Francuska hrli ka haosu, a predsednika nema: Makron sklapa dogovore sa kontroverznim princom, dok mu kod kuće gori

Kraj izuzetno kratkog mandata Mišela Barnijea kao premijera Francuske izgleda neizbežno dok njegova vlada ide ka glasanju o nepoverenju, koje će, kako se očekuje, izgubiti kasnije ove nedelje.

Francuski premijer se borio da smiri uznemirena tržišta i usvoji budžet kojim bi se popunila "crna rupa" u francuskim finansijama.

Međutim, ti napori sada bi mogli biti uzaludni.

U ponedeljak je Barnije, bivši glavni pregovarač EU za Bregzit, iskoristio kontroverzan ustavni manevar da zaobiđe parlament i progura zakon o finansiranju socijalnog osiguranja. Kao odgovor, levičarska opozicija podnela je predlog za izglasavanje nepoverenja, o kojem će se glasati u sredu ili četvrtak.

Opozicione snage, uključujući levičarsku koaliciju Novi narodni front i desničarski Nacionalni front, najavile su da će glasati za rušenje vlade.

„Francuzi su siti toga da ih maltretiraju i ponižavaju... ne možemo ostaviti stvari ovakve kakve jesu“, rekla je liderka Nacionalnog fronta Marin Le Pen u ponedeljak, najavljujući da će njena stranka glasati protiv Barnijeove vlade.

Ako parlament smeni Barnijea, to bi bio prvi put od 1962. da je neka francuska vlada pretrpela poniženje gubitkom glasanja o nepoverenju.

Lider ekstremne desnice Žordan Bardela upozorio je da će vlada pasti, osim ako ne dođe do "čuda u poslednjem trenutku". Međutim, čudo se ne nazire.

U ponedeljak je Nacionalni front pokušao da izvuče još jedan ustupak od vlade, tražeći odlaganje odluke o indeksaciji penzija na inflaciju. Ali Barnije je odbio, jer bi taj potez koštao nekoliko milijardi evra.

Hoće li biti novih izbora?

Ne. Ne još neko vreme.

Možda biste pomislili da bi nakon nedelja političkih previranja bilo pravo vreme za povratak biračima, ali stvari ne funkcionišu tako u Francuskoj.

Lopta se vraća u ruke Makrona. Predsednik, čiji mandat traje do 2027. bez obzira na sve, može ponovo da započne razgovore o imenovanju novog premijera i vlade.

Međutim, čak i kada bi želeo, Makron ne može raspisati nove parlamentarne izbore jer je već raspisao vanredne izbore u julu. Prema francuskom ustavu, to znači da novi izbori ne mogu biti održani pre sledećeg leta — što znači da bi politička neizvesnost i previranja mogli trajati nedeljama, pa čak i mesecima.

Osim ako ... Makron sam ne odustane i podnese ostavku, što bi izazvalo nove predsedničke izbore. On je odlučno negirao da to dolazi u obzir, ali sve više glasova traži njegovu ostavku.

„To je ideja koja bi mogla dobiti na zamahu“, rekao je Benjamin Morel, politički naučnik sa Univerziteta Paris Panthéon-Assas. „Marine Le Pen bi mogla početi da tvrdi da će rušiti svaku narednu vladu dok Makron ne podnese ostavku.“

Makron u gostima kod kontroverznog princa

Barnijea je postavio za premijera predsednik Emanuel Makron u poslednjem pokušaju da se reši politička kriza koju je predsednik sam izazvao raspisivanjem vanrednih izbora posle poraza na evropskim izborima.

A sad kada Barnijeu preti kraj kratkotrajnog mandata, Makron nije kod kuće. Naime, francuski predsednik je u poseti Rijadu gde se sastao sa prestolonaslednikom Saudijske Arabije sa kojim razgovara o rešavanju problema u Libanu.

Nakon sastanka s princom Mohamedom bin Salmanom, defakto vladarom bogatog naftnog zalivskog kraljevstva, kabinet Emanuela Makrona objavio je potpisivanje novog partnerstva koje ima za cilj unapređenje saradnje u oblastima "odbrane, energetske tranzicije, kulture i mobilnosti između dve zemlje".

Dvojica lidera su se takođe "složila da ulože sve napore kako bi doprineli deeskalaciji u regionu", uključujući pomoć u konsolidaciji krhkog primirja između Izraela i Libana.

Državna poseta Makrona Saudijskoj Arabiji prva je poseta jednog francuskog predsednika toj zemlji od Žaka Širaka 2006. godine, učvršćujući ono što predsedništvo naziva "veoma bliskim odnosom".

Godine 2021, Makron je postao jedan od prvih zapadnih lidera koji su se sastali s princom Mohamedom u Saudijskoj Arabiji nakon ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija 2018. u konzulatu Rijada u Istanbulu. Smatra se da je Bin Salman bio nalogodavac ubistva Kašogija, novinara koji je pisao kritike saudijskog režima u američkom Vašington postu.