Kijev hitno traži nove regrute, moguća je opšta mobilizacija: "Moramo biti ozbiljni, pitanje je opstanka"

Novi ukrajinski regruti dolaze iz različitih sredina, ali dele jednu zajedničku stvar – posle najosnovnije obuke u zapadnoj Evropi, niko od njih nije očekivao da će biti raspoređen u jurišnu jedinicu u žarištu ukrajinskog fronta. Neki od njih su se dobrovoljno prijavili, očekujući da će obavljati dužnosti u jedinicama koje odgovaraju njihovom profilu – na primer kao operateri dronova ili artiljerci. Drugi su bez upozorenja  "iščupani" iz svojih sela i odvedeni u vojsku. Jedan stariji regrut nije imao ni priliku da dobije umetne zube, piše Jutarnji list.Posle manje od nedelju dana u rovovima Donbasa, na istoku Ukrajine, jedan vod od 20 ljudi smanjen je na šest – trojica poginulih u akciji i tri teško ranjena. Ovo je jedna od najgorih priča o regrutovanju, ali daleko od izolovanog slučaja. Ukrajina očajnički želi da zatvori svoje linije fronta pred novim ruskim napadima. Nijedna vojska novim regrutima ne daje garancije gde će biti raspoređeni, posebno ne u ratnim uslovima, a jurišne brigade su među jedinicama koje se koriste u ekstremnom očaju.

Ali ono što advokati nazivaju "lutrijom raspoređivanja" komplikuje proces regrutovanja. Vojni komandanti se bore da popune svoje redove onima koji žele da se bore, dok u isto vreme neki završavaju kao regruti nakon racija u teretanama i tržnim centrima, a vrlo malo onih koji su regrutovani na ovaj način postaju dobri vojnici. „Dolaze nam ljudi od 45 do 47 godina“, žali se jedan viši oficir. „Oni ostaju bez daha dok stignu do linije fronta.Prepoznavši problem, ukrajinsko Ministarstvo odbrane je u septembru počelo da radi na novoj strategiji mobilizacije, piše Ekonomist. Portparol Ilarion Pavljuk kaže da deo problema leži u vojnim uspesima – mnogi građani više ne gledaju na rat u egzistencijalnom smislu kao što su to činili neposredno nakon ruske invazije prošlog februara. „Neki pogrešno misle da postoji neko drugi ko može da uradi posao umesto njih“, dodaje.

Primer dobre kampanje

Cilj reformi je da se onima koji su neodlučni za odlazak u vojsku da više izbora - novi regruti mogu, manje-više, da konkurišu za određenu poziciju. Novi digitalni registar će poboljšati razumevanje ministarstva o ukrajinskim ljudskim resursimaPostoji nekoliko primera uspešnih regrutnih kampanja u pojedinim jedinicama – 3. jurišna brigada, nastala devet meseci nakon početka rata kao ogranak ukrajinskih specijalnih snaga, je možda najvidljivija. Reklame veličine nebodera u ukrajinskim gradovima prikazuju glamuroznu sliku života jednog od jurišnika 3. brigade, koji ubija karikature zla. Ali ništa manje nije važna reputacija brigade za kompetentnu komandu, dobru opremu i nisku stopu osipanja. Novi regruti obično prolaze višemesečnu obuku, umesto jednomesečnog standarda, piše Jutarnji list.Hristina Bondarenko, portparol brigade, kaže da dobrovoljaca ne nedostaje. Do početka sledeće godine ova brigada će biti najveća u Ukrajini, kaže ona, otprilike veličine NATO divizije – ukrajinska vojska, naime, nema diviziju. Većina novoprimljenih je mlađa od 25 godina, a brigada svakog meseca odbije 150 molbi maloletnika. „Niko ne kaže da milioni ljudi čekaju da se bore u Avdijevki“, kaže ona. „Ali ima ljudi na koje možete računati", dodaje.Rusija takođe ima poteškoća sa mobilizacijom potrebnog broja vojnika. Njihova taktika slanja ogromnog broja ljudi na branjene položaje, često bez odgovarajuće opreme, može da znači dnevne gubitke do 1.000 ljudi. Ali svedeno na osnovnu meru, to ukazuje na ogroman izazov za Ukrajinu. Sa oko četiri puta većim brojem potencijalnih vojnika, Moskvi se čini da dugoročno ne bi trebalo da ima problema sa ljudstvom. Zatvorenicima i stanovnicima najsiromašnijih krajeva odlazak u vojsku deluje racionalno.U drugim oblastima, Kremlj je uspeo da zadovolji svoje minimalne potrebe tako što je tajno regrutovao za rat za koji se još uvek pretvara da ne postoji, nazivajući ga specijalnom vojnom operacijom. Naime, ukoliko bi pojačao svoje mobilizacijske napore, Kremlj bi morao da prizna da je Rusija u ratu, a to ne bi bilo bez političkih posledica.

U međuvremenu, ukrajinski kritičari vlade u Kijevu optužuju da se država samo „pretvara da se mobiliše“. Viktor Kevljuk, pukovnik u penziji koji je nadgledao sprovođenje politike mobilizacije za zapadnu polovinu zemlje od 2014. godine – kada je Rusija prvi put izvršila invaziju – do 2021. godine, kaže da Ukrajina rizikuje da upadne u zamku. Rusija će pojačati mobilizaciju nakon završetka predsedničkih izbora u martu, smatra on, a sa ovom ocenom se slaže i ukrajinska vojna obaveštajna agencija GUR.Ruski predsednik Vladimir Putin već je potpisao ukaz o povećanju broja ruskih oružanih snaga za 170.000 ljudi.