Dva meseca ukrajinski marinci predvode napad preko Dnjepra u južnoj Hersonskoj oblasti, sa ciljem da otmu teritoriju od ruske vojske. Operacija je najnoviji pokušaj Ukrajine da u kontraofanzivi, koja je ocenjena kao neuspešna, probije rusku odbranu na jugu i preokrene tok rata.
Vojnici i marinci koji su učestvovali u prelasku reke opisali su ofanzivu za Njujork tajms kao brutalnu i uzaludnu. Tvrde da su mnogi vojnici poginuli i pre nego što su stigli na drugu stranu obale.
Šest vojnika koje je intervjuisao Njujork tajms opisali su brutalne borbe. Tražili su da budu anonimni iz bezbednosnih razloga, dok su njihovi komandanti odbili da dozvole novinarima da posete vojne jedinice u Hersonskoj oblasti. „Noću smo sedeli u vodi, granate su padale svuda oko nas“, rekao je marinac Maksim. „Drugovi su umirali pred mojim očima“, dodaje.
Nekoliko vojnika i marinaca reklo je novinarima da su zabrinuti zbog velikih žrtava i previše optimističnih izjava zvaničnika o napretku ofanzive. Generalštab Oružanih snaga Ukrajine saopštio je da ne može da komentariše optužbe vojnika, ali da će odgovoriti u dogledno vreme.
Neke od najžešćih borbi vode se u blizini sela Krinki, na istočnoj obali, oko 30 kilometara uzvodno od grada Hersona, gde su ukrajinske trupe zauzele uski pojas ribarskih kuća. To je jedino mesto gde su uspeli da uspostave uporište. Snimci tog područja uživo dronom, koje je video Njujork tajms, potvrdili su izveštaje vojnika o teškim ruskim vazdušnim napadima, koji su obalu reke pretvorili u masu blata i polomljenog drveća.
Nove trupe koje stižu na istočnu obalu moraju da pregaze tela vojnika koji leže u blatu, rekao je Aleksij, iskusni vojnik koji se borio u Krinkiji u oktobru i od tada je nekoliko puta prešao reku kako bi pomogao u evakuaciji ranjenih.
Neki od mrtvih marinaca tu leže i po dva meseca, jer jedinice ne mogu da izvuku tela poginulih zbog jakog granatiranja, rekao je Volodimir, zamenik komandira čete. „Situacija na levoj obali je veoma teška“, rekao je. Oni koji se tamo bore su heroji, ljudi sa velikom snagom volje“, dodaje on.
Pošto je ukrajinska kontraofanziva zaustavljena, a Sjedinjene Države i Evropska unija pokazuju znake umora, ofanziva preko reke se pažljivo prati. Ukrajinci se nadaju da mogu da naprave dovoljno dubok prodor da ugroze ruske rute snabdevanja i njene pozicije na jugu. Taj zadatak je dobio Korpus pomorske pešadije.
Od početka rata, ukrajinski zvaničnici su pokušavali da održe pozitivan narativ o dejstvima kontraofanzive. Nije saopšten broj žrtava, kao ni detalji neuspeha koje su pretrpele ukrajinske trupe. U slučaju Dnjepra, predsednik Volodimir Zelenski i drugi zvaničnici nedavno su nagovestili da su marinci stekli uporište na istočnoj obali. Ministarstvo spoljnih poslova je prošlog meseca izdalo saopštenje u kojem se tvrdi da je uspostavilo nekoliko uporišta. Ali marinci i vojnici koji su bili tamo kažu da ovi izveštaji nisu tačni.
„Nema položaja. Ne postoji osmatračnica ili pozicija“, rekao je Aleksij. „Tamo je nemoguće učvrstiti se i premeštati opremu.Ovo nije čak ni borba za opstanak“, dodao je on. „To je samoubilačka misija.“
Aleksij kaže da su loša priprema i logistika ukrajinskih komandanata desetkovali njegov bataljon. Ranjenici su ostavljeni zbog nedostatka čamaca, a brutalni uslovi degradirali su moral među vojnicima. Ljudi koji tamo završe nisu psihički spremni“, dodao je on. „Ne razumeju ni kuda idu. Komandanti koji ih šalju u borbu ništa im ne govore. Nikada nisam video nešto ovako ni u Bahmutu ni u Soledaru“, rekao je on, misleći na dvojicu najintenzivnijih borbi na istočnom frontu. „To je tako besmisleno“, dodaje on.
„Grad Herson je stalno pod ruskim napadima. Generalno, mi smo na lovačkom dežurstvu“, rekao je Jevhen Karaš, zamenik komandanta 14. odvojenog puka, koji je bio u poseti jednoj od svojih jedinica koje upravljaju dronovima. „Glavni prioritet je ruska artiljerija i odbrana naših operacija“, rekao je Karas, čije prezime je i njegov vojni pozivni znak.
Marinci trpe, rekao je Karas, ali ukrajinski napadi su uznemirili ruske komandante, koji su vratili amfibijsku jedinicu sa fronta u Zaporožju da ojačaju odbranu. Oni se veoma plaše da će Ukrajina povećati svoju teritoriju ovog meseca, ili u proleće ili leto“, rekao je on.
Bespilotne letelice su se pokazale kao presudne u ovoj borbi jer su jeftinije i preciznije od skupih artiljerijskih granata kojih nema dovoljno, rekao je komandant jedinice Džmil.
Marinac Maksim, koji se oporavlja u bolnici nakon što je ranjen u Krinkiju, kaže da su ruski vazdušni udari i tenkovska, artiljerijska i minobacačka vatra toliko intenzivne da njegov vod nije mogao da se pomeri iz podruma u kome su se sakrili kada su stigli na ratište.
Nakon što su tri muškarca ubijena u vazdušnom napadu, vod je dobio naređenje da se evakuiše. Povlačenje se pretvorilo u haos i katastrofu. Vojnici su krenuli do obale u mraku, da bi im po dolasku rečeno da će morati da čekaju tri sata da ih čamci pokupe.
POGLEDAJTE JOŠ:
Bila je to močvara, sva u kraterima ispunjenim vodom“, rekao je Maksim. „Nismo imali izbora nego da pokušamo da kopamo što dublje. Tada su svi već bili ranjeni“, rekao je on. Došao je čamac i odvezao najteže ranjene.
Dok su čekali još čamaca, ruski avioni su bombardovali obalu reke ogromnim eksplozivom od pola tone koji je napravio velike rupe u zemlji. Došao je drugi čamac i odveo još petoricu ranjenika. Maksim je morao da čeka još 40 minuta na sledeći čamac. „Leva obala je bila kao čistilište“, rekao je on. „Niste mrtvi, ali se ne osećate živim“, dodao je on. Od 10 ljudi u njegovom vodu, polovina je bila mrtva ili nestala. „Niko nije prošao bez povreda“, kaže on.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar