Fotografija Rozenkranca sa kosovskom aktivistkinjom i simbolom OVK otvara pitanje: Da li se FPO okreće od Srbije?

Hajnc-Kristijan Štrahe imao je talenat da istorijske podele pretvori u političke prilike. Decenijsku netrpeljivost FPO prema ljudima iz bivše Jugoslavije pretvorio je u naizgled nepokolebljivo prijateljstvo – pre svega sa Srbima. Štrahe je znao kako da religiju i nacionalni ponos preko granica iskoristi u svoje svrhe. Fotografisao se ne samo sa pravoslavnom brojanicom, već i sa nacionalističkom turbofolk pevačicom Svetlanom Ražnatović, zvanom Ceca, udovicom zbog ratnih zločina osuđenog Željka Ražnatovića, poznatog kao Arkan, kojeg je Štrahe 2017. još hvalio kao „sjajnog tipa“. Čak i kod osetljivih pitanja poput nezavisnosti Kosova, bivši lider FPO u početku je uvek stajao na strani Beograda, piše austrijski Profil.

Slično, izgleda, razmišlja i šef poslaničkog kluba FPO u Beču Maksimilijan Kraus. U nedelju je povodom srpskog nacionalnog praznika od predsednika Aleksandra Vučića primio državno odlikovanje. Pored njega, odlikovan je i direktor savezne policije Mihael Takacs. Da Vučić svoje dobitnike bira po sopstvenom proračunu, deluje očigledno. Neposredno nakon dodele, Kraus je iskoristio priliku da u intervjuu za kosovski onlajn medij „Kosovo Online“ pošalje nedvosmislenu poruku: „Iz slobodarske perspektive, Kosovo je deo Srbije“, rekao je šef poslaničkog kluba bečke FPO pred kamerom. Osamnaest godina „navodne nezavisnosti“ prema Krausu „definitivno nisu priča o uspehu“. Čestitku povodom nacionalnog praznika 17. februara Austrija stoga „ne može sebi da priušti“.

Ruku pod ruku pred kamerom

Predsednik Nacionalnog saveta Valter Rozenkranc izgleda da to vidi manje strogo. Sada upravo tema Kosova preti da izazove razdor između FPO i Srbije, barem iz ugla režimu bliskog Saveza Srba u Austriji. Povod je fotografija predsednika Nacionalnog saveta. U ponedeljak je Rozenkranc još govorio na svečanosti u bečkim Berzanskim salonima povodom srpskog nacionalnog praznika o Srbiji kao „raskrsnici“, gde su se tokom godina „susretale i sudarale kulture, religije i politički poretci“. Srbe koji žive u Austriji nazvao je „ljudskim mostovima“ koji jačaju povezanost između zemalja. Na kraju je pokušao i na srpskom: „Srećan dan državnosti!“

Ali već sledećeg dana, 17. februara, datuma koji obeležava kosovski nacionalni praznik, na internetu se pojavljuje fotografija koja prikazuje Rozenkranca zajedno sa kosovskom aktivistkinjom Elvanom Šalom. Ona nosi beretku sa simbolom OVK, nacionalne oslobodilačke vojske Kosova, koju srpske pristalice režima označavaju kao terorističku organizaciju. Bivši lideri OVK trenutno se u Hagu suočavaju sa optužbama za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, među njima i bivši kosovski predsednik Hašim Tači, kome preti do 45 godina zatvora.

Šala je tog dana prisustvovala otvaranju ovogodišnje Zero Project Conference u parlamentu. Ona je i specijalna ambasadorka Kosova pri International Human Rights Committee (IHRC). Beretku sa simbolom OVK nosila je povodom Dana nezavisnosti Kosova, rekla je na upit profila, „kao znak poštovanja prema mojoj zemlji“. Sa Rozenkrancom je, prema njenim rečima, vodila „vrlo kratak razgovor“ i objasnila mu da je tog dana Dan nezavisnosti Kosova. On je potom „naravno uputio iskrene čestitke mom narodu“.

Fotografija prikazuje predsednika Nacionalnog saveta blisko zagrljenog sa kosovskom aktivistkinjom. Savez Srba u Austriji reagovao je ogorčeno. U javnom pismu upućenom predsedniku Nacionalnog saveta govori se o „dubokoj potresenosti“ i „suprotnosti principima i vrednostima koje se očekuju od austrijskog Nacionalnog saveta“. Samo dan nakon proslave srpskog nacionalnog praznika, takva fotografija ne može ostati bez odgovora, navodi se dalje. Na kraju je Savez zatražio jasno izjašnjenje i javno distanciranje Rozenkranca od OVK: „S obzirom na duboku povređenost i zabrinutost koju srpska zajednica u Austriji – koja broji više od 300.000 ljudi – oseća zbog ovog incidenta, Savez Srba u Austriji kao krovna organizacija srpskih udruženja u Austriji zahteva od Vas, poštovani gospodine predsedniče Nacionalnog saveta dr Rozenkranc, jasan i nedvosmislen odgovor na ova pitanja. Istovremeno se nadamo da ćete se javno distancirati od ove terorističke organizacije.“

Valter Rozenkranc, uprkos višestrukim upitima, nije želeo da da izjavu za profil.

FPO, Srbija i Kosovo

FPO i Srbi dugo su negovali stabilan odnos. Samo po pitanju Kosova linija partije nije uvek bila jasna. Nakon proglašenja Kosova 2008. godine, Hajnc-Kristijan Štrahe, tada poslanik u Nacionalnom savetu i predsednik stranke, prvi put se izjasnio protiv nezavisnog Kosova i nazvao sebe „prijateljem Srba“. Na sednici Nacionalnog saveta 18. novembra 2010. izjavio je: „FPO je po tom pitanju ovde u Visokom domu, ali i van njega, zauzeo veoma, veoma jasan stav: Kosovo istorijski, kulturno i prema međunarodnom pravu pripada Srbiji, priznavanje državnosti stoga je bila teška greška u međunarodnom pravu.“ Pravno mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu iz jula 2010. međutim, utvrdilo je da deklaracija o nezavisnosti nije prekršila međunarodno pravo niti rezolucije Saveta bezbednosti UN.

Kao vicekancelar, Štrahe je nastupao opreznije. Godine 2018. u pisanom intervjuu za srpski dnevni list „Politika“ rekao je: „Kosovo je nesumnjivo deo Srbije.“ Njegov portparol je isprva negirao tu izjavu. Sam Štrahe je pokušao da je relativizuje i tvrdio da je Kosovo prema srpskom pravu i dalje sastavni deo Srbije. Analiza nemačkog originala koju je sprovela dnevna novina „Die Presse“ kasnije je potvrdila da odgovor potiče neizmenjeno od Štrahea.

Protivrečnosti su pokazali i Harald Vilimski, šef delegacije FPO u Evropskom parlamentu, i Kraus. Godine 2021. su tokom posete Beogradu još potvrdili podršku Srbiji u sukobu sa Kosovom. Godinu dana kasnije zahtevali su od austrijske spoljne politike, tada pod ministrom spoljnih poslova Aleksanderom Šalenbergom (ÖVP), neutralnu ulogu u sukobu: „Upravo u ovoj osetljivoj konfliktnoj situaciji Austrija mora nastupati kao neutralna zemlja i ne sme jednostrano zauzimati stranu.“

Za razliku od nekih stranačkih kolega, lider FPO Herbert Kikl po pitanju Kosova deluje upadljivo ćutljiv. Kada ga pominje, to je uglavnom u vezi sa kontrolom granica ili deportacijama. Posebnu pažnju izazvala je objava iz 2018. godine: tada je Kikl kao ministar unutrašnjih poslova tvrdio da je navodni „novinar“ pratio deportovanog tražioca azila na Kosovo. U stvarnosti, radilo se o zaposlenom iz njegovog sopstvenog ministarstva.

Lov na glasove izvan srpske zajednice

Srpska zajednica za FPO više ne igra ulogu koju je nekada imala. Očigledno je stranka prepoznala da u imigracionoj zemlji Austriji mora pridobijati i druge zajednice kako bi osvajala glasove – ali to ne želi baš otvoreno da prizna, kao što je pokazala kampanja pred bečke izbore u aprilu 2025, preneo je profil. Najpre je to bio Leo Lugner, tada funkcioner FPO, a danas odbornik, koji je u martu 2025. prisustvovao iftaru tursko-islamskog krovnog saveza ATIB. Dve nedelje kasnije isti savez je ponovo organizovao iftar – ovoga puta u Lugner City. Pre toga je Kikl u avgustu 2024. zahtevao zabranu ATIB-a. Još otvorenije je glasove tražio bečki šef kluba FPO Dominik Nep: na sastanku sa turskim medijskim predstavnicima u klubu FPO fotografisao se sa njima. U tom trenutku su već bile u opticaju plaćene reklame sa turskim izbornim sloganima FPO – na njima Lugner dok deli kobasice, Nep dok maše zastavom, Kraus dok mobiliše pristalice.

Ostaje da se vidi da li će FPO uskoro i na albanskom jeziku tražiti glasove.