Ko je dao saglasnost za otvaranje mađarskog centra za obuku protiv terorizma u Banjaluci?

Nijedna bezbednosna agencija u Bosni i Hercegovini nije upoznata sa otvaranjem ureda za borbu protiv terorizma MUP-a Mađarske u Banjaluci.

Kako nezvanično saznaje N1 Sarajevo, kancelarija je otvorena u Centru za obuku u Zalužanima, kako je objavljeno, na osnovu ranije potpisanog Memoranduma o saradnji na polju obrazovanja i stručnog usavršavanja. U tom memorandumu nigde nije naveden Centar za borbu protiv terorizma MUP-a Mađarske koji je, čini se, dobio svoje predstavništvo u RS-u.

"Fascinantan je izostanak bilo kakve reakcije zvaničnih institucija Bosne i Hercegovine na otvaranje tog mađarskog ureda, ureda policije u Banjaluci. Bilo je za očekivati da se tim povodom oglase Ministarstvo bezbednosti, Savet ministara ili ministar spoljnih poslova BiH kako bi građani imali jasnu sliku šta se iza svega dešava, jer ipak je reč o policiji strane države koja bi trebalo da deluje unutar Bosne i Hercegovine", komentariše za N1 Sarajevo novinarka Gordana Katana.

Zvanično, institucije se ne oglašavaju. Kontaktirao ih je i Kemal Ademović, predsedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine.

"Kontaktirao sam sa nekoliko institucija, niko nema potpunu informaciju. No činjenica je da se to desilo, da je ta kancelarija potpuno neustavno otvorena. Nadležnost BiH je isključiva, propisana je Aneksom 4, što je Ustav BiH, da su odnosi sa svim bezbednosnim međunarodnim organizacijama u nadležnosti Bosne i Hercegovine. Dakle, u to spada razmena obaveštajnih podataka, razmena bezbednosnih podataka i tako dalje. Tako da nema nikakvih osnova. Ako je memorandum osnov, on mora proći proceduru ratifikacije, što se nije desilo. Nazvao sam sve institucije, mora se raščistiti situacija", kazao je za N1.

Državni parlamentarac Zlatko Miletić, bivši direktor Federalne uprave policije, dodaje da je država morala znati.

"Znači, državne institucije u svakom slučaju su dužne da daju potrebnu saglasnost. Ako nisu dale, neko će morati odgovorne da pozove na odgovornost. Jer je nelogično, neprimereno, da ne upotrebljavam teže izraze", ukazuje Miletić.

Ovo nije prvi put da se mađarska jedinica TEK pojavljuje u BiH. Krajem februara prošle godine, u BiH je stiglo 78 pripadnika mađarske jedinice za borbu protiv terorizma koji su održali nenajavljenu zajedničku vežbu sa pripadnicima Specijalne antiterorističke jedinice MUP-a RS, i to na dan izricanja presude Miloradu Dodiku. Mađare je predvodio direktor TEK-a Janoš Hajdu, koga mađarski mediji opisuju kao čoveka od poverenja mađarskog premijera Viktora Orbana.

Pre dva dana ista jedinica dobila je kancelariju na tlu BiH ili, kako je na svečanom otvaranju zajedno sa Hajduom kazao ministar MUP-a Željko Budimir, u cilju saradnje u borbi protiv terorizma.

"Da razmenjujemo informacije, da budemo uključeni i u preventivnom delu gde su informacije ključne, ali i u onom delu gde se moraju koristiti specijalne antiterorističke jedinice u borbi protiv terorizma", naveo je Budimir.

U svemu navedenom ne treba zaboraviti uporne pokušaje Milorada Dodika da BiH predstavi kao kolevku radikalnih islamista koji prete svetu, pre pre svega RS, piše N1 Sarajevo.

A da li će ta kancelarija i za ovo biti iskorišćena - Gordana Katana upozorava na opasnost.

"Milorad Dodik, iako je danas samo predsednik stranke, kontinuirano govori i stvara lažnu sliku o jačanju islamskog radikalizma u BiH i sve upućuje na to da se pokušava stvoriti dodatna veštačka kriza, a sama država pokazati kao pretnja čitavoj Evropi", kaže Katana.

Milorad Dodik u subotu putuje u Mađarsku, a nakon toga u SAD. Vratio se iz Izraela, ohrabren tamošnjim razgovorima. Danas je zapretio povlačenjem iz Dejtonskog sporazuma, govorio o nezavisnoj RS.

N1 Sarajevo je danas uputio pitanja i MUP-u RS o mađarskoj policiji.

Kako prenose, portparolka ih je podsetila na niz memoranduma o saradnji koje je policija ovog entiteta potpisala, ali osim što je zvanični dokument izostavljen sa stranice MUP-a, do sada slični uredi nisu otvarani.

U međuvremenu se oglasilo i Društvo za ugrožene narode, odeljenje za BiH. Zahtevaju potpunu transparentnost u pogledu mandata, zadataka i pravne osnove delovanja mađarske antiterorističke jedinice, jasno uključivanje državnih institucija Bosne i Hercegovine, kao i nezavisnu proveru ove mere od strane međunarodnih organizacija, posebno Saveta Evrope i OEBS-a.