pregovarala u Iranu?

Najviše pažnje ipak izaziva pitanje – sa kim SAD zapravo razgovaraju u Iranu.

Tramp tvrdi da je reč o „visokopozicioniranoj“ i „najpoštovanijoj“ osobi unutar sistema, ali ne i o novom vrhovnom vođi Modžtabi Hameneiju.

„Razgovaramo sa veoma važnom osobom… sa čovekom za koga verujem da je najpoštovaniji i lider“, rekao je Tramp, dodajući da su u pregovorima učestvovali njegovi izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner.

Na direktno pitanje da li je reč o Hameneiju, Tramp je odgovorio: „Ne, ne sa vrhovnim vođom“, uz napomenu da „nisu čuli od njegovog sina“ i da čak „nije jasno ni da li je živ“.

"Postigli smo saglasnost u 15 tačaka"

Iako ne otkriva identitet sagovornika, Tramp tvrdi da su razgovori već dali rezultate i da postoje „značajne tačke slaganja“, uključujući, kako kaže, obavezu Irana da neće razvijati nuklearno oružje.

„Postigli smo saglasnost u 15 tačaka… ako se toga budu držali, to bi moglo u velikoj meri da okonča konflikt“, rekao je Tramp, ocenjujući razgovore kao „skoro savršene“.

Kao jedinu konkretnu stavku pomenuo je da su se iranske vlasti obavezale da neće razvijati nuklearno oružje, što je Teheran i ranije javno isticao. Uprkos tome, Tramp je ocenio da su razgovori bili „skoro savršeni“ i izrazio uverenje da bi, ukoliko se postignuti dogovori sprovedu, mogli u velikoj meri da dovedu do okončanja sukoba, iako ostaje nejasno šta preostalih 14 tačaka tačno podrazumeva.

Ipak, ostaje nejasno da li pregovori zaista postoje – i ako postoje, ko tačno predstavlja iransku stranu.