Da li se u Južnoj Africi sprovodi "genocid nad belcima"? Tramp šokirao južnoafričkog kolegu u Beloj kući, a iza svega stoji Ilon Mask

Tramp i "dokazni video": Dezinformacija u centru Bele kuće

Tok susreta je krenuo u prijateljskom tonu – Tramp je pohvalio južnoafričke golfere, a Ramafosa izrazio interesovanje za teme trgovine i ključnih sirovina. Međutim, situacija se naglo promenila kada je Tramp zamračio svetla i pustio video koji, po njegovim rečima, prikazuje „grobnice više od 1.000 belih farmera ubijenih u Južnoj Africi“.

Analiza Njujork Tajmsa otkrila je da snimak zapravo prikazuje memorijalnu kolonu iz 2020. godine kod Njukasla u Južnoj Africi, u znak sećanja na beli par koji je zaista ubijen, ali da video nije prikazivao masovne grobnice. Bele krstove su građani postavili privremeno, u okviru protesta protiv nasilja nad farmerima, i oni su nakon toga uklonjeni.

Ipak, Tramp je tokom prikazivanja snimka uporno tvrdio: „Ovo su grobnice. Preko hiljadu njih“. Pokazivao je i odštampane članke, govoreći „smrt, smrt“ dok je listao papire, ignorišući objašnjenja Ramafose da najveći broj žrtava nasilja u zemlji čine crnci, a ne belci. „Farmeri nisu crnci“, odgovorio je Tramp, prekidajući južnoafričkog predsednika.

 U filmu se čuje glas istaknutog južnoafričkog opozicionog lidera Džulijusa Maleme kako peva: „Upucaj Bura (Afrikanera), upucaj farmera“.

Siril Ramafosa je odgovorio na to, rekavši: „Ono što ste videli – ti govori koji su održani... to nije politika naše vlade. U Južnoj Africi imamo višepartijsku demokratiju koja ljudima omogućava da izraze svoje stavove.“

„Zvanična politika naše vlade je potpuno suprotna onome što je on (Malema) govorio, čak i u parlamentu. Oni su mala stranka, koja postoji u skladu sa našim ustavom.“

Digitalna podrška narativu o „genocidu“

U pozadini cele priče stoji i milijarder Ilon Mask, rođen u Južnoj Africi, koji je snimak podelio na društvenim mrežama više puta pre samog sastanka u Beloj kući. Iako nije jasno da li je Tramp dobio snimak direktno od Maska, veza je očigledna. Mask je ranije izjavio da Južna Afrika ima „rasističke zakone o vlasništvu“ i otvoreno je podržavao narativ o „genocidu nad belim farmerima“.

Mask, koji je rođen u Južnoafričkoj Republici i odrastao je u vreme aparthejda, postao je najglasniji promoter ideje o „genocidu nad belcima“ na internetu. Kroz svoju društvenu mrežu X , ali i putem svog AI bota Grok, plasirao je tvrdnje da je Južna Afrika postala država u kojoj su beli građani „sistematski progonjeni“.

Grok, četbot Maskove firme, više puta je bez povoda iznosio teoriju o „genocidu nad belcima“ čak i kada su korisnici postavljali pitanja koja nemaju nikakve veze sa Južnom Afrikom – od bejzbola do softverskih rešenja. Bot je odgovarao da ga njegovi „kreatori“ instruiraju da taj genocid prihvati kao „činjenicu“. Kasnije je, pod pritiskom medija i korisnika, Grok revidirao svoje odgovore i naveo da je u pitanju „greška“ zbog konflikta između ljudskih instrukcija i sopstvenog dizajna da pruža odgovore zasnovane na dokazima.

U jednoj izjavi, Grok je čak citirao presudu južnoafričkog suda iz 2025. godine koja eksplicitno odbacuje tvrdnje o „genocidu nad belim farmerima“ kao izmišljene, potvrđujući da se radi o kriminalu koji nije rasno motivisan.

