Crna Gora bi mogla u EU u već 2028. godine, ali evo šta sve mora da se desi da bi potpisala ugovor o pristupanju

Izvori redakcije iz diplomatskih krugova i Vlade tvrde da su francuski predstavnici pokušali da svoje uslove o radnoj grupi „uguraju“ u zaključke Saveta EU o proširenju, ali da je, umesto toga, postignut neformalni dogovor o uslovima za početak njenog rada, što je nagovešteno i u nacrtu zaključaka.

Dogovoreno je da se radna grupa prvi put sazove kada Crna Gora „zatvori dovoljan broj poglavlja“ i kada EU i države članice steknu uvid i daju smernice „o budućem formatu pristupnih ugovora“. Neke članice navodno traže da ugovor o pristupanju sa Crnom Gorom bude model za ostale zemlje kandidate, pišu Vijesti.

Francusko obrazloženje za odugovlačenje početka rada na ugovoru sa Crnom Gorom navodno je bilo to da je u narednom periodu važno da se državama članicama da više vremena kako bi procenile napredak ostvaren u reformama. Početkom 2026. godine trebalo bi da, u tu svrhu, u Crnu Goru stignu eksperti koji će raditi na evaluaciji reformi.

Međutim, ostaje nejasno koliko poglavlja je dovoljno zatvoriti da bi se sazvala radna grupa.

Francuska je jedna od skeptičnih članica EU kada je reč o proširenju te zajednice. Zbog toga je bila zakočila zatvaranje dva poglavlja Crnoj Gori u petak. No, nakon intenzivnih diplomatskih aktivnosti predstavnika Crne Gore i država članica, Pariz je dao „zeleno svetlo“ za dva prvobitno blokirana poglavlja, pa je svih pet poglavlja juče i formalno zatvoreno u Briselu, na međuvladinoj konferenciji (IGC) između Crne Gore i EU.

Zatvorena su poglavlja 3 (Pravo osnivanja preduzeća i sloboda pružanja usluga), 4 (Sloboda kretanja kapitala), 6 (Privredno pravo), 11 (Poljoprivreda i ruralni razvoj) i 13 (Ribarstvo).

To znači da je Crna Gora do sada zatvorila ukupno 12 poglavlja u pregovorima sa EU, koji su otvoreni 2012. godine. Vlada planira da preostala poglavlja – 21 – zatvori do kraja sledeće godine.

Da bi Savet EU uskoro mogao da uspostavi ad hok radnu grupu za izradu nacrta pristupnog ugovora sa Crnom Gorom, bilo je predviđeno draftom zaključaka Saveta EU za spoljne poslove (GAC), ali je usvajanje sinoć blokirala Mađarska, zbog protivljenja ulasku Ukrajine u EU.

Ipak, ti zaključci će, kako je najavila danska ministarka evropskih poslova Mari Bjere, biti transformisani u zaključke Predsedništva EU, uz podršku 26 članica.

„Mađarska nas blokira da usvojimo zaključke Saveta. Naši pokušaji da pronađemo rešenje bili su odbijeni. I zbog toga mi je zaista žao. Kao što je više članova reklo, to šalje pogrešan signal zemljama kandidatima. Želimo da izaberu EU, a ne Rusiju“, kazala je Bjere na konferenciji za novinare.

U nacrtu zaključaka, u koje su „Vijesti“ imale uvid, ističe se da u sve nestabilnijem geopolitičkom kontekstu, u kome se na evropskom kontinentu vodi rat (ruska agresija na Ukrajinu), EU ostaje oslonac mira, prosperiteta i bezbednosti.

Ukazuje se na napredak Crne Gore i 12 zatvorenih poglavlja, kao i na očekivanje što skorijeg „precrtavanja“ dodatnih poglavlja.

„Savet odlučuje da se uspostavi ad hok radna grupa za izradu nacrta pristupnog ugovora sa Crnom Gorom. U tom smislu, i kao pitanje prioriteta, Savet očekuje neophodne pripremne aktivnosti kako bi se obezbedilo efikasno funkcionisanje ad hok radne grupe nakon njenog osnivanja, uključujući i razjašnjenje ključnih principa budućih pristupnih ugovora“, piše u nacrtu zaključaka.

