Iz Kremlja stižu brutalne pretnje, koga to Putin može da naoruža? Evropa strahuje od napada velikih saveznika Rusije

Nekoliko zemalja, uključujući Sjedinjene Države, dalo je Ukrajini zeleno svetlo za napad na ciljeve unutar Rusije. Takva akcija bi mogla da dovede do „veoma ozbiljnih problema“, rekao je Putin stranim novinarima.

"Recipročan odgovor Kremlja"

„Ako neko misli da je moguće isporučiti takvo oružje u ratnu zonu za napad na našu teritoriju i stvarati nam probleme, zašto nemamo pravo da snabdevamo oružjem iste klase neke delove sveta gde će biti udara na osetljivim objektima tih zemalja?. To jest, odgovor može biti asimetričan. Razmislićemo o tome", rekao je ruski predsednik.

On nije precizirao kojim zemljama bi Moskva mogla da isporučuje oružje, ali se pretpostavlja da su u pitanju one koje neguju bliske odnose sa Rusijom, a imaju i animozitet prema Zapadu, poput Irana i Belorusije.

Putin je izdvojio Nemačku, koja je nedavno odobrila Ukrajini da gađa ciljeve unutar Rusije dalekometnim oružjem nemačke proizvodnje.

„Kada kažu da će biti više raketa koje će pogoditi mete na ruskoj teritoriji, to definitivno uništava rusko-nemačke odnose“, rekao je Putin.

Putin je razgovarao sa stranim novinarima na godišnjem Sankt Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu. Takođe je upozorio da je Zapad pogrešio što je pretpostavio da Moskva nikada neće upotrebiti nuklearno oružje.

„Iz nekog razloga, Zapad veruje da Rusija to nikada neće iskoristiti. Imamo nuklearnu doktrinu, pogledajte šta piše. Ako nečiji postupci ugrožavaju naš suverenitet i teritorijalni integritet, smatramo da je moguće da upotrebimo sva sredstva koja su nam na raspolaganju. Ovo ne treba shvatati olako, površno", odgovorio je Putin na pitanje novinara agencije Rojters.

Putin je takođe odbacio ideju da Rusija planira da napadne teritoriju NATO saveza.

„Ne bi trebalo da pravite od Rusije neprijatelja. Ovim se samo povređujete, znate. Mislili su da Rusija želi da napadne NATO. Ko je to smislio ? To je potpuna glupost", naglasio je ruski predsednik.

Rizičan potez

Američki predsednik Džozef Bajden dao je Ukrajini dozvolu da koristi oružje koje je isporučila Amerika za napad na ciljeve u Rusiji, ali samo u blizini Harkova. Bela kuća je saopštila da Ukrajina ne može da koristi rakete dugog dometa ATACMS na ruskom tlu. Ukrajina je poslednjih dana koristila američko oružje za napade unutar Rusije, izjavio je američki senator i zapadni zvaničnik za Asošijeted pres.

U međuvremenu, žestoke borbe besne severoistočno od Harkova. Harkov, drugi najveći grad u Ukrajini, udaljen je samo 30 kilometara od granice sa Rusijom.

Kada je o drugim zemljama reč, britanski ministar spoljnih poslova Džejms Kameron rekao je da je na Ukrajini da odluči kako da koristi britansko oružje i insistirao da ona ima pravo da pogađa ciljeve na ruskoj teritoriji. Ukrajina navodi da se severnokorejske rakete već koriste unutar ukrajinske teritorije, a zapadne obaveštajne agencije kažu da je Rusija u sukobu koristila bespilotne letelice iranske proizvodnje, što sugeriše umešanost tih zemalja u rat.

Misteriozna izjava

Ipak, Rusija je prilično burno reagovala kada je reč o upotrebi zapadnog oružja za napade na njenu teritoriju. Kremlj je da to "ne može ostati bez posledica".

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da izjava ruskog predsednika Vladimira Putina o mogućoj isporuci ruskog visokopreciznog naoružanja drugim zemljama daje predstavu o neizbežnim posledicama isporuke tog oružja Zapadu Ukrajini.

„Ovo je veoma važna izjava, koja vrlo jasno govori da snabdevanje oružjem koje će ciljati nas ne može ostati bez posledica, a te posledice će sigurno nastupiti“, rekao je on novinarima.

Peskov je odbio da navede regione ili konkretne zemlje u koje bi Moskva mogla da pošalje takvo oružje, uz napomenu da je „predsednik Putin rekao šta je hteo da kaže“.

„Ovde je sve krajnje jasno i stoga ne treba nikakvo pojašnjenje“, dodao je Peskov.

Stoltenberg: Nema pretnje za Alijansu

Generalni sekretar NATO saveza Jens Stoltenberg i predsednik Finske Aleksandar Stub saopštili su saveznicima iz Alijanse da Rusija trenutno ne predstavlja vojnu pretnju transatlantskom bloku.

Međutim, tokom zajedničke konferencije u Helsinkiju, njih dvojica su upozorila da NATO države moraju ojačati Ukrajinu i svoje vojne snage kako bi odvratile eventualnu buduću agresiju Moskve.

Stoltenberg je rekao da Ukrajini treba „predvidljivost i odgovornost" u NATO vojnoj podršci u pokušaju da se odbrani od, kako kaže, letnje ruske ofanzive, dok Zapad pokušava da dođe do konsenzusa planu za mir predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog.

"Tokom poslednjih meseci primetili smo neke propuste, neka kašnjenja u pružanju vojne podrške Ukrajini", dodao je šef NATO.

Stoltenberg je dodao i da zapadni saveznici treba da obezbede da se odlaganja po pitanju vojne podrške Ukrajini ne ponove.