Mask se tako pridružio krugu uticajnih desničarskih Južnoafrikanaca u SAD, među kojima su i Piter Til, Dejvid Saks i Džoel Polak – svi sa poreklom ili značajnim iskustvom iz vremena aparthejda. Ova grupa, kako primećuje jedan belac iz Južne Afrike koji sada živi u SAD, igra nesrazmerno veliku ulogu u oblikovanju autoritarnog kursa američke politike, ignorišući napredak koji je Južna Afrika ostvarila nakon ukidanja aparthejda.

Malema kao povod za strah i manipulaciju

Pojava i uspon političara kao što je Džulijus Malema dodatno komplikuju već uzavrelu debatu oko rasnih odnosa u postaparthejdnoj Južnoj Africi. Malema, lider radikalno levičarske partije “Economic Freedom Fighters” (EFF), koristi militantnu retoriku i pozive na „revolucionarno nasilje“ kao deo svoje političke platforme. Njegove izjave poput: „Ne pozivamo na klanje belaca, bar ne za sada“ i tvrdnje da „ubijanje može biti deo revolucije“ izazvale su oštre osude unutar zemlje i u međunarodnoj javnosti. Iako njegovi sledbenici tvrde da se radi o metaforama i istorijskom izrazu frustracije zbog nepravdi iz doba aparthejda, mnogi, uključujući i južnoafričku Komisiju za ljudska prava, takve izjave vide kao opasan govor mržnje. Dodatno, navodni citat o „ubijanju belih žena, dece i kućnih ljubimaca“ — bilo da ga je Malema izgovorio lično ili član njegove stranke — služi kao gorivo za desničarske narative o „genocidu nad belcima“, naročito u SAD, gde Donald Tramp koristi takve primere kao opravdanje za dodelu izbegličkog statusa belim Južnoafrikancima. U tom kontekstu, Malemina retorika, ma koliko bila ukorenjena u borbi za ekonomsku pravdu, ne samo da kompromituje legitimitet tog cilja, već i omogućava političarima poput Trampa i figurama poput Ilona Maska da zloupotrebe situaciju za svoje ideološke i geopolitičke interese.

Južnoafrički odgovor i šira perspektiva

Zvanična Pretoria (sedište vlade Južne Afrike) oštro je odbacila Trampove tvrdnje, ističući da one ignorišu istorijsku stvarnost zemlje koja se decenijama borila protiv rasne segregacije i sistemskog obespravljivanja crnaca. Južnoafrička vlada navodi da zemlja jeste suočena s visokim stopama kriminala, ali da statistike ne potvrđuju da su beli farmeri nesrazmerno pogođeni.

Istovremeno, Trampova administracija je, pod izgovorom rasne diskriminacije, smanjila pomoć Južnoj Africi, proterala ambasadora i ponudila utočište belim Južnoafrikancima. Ovo je izazvalo posebnu zabrinutost među zdravstvenim aktivistima jer su ti rezovi ugrozili programe borbe protiv HIV-a, koje je godinama finansirao američki PEPFAR program. Prema procenama, gubitak pomoći mogao bi izazvati više od 500.000 smrtnih slučajeva u narednoj deceniji.

“To nije Južna Afrika koju poznajem”

U potresnoj ličnoj ispovesti, jedan belac iz Južne Afrike koji sada živi u SAD, suprotstavlja se Masku i Trampu. On ističe kako nema nikakvu nostalgiju za danima aparthejda i sa ponosom ističe borbe koje je njegov narod – svih rasa – vodio za demokratiju, pristup lekovima i osnovna ljudska prava. „To nije Južna Afrika koju oni opisuju“, kaže on. „Njihova verzija ignoriše borbe, dostignuća i vrednosti na kojima je nova Južna Afrika izgrađena.“

On upozorava da su Mask i njegovi saveznici, uprkos bogatstvu i uticaju, tek mala manjina i da postoji mnogo više onih koji veruju u pravdu, jednakost i suživot. „Pobedili smo takve ljude ranije – i učinićemo to ponovo“, zaključuje.