Poruka Crnoj Gori je upozorenje Srbiji: EU više ne toleriše korupciju

U dokumentima koje su usvojila tela EU naglašava se da Crna Gora, pre ulaska u članstvo, mora dokazati da ima stvarne administrativne i institucionalne kapacitete da sprovodi evropska pravila, posebno u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Ključna poruka Brisela je da evropski fondovi ne mogu funkcionisati u sistemu bez snažnih mehanizama zaštite od korupcije, pišu Vijesti.

Evropska komisija posebno ističe da će pomno pratiti kako se uspostavlja Agencija za plaćanja, kao i integrisani administrativni i kontrolni sistem (IACS), jer upravo tu vidi visok rizik od zloupotreba. EU jasno poručuje da isplate moraju ići isključivo legitimnim korisnicima i da će pravilna kontrola pretpristupnih fondova biti test sposobnosti Crne Gore da upravlja novcem Unije bez korupcije.

Brisel je ostavio otvorenu mogućnost da u ugovor o pristupanju budu unete posebne zaštitne klauzule, ukoliko se proceni da finansijski interesi EU nisu dovoljno zaštićeni. Drugim rečima, ako se pojave sumnje u zloupotrebe ili slabu kontrolu, Unija zadržava pravo da reaguje i nakon formalnog zatvaranja poglavlja.

Posebna upozorenja data su i u oblasti borbe protiv pranja novca. EU konstatuje da crnogorsko zakonodavstvo i dalje nije u potpunosti usklađeno sa evropskim standardima, da su kazne preniske, a nadzor nad pojedinim profesijama – poput advokata i notara – nedovoljan. Brisel otvoreno traži jači nadzor, jasne uslove za rad i ozbiljniji pristup rizicima od pranja novca i finansiranja terorizma.

Slična poruka poslata je i u poglavljima koja se tiču slobodnog kretanja kapitala i privrednog prava, gde EU insistira na transparentnosti tržišta, jačanju digitalnih sistema i smanjenju prostora za manipulacije i netransparentno poslovanje. Od Podgorice se traži da ubrza razvoj softverske infrastrukture i poveže se sa evropskim poslovnim registrima, što Brisel vidi kao još jedan alat za suzbijanje zloupotreba.

Kajmak će ući na zvaničnu listu proizvoda EU.

Istovremeno, EU je pokazala spremnost na fleksibilnost u tehničkim pitanjima. Zahtev Crne Gore da se kajmak zvanično prizna kao poseban mlečni proizvod ocenjen je kao prihvatljiv, što znači da nema prepreka da se kajmak uvrsti na zvaničnu listu proizvoda EU. Prihvaćeni su i zahtevi u vezi sa klasifikacijom vinogradarskih regiona, uz uslov da se sve zasniva na objektivnim kriterijumima i jasnim pravilima.

Crna Gora je tražila i prelazni period za prilagođavanje u poglavljima poljoprivrede i ribarstva, ali je EU jasno stavila do znanja da takvi rokovi mogu trajati najviše tri godine nakon pristupanja i da su izuzeci strogo ograničeni.

Poruka Brisela je, međutim, suštinski politička: tehnička prilagođavanja su moguća, lokalni proizvodi su dobrodošli, ali bez ozbiljne borbe protiv korupcije, jačanja institucija i kontrole novca – nema stvarnog članstva. Crna Gora jeste zatvorila pet novih poglavlja, ali put do EU, kako poručuju iz Brisela, i dalje vodi kroz temeljno čišćenje sistema.

Šta iz ovoga može da zaključi Srbija?

Poruke koje je Brisel uputio Crnoj Gori — da bez snažnih mehanizama protiv korupcije, transparentne kontrole finansijskih sredstava i nezavisnog pravosuđa nema punog pristupanja EU — važe u suštini i za Srbiju. Evropska unija je već dugo jasno stavila do znanja da će napredak Srbije ka članstvu zavisiti od konkretnih rezultata u borbi protiv korupcije, jačanju vladavine prava i nezavisnosti sudova, te zaštiti medijskih sloboda i civilnog prostora. Evropski parlament i zvaničnici Evropske komisije ističu da nedostatak napretka u ovim ključnim oblastima direktno utiče na sporiji napredak Srbije u pregovorima o članstvu i da je nedostatak pravosudnih i antikorupcijskih reformi jedan od glavnih razloga zašto novi pregovarački koraci kasne.

Evropska komisija redovno u svojim izveštajima navodi da je nivo korupcije u Srbiji i dalje značajan problem i jedan od glavnih kočnica na putu ka Evropskoj uniji. Uprkos tome što je Srbija donela novu strategiju za borbu protiv korupcije za period 2024–2028, postignuti su samo ograničeni rezultati u suđenjima i presudama u slučajevima visokog javnog interesa, što je jasno označeno kao prepreka napretku u procesu pristupanja EU.

Evropska unija u izveštajima ističe da Srbija mora da poboljša sistem borbe protiv korupcije, nezavisnost pravosuđa i efikasno sankcionisanje zloupotreba kako bi napredovala u pregovorima. Bez realnih rezultata u ovim oblastima, Beograd ne može očekivati otvaranje novih poglavlja ili ubrzan napredak ka punopravnom članstvu.