Aleksandra i Miloš iz Banjaluke godinama traže telo ćerke Sare: U bolnici im je rečeno da je beba mrtva, majka je nikada nije videla

Kamere Centra za istraživačko novinarstvo su pratile Aleksandrinu i Miloševu borbu sa preprekama sistema, ali oni ni uz novinarsku podršku nisu uspeli otvoriti sva zatvorena vrata preduzeća, ustanova i institucija koje su bile povezane sa njihovom tragedijom.

U Univerzitetsko kliničkom centru Republike Srpske u Banjaluci godišnje umre 20-ak novorođenčadi, a ako roditelji ne preuzmu njihova tela UKCRS ih nakon obdukcije šalje Javnom preduzeću „Gradsko groblje“, koje ih sahranjuje pored drugih beba istih sudbina.

Aleksandra se javila novinarima s pričom kako je rodila bebu u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske u Banjaluci i da joj je nakon tri dana rečeno da je beba preminula. Kada je pokušala da dođe do tela, dobila je odgovor da je već obavljena sahrana.

"Nisu mi nikad dali da je vidim - ni živu, ni mrtvu. To je najveći problem. Trenutak kad ti znaš da nisi imao nikakvu priliku u nekom trenutku da vidiš svoje dete. Meni bi mnogo lakše bilo da sam ja to dete bar videla, da sam osetila njen miris, da sam bilo što od toga", objasnila je Aleksandra.

Aleksandra je tokom trudnoće prilikom redovne kontrole kod svog ginekologa saznala da ima polihidramnion, odnosno povećanu količinu plodove vode. Ginekolog ju je uputio da obavi ekspertski ultrazvuk. Prve dve nedelje nije uspela da obavi pregled jer je doktor bio na godišnjem odmoru.

Tek iz trećeg pokušaja je uspela da uradi ultrazvuk kod doktorke koja ju je nakon obavljenog pregleda upitala zašto je čekala toliko dugo. Količina plodove vode dodatno se povećala i doktorka je predložila hospitalizaciju.

Onda joj je rečeno kako će zbog komplikacija morati da se premesti u bolnicu u Beogradu. Međutim, pre nego što je prevezena u Beograd, tokom ginekološkog pregleda utvrđeno je da ima kontrakcije.

Radilo se o prevremenom porođaju i naređeno je da se izvrši carski rez. Aleksandra tvrdi kako je bila svesna tokom celog porođaja, ali da po završetku nije čula plač deteta, nego samo babicu koja izlazi s detetom u naručju.

Miloš je kazao kako je medicinska sestra čestitala njemu i Aleksandrinim roditeljima rekavši da se rodila devojčica. Aleksandra je takođe navela da joj je čestitao doktor koji je rekao kako je rodila devojčicu tešku 1.9 kilograma i dugačku 45 centimetara. Kaže da je doktor dodao kako je beba zaplakala, prodisala i da je stavljena u inkubator.

Dete umrlo u 6:15, otac saznao tek kasnije

Protokom vremena počela je da se pita zašto joj niko ne donosi dete. Aleksandrin otac i sestra videli su dete u inkubatoru. Aleksandru i Milošu sledećeg dana prilazi doktor koji govori kako je došlo do komplikacija, ne preterano alarmantnih, zbog kojih bi dete trebalo u Beograd, prenosi Index.hr.

Doktor je naglasio da njihovom detetu nedostaje deo probavnog trakta. Miloš dva dana nakon dobija informaciju da je dete preminulo. Bilo mu je čudno što ga tek popodne obaveštavaju o smrti koja se dogodila u 6:15 ujutro.

Aleksandra je tada izašla iz bolnice i otišla kući, a da nije dobila pravu informaciju o tome što se dogodilo s detetom. S obzirom na nedostatak informacija o tome gde se nalazi telo njihovog deteta, roditelji su nakon par dana otišli na patologiju.

Groblje: Telo smo sahranili mesec dana kasnije

Pomoćnik patologa im je nakon provere dokumenata iz arhive rekao da je dete nakon obdukcije sahranjeno. Zameraju to što ih niko nikada nije pitao slažu li se s tim da bolnica sahrani dete. Aleksandri je teško palo kad su se mesec dana kasnije na njenoj kućnoj adresi pojavili nepoznati mladić i devojka kako bi im uručili poklon bolnice za rođeno dete.

Okružno javno tužilaštvo u Banjaluci je povodom informacija iznesenih u dokumentarcu formiralo predmet po službenoj dužnosti u vezi s radnjama obavljenim nakon smrti novorođenčeta. Najavili su da će proveriti iznesene navode, prikupiti informacije i utvrditi okolnosti.

Inače, ako roditelji ne preuzmu telo svog preminulog deteta, bolnica ga šalje javnom poduzeću Gradsko groblje, koje ga sahranjuje pored drugih beba. Uprava groblja branila se tvrdnjom da ne može obavljati identifikaciju tela prilikom preuzimanja.

Sarini roditelji pronašli su grobara koji im je rekao gde je sahranio devojčicu. Međutim, kad je grob otvoren, unutra su pronašli medicinsku rukavicu na boci Coca-Cole i četiri kosti, ali se DNK proverom utvrdilo da nije reč o ostacima njihove ćerke.

Na groblju tvrde da su od bolnice preuzeli telo označeno kao "dete Aleksandre Blagojević". Dodaju kako su telo sahranili skoro mesec dana nakon preuzimanja i da ih za to vreme niko nije kontaktirao u vezi sa sahranom. Nisu objasnili gde je tačno Sara sahranjena.