Kako su „Vijesti“ objavile početkom oktobra, radna grupa za izradu nacrta sporazuma (ugovora) o pristupanju Crne Gore EU može biti formirana krajem godine jer je Danska spremna da to stavi na dnevni red pre završetka njihovog predsedavanja.

U nacrtu zaključaka Saveta, u delu o Crnoj Gori, piše i da Savet ohrabruje Vladu da nastavi sa sprovođenjem ambicioznog plana za uspešno okončanje pristupnih pregovora, a sve političke aktere da očuvaju široki politički konsenzus, pojačaju napore i rade zajedno kako bi se obezbedio dalji napredak.

Savet poručuje da Crna Gora mora nastaviti napredak na putu reformi, posebno u oblasti pravosuđa, slobode izražavanja, slobode medija, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i u javnoj upravi.

Kos: Još mnogo posla pred vama

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos kazala je nakon međuvladine konferencije da Crna Gora nikad nije bila bliža EU, ističući da je još mnogo posla pred Podgoricom, posebno kada je reč o jačanju vladavine prava, što „počinje davanjem prioriteta imenovanjima koja obezbeđuju nezavisno pravosuđe, u kome sudije mogu da donose odluke slobodno i bez političkog pritiska“.

„To, takođe, znači nastavak snažne borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, kako niko ne bi bio iznad zakona i kako kriminalne mreže ne bi mogle da kupuju uticaj ili zarobe javne institucije“, poručila je Kos i dodala da su potrebne profesionalne institucije koje rade pravedno za svakog građanina, na osnovu pravila i zasluga, a ne ličnih veza ili partijske lojalnosti.

Ona je kazala da su slobodni i nezavisni mediji kičma svake demokratije.

„Konačno, očekujemo potpuno usklađivanje sa viznom politikom EU. Ovaj posao nije lak, ali je to jedini način da se izgradi poverenje sa državama članicama i da se bude spreman za ulazak u EU“, dodala je Kos.

Poručila je da će naredna godina biti odlučujuća za put Crne Gore u EU i da će više nego ikada državi biti potrebno fokusirano i posvećeno rukovodstvo i nacionalno jedinstvo da stigne do cilja.

Premijer Milojko Spajić kazao je da je Crna Gora do sada zatvorila više od trećine poglavlja, što je, prema njegovoj oceni, veliki uspeh. Rekao je da je Crna Gora veoma zahvalna Francuskoj koja joj je dala „nešto teži zadatak prethodnih dana“, ali da je pokazala kako evropski partneri mogu da rade zajedno.

Danska ministarka evropskih poslova Bjere kazala je da je ovo veliki korak napred Crne Gore i EU.

„Kao predsedavajuća EU, Danska je bila posvećena tome da proces proširenja zadrži kredibilitet, zamah i jasnoću. Nastavićemo da podržavamo Crnu Goru i sve zemlje kandidate u ispunjavanju Kopenhaških kriterijuma i napredovanju ka članstvu“, rekla je ona.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru, Marjan Šarec, saopštio je da napredak u pregovorima koji je Crna Gora ostvarila zahteva jasan i jednak odgovor Unije, „koja kroz konkretne odluke mora pokazati da je proširenje strateški prioritet“.

Gorčević: Data podrška i nada da će Crna Gora postati članica EU 2028.

Ministarka evropskih poslova Maida Gorčević rekla je posle međuvladine konferencije da je posebno zahvalna što je svih 27 država članica EU dalo direktnu podršku Crnoj Gori da nastavi sa reformama koje sprovodi.

„Time nam je data podrška i nada da ćemo postati dvadeset osma članica 2028. godine, a ono što je možda i najvažnije – izražena je spremnost da, ukoliko ovako nastavimo, vrlo brzo bude formirana radna grupa za izradu ugovora o pristupanju“, saopštila je ona.