Snažan zemljotres jačine 6,8 stepeni po Rihteru pogodio je kasno u petak uveče Maroko. U potresu je stradalo više od 2.000 ljudi, a spasioci se utrkuju sa vremenom kako bi došli do zarobljenih ljudi u udaljenim planinskim selima u blizini epicentra koji je najteže pogođen razornim potresom. Prestravljeni stanovnici proveli su nekoliko noći na ulicama među ruševinama svojih domova. Ovako jak potres iznenadio je, kako građane i turiste, tako i naučnike, jer Maroko nije područje koje se do sada smatralo žarišnom tačkom. Pored toga, stepen tragedije je mnogo veći u siromašnijim oblastima, gde su gotovo svi građani ostali bez domova.
Ovaj zemljotres bio je najsmrtonosniji u Maroku u poslednjih šest decenija. Bio je i najjači koji je pogodio region oko drevnog grada Marakeša u jednom veku, prema Geološkom zavodu SAD.
Prema podacima marokanskih vlasti, do sada je poginulo 2.012 ljudi, a 1.404 osobe su teško povređene, ali se očekuje da će broj žrtava još rasti dok spasioci kopaju ruševine u udaljenim oblastima planina Visokog Atlasa.
Šta je izazvalo zemljotres?
Glavni tektonski pokretač potresa je sudar ploča koje nose evropski i afrički kontinent. Ovaj potres je povezan sa nabijanjem i rasedom koji nastavlja da gura planine Atlas.
Ali, Maroko zapravo nije mesto gde se dešavaju tako snažni zemljotresi. Većina aktivnosti za ovo područje se dešava istočnije u Mediteranu, oko Italije, Grčke i prema Turskoj.
U prošlosti, na području Maroka nije bilo potresa jačeg od 6,0 stepeni po Rihteru. Sećanje na potres iz 1960. godine je izbledilo, i baš zato što ljudi nisu navikli na takve događaje, posledice mogu biti strašne.
Stanovnici provode noći na otvorenom
U istorijskom Marakešu, najvećem gradu u blizini epicentra zemljotresa, mnoge porodice provele su subotu i nedelju uveče boraveći na otvorenom, pošto su vlasti upozorile stanovnike da obrate veliku pažnju na slabije potrese koji će uslediti.
Ljudi su se držali podalje od oštećenih zgrada u gusto zbijenom srednjevekovnom centru grada.
U parku Oliverai u centru Marakeša, stotine ljudi, uključujući decu i starije, spavalo je na ćebadima i improvizovanim dušecima. Porodice su se skupile, pokušavajući da se odmore nakon šoka i panike.
Neki su doneli kese sa odećom i hranom, spremajući se za eventualni duži boravak dalje od svojih domova.
Stanovnik Marakeša Mohamed Aitadi rekao je agenciji Rojters da je stari grad ili Medina, pretrpeo veliku štetu.
„Postoji velika šteta koja se dogodila na mnogim zgradama. Neke od njih su džamije, neke kuće, mnogo zajednica je povređeno”, rekao je on stojeći ispred džamije koja je oštećena u zemljotresu.
On je pozvao vlasti da pojačaju napore za pružanje pomoći i ponude hranu, vodu i ćebad stanovnicima u najsiromašnijim delovima grada.
Kralj Maroka Muhamed VI izdao je instrukcije za osnivanje komisije za pružanje pomoći za pružanje nege, smeštaja i hrane za pogođene.
Zastave širom grada vijore su na pola koplja u znak obeležavanja trodnevne nacionalne žalosti koju je proglasila monarhija.
Na aerodromu u Marakešu, turisti su spavali na podu glavnog terminala, čekajući letove.
Scene razaranja i očaja takođe su se odigravale u selima u podnožju planine Atlas, gde je bio epicentar zemljotresa.
Ova udaljena područja zabeležila su najveći broj smrtnih slučajeva, pre svega jer su njihovi domovi napravljeni od cigli i blata, zbog čega su se odmah srušili.
Snimci iz vazduha pokazuju da su sela koja se nalaze na padinama sravnjena, pretvorena u gomile ruševina nakon zemljotresa.
Turistički vodič iz Srbije: Ulazili smo u hotel kad je počeo potres
Srpkinja Jelena Jović, koja radi kao turistički vodič agencije „Džangl travel“ i trenutno se nalazi u Marakešu sa 18 turista, kaže da je situacija katastrofalna i da je puno ljudi na ulicama širom Maroka.
„Vratili smo se sa starog dela Marakeša, gde je bilo i najviše rušenja. Ulazili smo u hotel, neki su već ušli u sobe kada je počeo potres i nestalo je struje. Počela je panika i neverica i svi smo izleteli napolje, prvih par sati nakon zemljotresa bili smo napolju. Bilo je mnogo ljudi na ulici, vladala je panika, naši putnici su se smirili svi… vratili smo se da spavamo u hotere ali na nižim spratovima. Puno ljudi je na ulici, saosećamo se sa narodom Maroka… Pratimo i sve vesti i želimo da verujemo da neće biti novih potresa“, kaže Jelena Jović za RTS.
„Vristak i plač su bili nepodnošljivi“
Abdelhak El Amrani (33) koji živi u Marakešu, rekao je za AFP da je njegova porodica osetila snažan potres, nakon čega su napolju videli izbezumljena lica.
„Osetili smo snažan potres i shvatio sam da je zemljotres. Mogao sam da vidim kako se zgrade kreću. Onda sam izašao napolje i tamo je bilo mnogo ljudi. Svi su ljudi bili u šoku i panici. Deca su plakala, a roditelji su bili izbezumljeni“.
Mihael Bize, francuski državljanin koji poseduje tri imanja u starom gradu Marakeša, rekao je novinskoj agenciji da je svedočio pravoj katastrofi.
„Mislio sam da će mi krevet odleteti. Izašao sam na ulicu polugo. Bio je to totalni haos, prava katastrofa, ludilo“.
Britanski novinar Martin Džej, koji živi u Maroku, rekao je da ga je probudio zvuk vriska.
„Prvi nagoveštaj katastrofe je bilo to što je moja žena vrištala. Oboje smo legli da spavamo – ali ne u dubok san – samo u taj lagani san, pretpostavljam… i ona je počela da vrišti, a ja sam samo otvorio oči“.
Rekao je da je ljudima rečeno da se ne vraćaju svojim kućama.
„Dakle, imate ovo čudno veče skoro svakog grada u Maroku, većina ljudi sedi na zemlji izvan svojih kuća ili stambenih blokova, jer su se plašili drugog zemljotresa za koji su predvideli da će doći dva sata kasnije. Hvala Bogu, nije.“
Njegov kolega iz Marakeša Fejsal Badur je vozio kada se zemljotres dogodio u 23:11 po lokalnom vremenu.
Trka sa vremenom
Sada, spasioci vode bitku sa vremenom. Prva 72 sata nakon zemljotresa su najkritičniji period za pronalaženje preživelih, jer se stanje ljudi zarobljenih i povređenih može brzo pogoršati.
„Oni to zovu ‘zlatnim periodom’, jer ako želite da izvučete ljude ispod ruševina, to je vreme da to uradite“, rekao je Džo Ingliš, portparol Dečjeg fonda UNICEF-a.
PROČITAJTE JOŠ:
„Ovi gradovi i sela, udaljeni su, teško su dostupni… Međunarodna podrška i solidarnost su apsolutno kritični“, dodao je on.
Lideri iz celog sveta izrazili su saučešće Maroku i ponudili međunarodnu pomoć.
Francuska je aktivirala hitnu pomoć koju finansiraju lokalne vlade, dok su se izraelske hitne službe spremale za mobilizaciju u Maroku.
Ujedinjeni Arapski Emirati će uspostaviti „vazdušni most“ za isporuku zaliha, a Alžir je ponovo otvorio svoj vazdušni prostor za humanitarnu pomoć i medicinske letove uprkos tome što je prethodno prekinuo diplomatske odnose sa Marokom. Turska takođe šalje osoblje i šatore.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar