Nikad dramatičniji izbori u Poljskoj: Ankete ne mogu ni da naslute ko će pobediti

Nemoguće predvideti ishod izbora za predsednika Poljske

Prema najnovijoj današnjoj anketi agencije IBRIS za televiziju Polsat sa 49,1 odsto potencijalnih glasova vodi liberalni gradonačelnik Varšave Tšaskovski, dok bi istoričar, direktor Instituta pamćenja naroda Navrocki osvojio 48,1 odsto.

U svim anketama od prvog kruga održanog 18. maja, osim današnje za portal Virtualna Polska, vodi, sa jedan do dva odsto glasova, Tšaskovski, međutim u prvom krugu kandidati populističke i ekstremne desnice zajedno osvojili su 50 odsto podrške poljskih birača, dok su kandidati vladajuće koalicije osvojili oko 40 odsto.

Odgovor da li Poljska nastavlja eksperiment povratka od populizma ka Evropi i vladavini prava preko demontiranja autoritarnih elemenata koje su kroz svoje reforme, pre svega pravosuđa i medija uneli od 2015. do 2023. godine konzervativni populisti iz stranke Pravo i Pravda, ili se vraća u jezgro evropskih sledbenika politike predsednika SAD Donalda Trampa, neće dati ni izlazna prognoza na osnovu anketa na biralištima koju objavljuju televizije čim glasanje završi a koja je obično tačna.

Agencije pokušavaju da ipak nagoveste ishod na osnovu anketa kako će glasati birači poraženih kandidata, pre svega kandidata radikalnih nacionalista Slavomira Mencena iz Konfederacije koji je osvojio preko 14 odsto glasova u prvom krugu ili da li je na birače uticao niz novih skandala koji su zahvaljujući nezavisnim medijima isplivali iz prošlosti Navrockog.

Reč je o tome da je na prevaru došao do opštinske garsonjere jednog bolesnog penzionera u Gdanjsku, da ima niz poznanika među kriminalcima, da je u mladosti učestvovao u huliganskim dogovorenim tučama i najnovija da je dok je radio u obezbeđenju Grand hotela u Gdanjsku navodno dovodio gostima hotela po narudžbini prostitutke.

"Zapitajte se zašto je glasao kako je glasao njegov Gdanjsk, gde ga ljudi dobro znaju", upozorio je premijer Donald Tusk na to da je u Gdanjsku Navrocki daleko iza nekih drugih kandidata osvojio svega 16 odsto glasova.

Po uzoru na kampanju američkih republikanaca da su sve osuđujuće presude i skandali njihovog kandidata lažne vesti i napadi bolesnih levičara predsednik Poljske Andžej Duda angažovao se još od prvog kruga u kampanji podrške Navrockom.

Sada je optužbe da je Navrocki u mladosti izigravao makroa odbio kao laži liberalnih medija i kampanju orkestriranu iz inostranstva a krvave tuče poljskih huligana u šumi posle utakmica nazvao "džentlmenskim dogovorom" koji mu ne smeta.

Sudeći po anketama mutna prošlost njihovog kandidata ne smeta ni biračima Prava i Pravde jer u nju ne veruju a smeta samo manjem delu birača radikalnog nacionaliste Slavomira Mencena jer tvrde da čak i da je to istina Poljskoj treba oštar momak kao predsednik koji u nemirna vremena ume da se tuče.

Ne interesuju ih ni stare poznate afere, kao kada je 2018. godine tada novopostavljeni direktor Muzeja Drugog svetskog rata Navrocki iz dela ekspozicije koja govori o pokretu otpora u Evropi, partizanskom pokretu ali i odredima četnika u Jugoslaviji izbacio brojeve, kako se ne bi videlo da je taj pokret otpora fašistima u Jugoslaviji bio masovniji i jači od poljskog.
Istovremeno su iz postavke nestali i poljski partizani kojih se zajedno sa sovjetskim borilo oko pola miliona.

"To je manipulacija koja treba da umanji masovnost partizanskog pokreta. Pravo i Pravda gradi svoj identitet na antikomunizmu i ne gadi se da žonglira brojkama", upozorio je da su brojevi cenzurisani istoričar Januš Maršalec, jedan od autora glavne postavke u Muzeju.

U nedostatku nagoveštaja ishoda u anketama analitičari i mediji fokusiraju se i na kladionice gde je favorit sa nešto boljim kursom Rafal Tšaskovski a nadaju se da bi bar nagoveštaj mogla da da izlaznost, pošto je prema anketama i procenama analitičara prag preko kojeg glasovi idu na štetu Navrockog oko 70 odsto.

U prognozi informativnog portala Onet na osnovu svih tih raznih anketa i modela ponašanja poljskih birača u drugom krugu predviđa se da će jezičak na vagi kada većina Poljaka tvrdi da bira samo manje zlo biti izlaznost i glasovi Poljaka u dijaspori kojih se prijavilo za 200.000 više nego u prvom krugu.