Čuveni hrvatski voditelj godinama boluje od depresije i odlučio je da progovori o tome: Pojedine emisije sam jedva odradio

„Bio sam toliko bolestan da sam odlučio da otkažem nastup. Rekao sam to i producentu. 'Stvarno ne mogu'. Uzeo sam antidepresive i anksiolitike i ne pomaže. Noge mi se tresu, usta su mi suva i potpuno sam dezorijentisan. Može se desiti tokom emisije da zaboravim ime gosta, ili da propustim da mu postavim pitanje. Teško mi je da sastavim rečenice. Ne mogu da se setim određenih reči", naveo je Stanković.

Stanković, koji je više od dvadeset godina sastavni deo televizije i jedan od profesionalno najeksponiranijih ljudi u Hrvatskoj, godinama pati od depresije. Za njegovu bolest znao je samo uzak krug ljudi oko njega, njegovi najbliži prijatelji i porodica. Sada je u novoj knjizi, odlučio da prvi put javno progovori o tome.„Odlučio sam da objavim knjigu kako bih pomogao drugim ljudima koji imaju problema sa depresijom i da bih barem delimično uklonio stigmu ludih ljudi koji su izopšteni iz zajednice“, rekao je on.

14 godina na antidepresivima

U knjizi Depra, koju će Telegram.hr objaviti 20. septembra, Stanković detaljno opisuje borbu sa teškom i često stigmatizovanom bolešću, zbog koje je već četrnaest godina na antidepresivima. Iako pati od depresije, svake nedelje uspešno funkcioniše u javnom prostoru i vodi popularnu emisiju "Nedeljom u 2", što može doneti specifičan skup problema i izazova.

Poput gore opisane emisije sa Nikolom Pilićem, koju je Stanković jedva uspeo da uradi zbog napada, nadajući se da Pilić ništa nije primetio. Posle intervjua otišao je kući, srušio se u krevet i zatrpao se tabletama."Depresija je kada čekate tri meseca petnaest minuta da vam bude bolje. Depresija je razmišljanje o tome kako bi svet bio bolje mesto bez vas i kako biste bili srećniji bez sveta“, piše on u uvodu knjige.

Na internetu nema leka za budale

Jasno mu je da će ovo izlaženje iz ormana o njegovoj mentalnoj bolesti privući veliku pažnju, od radoznalih komšija do zlonamernih komentatora na vebu, zbog ovih očekivanih reakcija supruga ga je pitala da li zaista mora da objavi knjigu o tome.

„Moja supruga, kao i naša deca, želi da me zaštiti od celog sveta, želi i da sačuva svoj duhovni mir, koji će sigurno biti narušen objavljivanjem ove knjige. Biće to nered za moju porodicu. Izlazak iz ormana sigurno donosi mnoga pitanja, od komšija do slučajnih prolaznika koji će, ako ništa drugo, iz čiste radoznalosti, želeti da saznaju šta se dešava sa poznatim licem“, rekao je on.Dodao je i da ume da bude muka svima da se objašnjava da ima psihičkih problema."Nemam zablude, da ne vidim stvari u svojoj glavi. Supruga je verovatno htela da zaštiti porodicu od zlih komentatora koji će mi sada pored raznih epiteta pisati "luđak", ali to je nemoguće. Javni posao koji radim otkriva najgore kod frustriranih anonimnih ljudi na društvenim mrežama, ali za takve budale nema leka. Očekujem da će korist od knjige biti veća od moguće štete koju ćemo pretrpeti kao porodica”, rekao je.

„Valjda bi mi bilo lakše da imam štitnu žlezdu“

Brutalan i iskren prema sebi kao i prema svojim televizijskim sagovornicima, Stanković u Depri opisuje napade panike i najteža psihička stanja, profesionalne izazove i toksičan uticaj depresije na sve aspekte života i životne događaje, kao što je rođenje dete: imao je najteži napad depresije šest meseci nakon rođenja deteta, jer su mu emocije temeljno preuređene.

„Kada sam postao neupotrebljiv, znao sam da moram kod psihijatra. Želeo sam da se osećam bolje, da počnem da osećam nešto, da moji najmiliji ne stradaju zbog mene, na kraju da ne patim ni ja. Psihijatar je brzo dijagnostikovao depresiju, krenuli smo sa lečenjem i malo-pomalo su došli rezultati. Ipak, išao sam uporedo na sve moguće pretrage. Srce, krvni pritisak, štitna žlezda... Mnogi depresivni ljudi to rade. Želite da isključite sve druge faktore, ili se zavaravate. Valjda bi mi bilo lakše da je u pitanju štitna žlezda, pa sve mogu da pripišem hormonskom disbalansu”, rekao je.

Bolesti stigmatizovane zbog neznanja

Spajajući prozu i poeziju, Stanković napisao je impresivnu, hrabru i izuzetno važnu knjigu za hrvatsko društvo, mentalne bolesti kao što je depresija i dalje su ogroman društveni tabu i tema o kojoj je teško govoriti.„Duševne bolesti su više stigmatizovane zbog neznanja čak i dobronamernih ljudi, koji još uvek mogu da shvate da ste tužni, nesrećni i donekle invalidi za život, ali su uvereni da se snažnom voljom može pobediti klinička depresija. "Razmišljajte pozitivno, idite u šetnju!" Često će vam to reći dobronamerni ljudi, ne shvatajući da depresivnim ljudima to ništa ne znači“, kazao je on.

Zato je odlučio da se oglasi u "Depri".

„Žao mi je ako je knjiga nekoga uznemirila. Moj život je mnogo više od ove knjige, lepša je i sadržajnija, ali nisam napisao autobiografiju, pisao sam o jednom posebnom stanju svesti koje nije slika sreće“, dodao je Stanković.Kako kaže, nije psiholog i ne može da sugeriše kako da živi."Mogu samo da prenesem sopstveno iskustvo bolesti, da pojedincu dam saznanje da postoje i drugi ljudi koji se osećaju kao on. Da budem iskren, pišem da bih sebi pomogao“, zaključio je.BONUS VIDEO Zgrada Instituta za mentalno zdravlje u Paunovoj ulici koja je zatvorena za pacijente