Pogledajte izubijano lice Lejle Zalihić nakon što je kilometrima plivala u bujici smrti Donje Jablanice da spase ćerku

"Ne znam koliko je sati bilo, možda pola 12. Muž, trinaestogodišnja ćerka i ja smo zaspali, a svekrva je bila na drugom spratu. Komšija nas je nazvao i rekao da pobegnemo jer će nam kuća poplaviti. Izašli smo na prozor i videli da voda nadolazi. Popeli smo se na drugi sprat, a voda je sve više nadolazila. Uzela sam neke osnovne stvari, poput ličnih dokumenata i slično" - započinje svoju priču Zalihić za "Avaz".

Kuća se ljuljala

Oni su s drugog sprata gledali kroz prozor i videli da voda odnosi auto, a kuća je počela da se ljulja kako je voda nadolazila.

"Popeli smo se na treći sprat i zvali GSS, Hitnu pomoć, policiju, međutim, taj neki most preko kojeg se dolazi nije bio prohodan i nisu mogli da dođu" - priča Lejla.

Kaže da su se na trećem spratu zadržali sat vremena kad su osetili da udara na donji sprat. Bili su svesni šta će se desiti, ali nisu znali da li će uspeti da se izvuku.

"Osetili smo kad se kuća jako zaljuljala jednom, pa drugi put i treći put se srušila, a i mi smo propali zajedno s njom. Sećam se da sam čula vriske svog muža, svekrve i ćerke i više se ničega ne sećam" - kroz uzdah priča Lejla.

Neke stvari, dodaje, saznala je tek sad. Na primer, telefon joj je sve vreme bio u ruci.

"Stvarno ne znam zašto mi je telefon bio u ruci i zašto sam ga toliko čvrsto držala da mi i tokom plutanja nije ispao iz ruke" - navodi Zalihić.

Bila je svesna, kaže, da joj nema porodice. Nije znala kuda plovi, sva je bila izudarana.

"Moja ćerka je primetila svetlo u mojoj ruci i počela da me doziva. Nisam mogla da dođem do nje od drva, stvari, kućnih aparata. Gurala sam ih, ronila ispod, prelazila iznad njih, raščišćavala kako bi došla do nje. Kad sam je našla vukla sam je za sobom, preteško je bilo, čizme su bile natopljene, odeća, ali smo uspele da dođemo na obalu gde smo sedele sat i po možda. Pokušavale smo skontati gde da idemo, nismo znale u kom pravcu krenuti" - priča Lejla.

Velike posledice

Tada su ugledale nekog mlađeg čoveka na vodi koji je plutao na nekom splavu. Doviknula mu je da uzme jedno tanje drvo i da se odguruje na obalu. Uspeo je da dođe do njih.

"Nas troje smo onda kroz šumu izašli, pokušavajući da dođemo do prve kuće koja nije poplavljena kako bismo se presvukli i došli sebi jer smo bili mokri, blatnjavi, izudarani, bez obuće. Ne sećam se svih detalja, još sam ošamućena, znam da smo stigli do jedne kuće gde je došla i policija i civilna zaštita pa su nas odveli u hitnu" - prepričava Lejla.

Nije znala ništa za muža, kasnije su joj javili da je živ. Njenu svekrvu, međutim, još nisu našli.

Kaže da vidi na ćerki kad priča da je istraumirana i nada se da na nju neće ostaviti ovo sve velike posledice jer je u jako osetljivim godinama, a ovo što je doživela je zaista bilo strašno iskustvo.

"Suprug je sa bratom otišao u Buturović Polje u potragu za nestalim ljudima, prvenstveno svojom majkom" - kazala je Zalihić.

"Čuli su se krici, a onda je sve utihnulo"

Meštani koji su takođe pogođeni ovom prirodnom katastrofom ističu da nisu ni sanjali da ovako nešto može da se dogodi.

"Kada sam posle ustajanja stao uz prozor, primetio sam neuobičajeno jako nevreme i dosta kiše. Izašao sam da ga pogledam i primetio da je nešto belo prekrivalo polja. Rekao sam svojoj ženi da nešto nije u redu. Možda je bio sneg, pitala se. Odgovorio sam: ‘Kakav sneg, draga moja ženo?’ Bilo je oko pet ili pola šest ujutru, još se nije videlo. Kako je svanulo, video sam da dolazi odozgo, iz kamenoloma gde se vadi kamen, da su kuća mog prijatelja i još nekoliko stanova jednostavno nestali. Zahvatila nas je poplava zapravo dok smo spavali i onda sam čuo neke žene kako plaču i viču ‘Upomoć!’" - ispričao je Enes Imamović za Rojters.

Tada se, ističe, okupila grupa mladića koji su otišli tamo i ceo dan spašavali što se spasiti moglo.

Nizama Begović kazala je kako se čula ogromna tutnjava, “kao da su sva brda okrenula prema nama”.

"Čula sam i krike, nekoliko minuta. A onda je sve utihnulo. Onda sam pomislila da su svi tamo mrtvi. Tada sam primetila da mi se s druge strane polja približavaju dve osobe. Mogla sam videti njihove senke. To su zapravo bili moji prvi susedi, ali ih nisam prepoznala kada su došli. Kao da su uvaljani u blato. ‘Nizama, možemo li ući u kuću da se operemo? Imaš li vode?’, pitali su. Rekla sam im da je voda nestala, ali sam imala vode u buretu. Nakon što su se ovde oprali, žena je odvedena u Hitnu pomoć, valjda je slomila rebra kada je voda ušla u njenu kuću i odbila je od zidove" - prepričava Nizama.

U poslednjem trenutku uspeo da se izvuče

Jedan od onih koji su imali sreću i koji su se uspeli da se izvuku iz katastrofe koja je pogodila Donju Jablanicu je i vozač Matko čiji je kamion odron zatrpao.

- U poslednjem trenutku sam uspeo da se izvučem. Sve se odigralo u nekoliko sekundi. Klizište ispred mene odnelo je sve. U trenu mi je odron došao do kamiona - rekao je Matko za Bljesak.info.

- Toliko sam umoran da mi nije ni do čega, verujte mi. Nisam spavao 48 sati. Vraćao sam se iz Sarajeva za Mostar i to mi se dogodilo jutros oko 2 sata. Padala je prejaka kiša i ugledao sam drvo na putu zbog kojeg sam se zaustavio. U tom trenutku počeo je odron da pada prvo na prikolicu, pa na kamion i onda sam čuo gromoglasno tutnjanje i 50 metara ispred mene je odnelo kompletan put što sam video tek kasnije - rekao je vozač.

Kaže da je celu noć proveo u kamionu, jer bi se suprotnom zaglavio u blatu.

BONUS VIDEO: