Putinov rat za evropske izbore: Gde se sve Rusija i na koji način mešala i kako su prošli njeni kandidati

U nekim zemljama je takva situacija da se mnoge desničarsko populističke stranke, zbog toga što se protive pravilima i politici koje im nameće Brisel, stavljaju se na stranu Rusije i njenog režima, smatrajući da je bliži njihovim konzervativnim stavovima.

Mnoge desničarske stranke u Evropi vide Rusiju kao bastion tradicionalnih vrednosti i nacionalnog suvereniteta. Vladimir Putin se kod njih često predstavlja kao zaštitnik hrišćanske civilizacije i protivnik liberalnog Zapada.

Desničarske stranke i Rusija dele narative protiv liberalnog poretka, uključujući protivljenje migracijama, LGBTQ+ pravima i multikulturalizmu. Ove zajedničke tačke služe kao osnova za političko savezništvo i međusobnu podršku.

Mnoge populističke stranke često se protive evropskoj integraciji i NATO-u, videći ih kao pretnju nacionalnom suverenitetu. U tom kontekstu, Rusija se percipira kao saveznik u borbi protiv "globalističkih" struktura.

Neke populističke stranke se možda ne slažu sa ratom ali se protive sankcijama protiv Rusije zbog negativnog uticaja na nacionalne ekonomije, posebno u sektorima energetike i izvoza.

Bez obzira na to o kakvim razlozima za podršku Rusiji se radi, jasno je da Kremlj ima interes da podrži te stranke, pa i da se meša u izbore.

U poslednje dve godine je održano više parlamentarnih i predsedničkih izbora u evropskim državama, koji su praktično viđeni kao referendum o ratu u Ukrajini i tome koga glasači podržavaju.

U njima je zabeležen i veliki broj incidenata koji ukazuju na to da je Kremlj pokušao da utiče na izbore.

“Rusija sprovodi sistematsku strategiju podrivanja izbora i uticanja na javno mnjenje na Zapadu. Zemlje EU i NATO-a moraju prepoznati da Moskva često deluje putem agenata unutar njihovih granica i izgraditi otpornost na takva mešanja”, piše Karnegi centar.

Na kraju je u nekim od tih izbora kao pobednik izašla Rusija, ali je u velikom broju slučajeva pokazano da su Evropljani protiv ruske invazije na Ukrajinu.

Rumunija

Rumunska politička kriza okončana je nakon što je u drugom krugu izbora pobedio proevropski gradonačelnik Bukurešta Nikušor Dan.

Brisel je tako mogao da odahne nakon što je mesecima trajala drama nastala kada je u prvom krugu u novembru iznenađujuću pobedu odneo Kalin Đorđesku, desničarski i ultranacionalistički kandidat koji simpatiše Putina, a kojeg praktično niko nije video kao favorita. Međutim, njegova kampanja se oslanjala isključivo na TikTok, gde je stekao stotine hiljada pratilaca i milione pregleda, uprkos tome što nije prijavio nikakve troškove kampanje. Istrage su otkrile da je mreža od preko 25.000 TikTok naloga, aktiviranih neposredno pre izbora, promovisala Đorđeskua koristeći unapred pripremljene poruke i plaćene influensere, što je izazvalo sumnje na koordinisanu stranu intervenciju.

Odluka Ustavnog suda Rumunije da poništi prvi krug predsedničkih izbora u novembru zbog ruskog mešanja, nezakonitog finansiranja kampanje i manipulacije TikTok algoritmima, naglašava prisutne ranjivosti u izbornim sistemima. Međutim, iako su Evropljani možda postigli određeni napredak u izgradnji otpornosti na strano zlonamerno mešanje, i dalje su nespremni da se suoče sa složenim ekosistemom prekograničnih mreža ruskih interesa i domaćih aktera usklađenih s Rusijom, koji su negovani tokom vremena.

Moldavija

Ponekad je rusko mešanje vidljivo i, kada naiđe na otpor pro-demokratske vlade, počinioci mogu biti istraženi i procesuirani.

Takav je bio slučaj Moldavije, koja je morala da se bori protiv masivnog ruskog mešanja u predsedničke izbore održane u novembru 2024. godine, zajedno sa referendumom o upisu pristupanja EU u ustav zemlje.

Odbegli moldavski oligarh Ilan Šor organizovao je obimnu šemu kupovine glasova u ime svojih moskovskih pokrovitelja protiv predsednice Maje Sandu i njene proevropske agende. Kremlj je uložio 100 miliona evra i svaki subverzivni metod iz svog arsenala, ali nije uspeo da preokrene rezultate.

Bugarska

Moglo bi se reći da je Rusija izgubila i bitku za proruske bugarske stranke. U oktobru 2024. godine, Bugarska je održala parlamentarne izbore na kojima su proruske stranke, poput ultranacionalističke "Vazraždane" i nove partije MECh, osvojile značajan broj glasova, ali nisu uspele da uđu u vladajuću koaliciju. Umesto toga, formirana je široka koalicija predvođena proevropskom partijom GERB, zajedno sa socijalistima iz BSP i populističkom strankom ITN, uz podršku turske manjinske partije DPS. Ova koalicija, iako neobična zbog ideoloških razlika, usmerena je ka prozapadnoj politici i podršci Ukrajini, čime su proruske opcije ostale van vlasti.

Nemačka

Složene mreže zlonamernog uticaja nisu prisutne samo u bivšem komunističkom bloku. Ekonomske zavisnosti i proruske poslovne veze u Nemačkoj izazvale su zabrinutost u vezi sa sposobnošću Berlina da potkopa uticaj Kremlja na svoje političke odluke. Međutim, ni ovde Rusija nije pobedila.

Na nemačkim saveznim izborima u februaru 2025. godine, proruske i ekstremističke stranke, poput Alternative za Nemačku (AfD) i Saveza Sahre Vagenkneht (BSW), zabeležile su značajan porast podrške, ali nisu uspele da uđu u vladajuću koaliciju.

AfD je osvojio 20,8% glasova, što je njen najbolji rezultat na nacionalnom nivou, dok je BSW ostao ispod izbornog praga sa 4,98% glasova . Uprkos ovim uspesima, sve ostale velike partije, uključujući pobednički CDU/CSU, odbile su saradnju sa AfD-om zbog njegovih ekstremističkih stavova i proruske orijentacije. Kao rezultat toga, formirana je nova "velika koalicija" između CDU/CSU i SPD, čime su proruske stranke ostale van vlasti, a Nemačka je zadržala proevropski kurs.

Gruzija

“Kako postaje jasno da će Rusija nastaviti da pokreće slične napade u što većem broju zemalja EU i NATO-a — i u njihovom neposrednom susedstvu — izgradnja otpornosti na strano mešanje treba da postane najviši prioritet. Dobar početak je prepoznavanje da Rusija više ne predstavlja samo pretnju stranog mešanja; ona je postala pretnja iznutra”, piše Karnegi centar.

Tako je Rusija ostvarila pobedu na izborima u Gruziji.

U Tbilisiju, krajem 2024. godine, Moskva je tako delovala preko gruzijskog oligarha Bidzine Ivanišvilija, koji je već predao stratešku infrastrukturu zemlje Kini, a politički pravac Rusiji. Njegova vladajuća partija Gruzijski san pobedila je na izborima, postavila lojalnog predsednika i suspendovala pristupanje zemlje EU.

To je izazvalo proteste opozicije koja je tvrdila da su izbori pokradeni.

Slovačka

Proruske snage su pobedile i u Slovačkoj, što je izazvalo zabrinutost među proevropskim građanima i političkim akterima, koji strahuju od daljeg udaljavanja Slovačke od EU.

U aprilu 2024. godine, Peter Pelegrini, kandidat vladajuće nacionalno-leve koalicije i blizak saveznik premijera Roberta Fica, pobedio na predsedničkim izborima u Slovačkoj, osvojivši 53,26% glasova u drugom krugu.

Pelegrinijeva pobeda učvrstila je uticaj proruskog premijera Fica, koji je nakon povratka na vlast u oktobru 2023. godine zaustavio vojnu pomoć Ukrajini i usmerio spoljnopolitički kurs zemlje ka Rusiji.

Iako predsednička funkcija u Slovačkoj ima ograničena izvršna ovlašćenja, izbor Pelegrinija za predsednika predstavlja značajan korak ka konsolidaciji vlasti proruskih snaga u zemlji.