Odbrojavanje do 60 dana: Amerika pred ustavnom krizom zbog Trampovog rata

Prema Zakonu o ratnim ovlašćenjima (War Powers Resolution), predsednik je dužan da u roku od 48 sati obavesti Kongres o uvođenju vojske u sukob i objasni razloge, obim i očekivano trajanje operacije. Tramp je, kao i drugi predsednici pre njega, naveo da deluje na osnovu svojih ustavnih ovlašćenja u vođenju spoljne politike.

Nakon toga počinje da teče rok od 60 dana u kojem Kongres mora da odobri vojnu akciju. Ako se to ne desi, predsednik bi, prema zakonu, morao da okonča operaciju. Postoji i mogućnost produženja za dodatnih 30 dana, ali samo ako je to neophodno za bezbedno povlačenje trupa, piše CNN.

Međutim, već sada postoji spor oko toga kada tačno ističe rok. Neki smatraju da se računa od početka sukoba, što bi značilo kraj aprila, dok drugi tvrde da se računa od trenutka kada je Kongres zvanično obavešten, što pomera rok na 1. maj. Dodatnu konfuziju unosi i prekid vatre, jer deo republikanskih zakonodavaca smatra da taj period ne treba računati u ukupnih 60 dana.

Iako zakon formalno daje Kongresu mogućnost da zaustavi vojnu akciju, u praksi to nikada nije učinjeno. Pokušaji demokrata da ograniče Trampova ovlašćenja u ovom slučaju za sada nisu uspeli, dok pojedini republikanci razmatraju mogućnost uvođenja određenih ograničenja, ali bez konkretnih poteza.

Dodatni problem predstavlja činjenica da mnogi predsednici, uključujući i Trampa, smatraju da je sam zakon neustavan. Još je Ričard Nikson pokušao da ga blokira, ali je Kongres tada nadjačao njegov veto. Ipak, sudovi su godinama izbegavali da se jasno izjasne o ustavnosti ovog propisa.

I Trampovi prethodnici su zaobilazili ograničenje

Kroz istoriju, predsednici su pronalazili različite načine da zaobiđu ograničenje od 60 dana. Ronald Regan je 1983. postigao dogovor sa Kongresom kako bi produžio prisustvo američkih trupa u Libanu. Barak Obama je tokom intervencije u Libiji tvrdio da američke snage zapravo nisu bile direktno uključene u „neprijateljstva“, čime je pokušao da izbegne primenu zakona. Bil Klinton je, pak, pravdao produženo prisustvo u Kosovu činjenicom da je Kongres već odobrio finansiranje operacije.

U slučaju rata u Iranu, Trampova administracija zasad nije tražila dodatna sredstva niti pokušala da obezbedi formalnu podršku Kongresa, što dodatno komplikuje situaciju.

Politički gledano, republikanci u Kongresu za sada izbegavaju direktan sukob sa predsednikom. Ipak, približavanje roka od 60 dana moglo bi da izazove podele unutar stranke, posebno među onima koji smatraju da Kongres mora da se izjasni o svakom ratu koji traje duže od zakonskog limita.

S druge strane, mnogi republikanci ne žele da javno glasaju protiv predsednika u vreme rata, strahujući i od političkih posledica i od poruke koju bi takav potez poslao američkim protivnicima.

Zbog svega toga, ostaje neizvesno šta će se dogoditi kada rok istekne – da li će Tramp pokušati da zaobiđe zakon, redefiniše situaciju na terenu ili će Kongres konačno pokušati da iskoristi svoja ovlašćenja. Dosadašnja praksa, međutim, sugeriše da će pravila verovatno ponovo biti fleksibilno tumačena.