Procurio tajni izveštaj evropskih službi: Putin strahuje od udara, u centru sumnje o zaveri je njegov bivši saveznik

Kako piše Deutsche Welle, priča je dodatno podgrejana činjenicom da ruski režim poslednjih meseci sistematski hapsi i procesuira Šojguove nekadašnje najbliže saradnike, dok istovremeno Kremlj dramatično pojačava mere bezbednosti oko ruskog predsednika zbog straha od atentata ili mogućeg državnog udara.

Te informacije preneli su ruski istraživački portal Important Stories, kao i CNN i Financial Times, pozivajući se na izvore iz evropskih obaveštajnih struktura. Međutim, analitičari su duboko podeljeni oko toga da li je reč o stvarnoj pretnji ili o još jednoj operaciji Kremlja usmerenoj na izazivanje paranoje i opravdavanje novih čistki unutar elite.

Jedni smatraju da je takav scenario u Rusiji sasvim moguć, podsećajući da je istorija te zemlje puna zavera protiv vladara, kao i da su ukrajinske obaveštajne službe već izvele niz uspešnih operacija unutar Rusije i van nje. Drugi upozoravaju da se ozbiljne pripreme za puč obično ne pojavljuju u medijima i da bi cela priča mogla da bude deo Putinove strategije za dodatno disciplinovanje elite.

Ipak, gotovo svi sagovornici slažu se u jednoj stvari – Putin je ozbiljno zabrinut za sopstvenu bezbednost. Istovremeno rastu tenzije među različitim frakcijama ruske elite, delom zbog ekonomskih problema izazvanih ratom i sankcijama, a delom zbog sve jačeg pritiska bezbednosnih službi na tehnokrate i državne strukture.

Posebnu pažnju izaziva uloga Sergeja Šojgua, dugogodišnjeg Putinovog saveznika i bivšeg ministra odbrane, koji je danas sekretar Saveta bezbednosti Rusije. U obaveštajnom izveštaju on se navodno pominje kao „potencijalni destabilizujući faktor“.

Roman Anin iz nezavisnog ruskog medija Important Stories kaže da je uticaj Šojgua oslabio, ali da i dalje predstavlja važnu figuru u sistemu. On tvrdi da su „sve izraženije tenzije među bezbednosnim službama“ i da se vide „sukobi klanova“ unutar ruskog vrha.

„Godinama je Šojgu bio vođa izuzetno moćnog klana. Kao ministar odbrane i šef Ministarstva za vanredne situacije uspeo je da okupi veliki broj ljudi pod svojom kontrolom i uključi ih u mrežu korupcije. To je u osnovi nešto poput mafijaške omertе“, rekao je Anin za DW.

Šojgu i Putin bili su veoma bliski još od devedesetih godina. Često su zajedno provodili odmore u Sibiru, pecali i odlazili u lov, a Putin ga je godinama držao na ključnim funkcijama. Međutim, tokom rata u Ukrajini njegova pozicija počela je ozbiljno da slabi. Putin ga je 2024. smenio sa mesta ministra odbrane i postavio Andreja Belousova, što je tada tumačeno kao posledica neuspeha ruske vojske u Ukrajini.

Međutim, ubrzo je postalo jasno da se radi o mnogo širem obračunu. Više Šojguovih bivših saradnika završilo je u zatvoru pod optužbama za korupciju i pronevere. Među njima su Timur Ivanov, osuđen na 13 godina zatvora, Pavel Popov koji je dobio 19 godina, kao i bivši zamenik ministra Dmitrij Bulgakov protiv kojeg se još vodi postupak. U martu je uhapšen i Ruslan Calikov, još jedan bivši zamenik ministra odbrane.

Anin smatra da Šojgu sada mora da strahuje da bi i sam mogao postati meta Kremlja.

Istovremeno, bezbednosne mere oko Putina podignute su na nivo bez presedana. Prema pisanju ruskog Telegram kanala VČK-OGPU, Kremlj se posebno plaši mogućih napada dronovima iz same Moskve. Navodno se čak razmatralo potpuno otkazivanje tradicionalne vojne parade povodom Dana pobede 9. maja.

Na kraju je odlučeno da parada ipak bude održana, ali u znatno manjem obimu nego ranijih godina. U Moskvi su pojačane mere elektronskog ratovanja, ometaju se komunikacione veze u pojedinim delovima grada, a bezbednost unutar Kremlja dodatno je pooštrena.

Ruska politikološkinja Jekaterina Šulman smatra da je smanjeni obim parade direktna posledica straha od atentata. „Ako je bezbednost apsolutni prioritet, najsigurnije je da se uopšte nigde ne pojavljujete“, navela je ona.

Politikolog Abas Galjamov podseća da je poslednjih godina izveden čitav niz uspešnih atentata na ruske generale, za koje Moskva uglavnom optužuje Ukrajinu. „Za Putina je bezbednost sada važnija od imidža“, rekao je on za DW.

Galjamov takođe upozorava da sukobi između različitih bezbednosnih službi i klanova u ruskom vrhu postaju sve vidljiviji. Prema njegovim rečima, pojedine frakcije sve češće deluju samostalno, bez jasne koordinacije Kremlja. Ipak, smatra da elite za sada izbegavaju otvoreni sukob i čekaju razvoj situacije.

On je skeptičan prema tvrdnjama da bi upravo Šojgu mogao da organizuje puč. Smatra da je nekadašnji ministar danas previše oslabljen i bez dovoljno podrške.

Sličnog je stava i britanski stručnjak za Rusiju Mark Galeoti, koji ocenjuje da cela priča liči na „svesnu dezinformaciju“ i psihološku operaciju usmerenu ka izazivanju paranoje unutar ruske elite.

„To ne izgleda kao ozbiljna procena stvarne pretnje, već kao pokušaj da se podstakne međusobno nepoverenje“, smatra Galeoti. On dodaje da Šojgu više nema ni autoritet ni poverenje potrebno za organizovanje državnog udara.

Bivša saradnica ruske centralne banke Aleksandra Prokopenko objašnjava da ruske elite nisu jedinstven blok već mreža različitih grupa okupljenih oko pojedinih moćnika i interesa. Prema njenim rečima, upravo zato do sada nije bilo ozbiljnog pokušaja puča, osim pobune šefa Wagnera Jevgenija Prigožina 2023. godine.

Ona opisuje Putinov sistem kao niz piramida moći povezanih sa raspodelom resursa i pristupom donošenju odluka. Dok god različite grupe dobijaju više koristi od Putina nego bez njega, ne postoji motiv za otvoreni obračun.

Međutim, rat i sankcije smanjuju količinu novca i resursa koje Kremlj može da deli, a najveći deo sada odlazi vojsci i vojnoj industriji. To pojačava rivalstvo među klanovima i povećava nestabilnost sistema.

Prokopenko smatra da različite grupe sada pokušavaju da privuku Putinovu pažnju i obezbede sebi bolju poziciju, ali da se ne bore za promenu politike već za pristup resursima i centru odlučivanja.

Kako zaključuje Deutsche Welle, upravo ta nejasna pravila igre odgovaraju Putinu, jer drže elite međusobno podeljenim i zavisnim od njegove političke volje.