Raste strah u EU: Putin bi uskoro mogao da testira NATO

Prema rečima tri evropska političara upoznata sa internim razgovorima, zvaničnici i zakonodavci smatraju da bi Kremlj narednih godinu ili dve, dok je Donald Tramp još u Beloj kući, a Evropska unija još nije u potpunosti ojačala svoje vojne kapacitete, mogao da iskoristi kao priliku da testira posvećenost Zapada NATO savezu. Iako je rat u Ukrajini pokazao granice ruske vojne moći, ruski predsednik godinama signalizira ambicije za širenje teritorije.

„Nešto bi moglo da se dogodi vrlo brzo, postoji ruski prozor prilike“, rekao je Mika Altola, finski poslanik u Evropskom parlamentu i član odbora za spoljne poslove. „SAD se povlače iz Evrope, transatlantski odnosi su narušeni, a EU još nije spremna da samostalno preuzme sve odgovornosti“.

Mogući scenariji

Iako zvaničnici ne isključuju mogućnost da Putin pokrene kopnenu ofanzivu na neku članicu NATO-a, većina procenjuje da je to malo verovatno zbog opterećenosti Rusije ratom u Ukrajini, piše Politiko.

Umesto toga, smatra se da bi Moskva mogla da pribegne ograničenim i ciljanijim akcijama, osmišljenim da izazovu konfuziju i podele unutar NATO-a, posebno oko pitanja da li bi takav napad aktivirao član 5 o kolektivnoj odbrani.

Taj član predviđa da se napad na jednu članicu smatra napadom na sve, ali Tramp je ranije NATO nazvao „papirnim tigrom“, što dodatno podstiče zabrinutost u Evropi.

Bivši litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis upozorio je da bi Putin mogao da „eskalira horizontalno“, odnosno da proširi sukob na druge susede kako bi izbegao ponižavajuće pregovore sa Ukrajinom.

EU jača odbranu, ali sporo

Iako su evropske zemlje značajno povećale izdvajanja za odbranu nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, puni efekti tih ulaganja neće biti vidljivi još godinama. Prema planovima EU, blok želi da do 2030. bude sposoban da verodostojno odvraća protivnike i odgovori na eventualnu agresiju.

„Dovoljna je i mala psihološka akcija koja bi izazvala strah i oslabila podršku Ukrajini“, upozorio je finski političar Vile Ninisto. „Rusija nije svemoćna, ali očaj može biti opasan“.

Uloga Trampa i američke politike

Poljski premijer Donald Tusk upozorio je da je najveća pretnja transatlantskoj zajednici „raspad savezništva“. Evropski zvaničnici smatraju da bi Putin pažljivo mogao da prati Trampovu politiku prema NATO-u, posebno u kontekstu unutrašnjih političkih izazova u SAD.

Ukoliko republikanci loše prođu na izborima, Tramp bi, prema procenama, mogao dodatno da zaoštri stav prema Evropi i NATO-u i smanji podršku Ukrajini.

SAD su već najavile povlačenje 5.000 vojnika iz Nemačke, uz mogućnost dodatnih smanjenja, što u Evropi izaziva zabrinutost.

Strah od „nevidljivih“ napada

Analitičari upozoravaju da bi potencijalne ruske akcije mogle biti nejasne i teško dokazive – poput napada dronovima, operacija na Baltiku ili u Arktiku.

„To može biti napad dronovima, operacija u Baltičkom moru ili čak nešto u Arktiku. Takve akcije ne zahtevaju prelazak granice niti raspoređivanje trupa“, rekao je Altola.

Cilj bi bio da se izvrši pritisak na evropske saveznike Ukrajine, uz izbegavanje direktnog odgovora SAD.

Podeljena mišljenja u Evropi

Evropa nije jedinstvena u proceni pretnje. Dok zemlje poput Finske i Litvanije upozoravaju na hitnost jačanja odbrane, drugi, poput Estonije i nekih NATO zvaničnika, smatraju da preterano alarmiranje ide u korist Rusiji.

Estonski predsednik Alar Karis ocenio je da je Rusija trenutno previše angažovana u Ukrajini da bi otvorila novi front.

Ipak, upozorenja ostaju.

„Nikada ne možete biti sigurni. Niko nije očekivao rat u Ukrajini“, rekao je Karis. „Mi smo na oprezu. Spremni smo. Držimo oči otvorene“.