Vučićeva "kmetska" diplomatija: Optuživao opoziciju da radi protiv države, a sad s Andrićevog venca šalje tužna pisma Evropi

Aleksandar Vučić obratio se pismom predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, u kojoj je izneo niz žalbi na, kako tvrdi, pritiske i nepravde kojima je izložena Srbija. U obraćanju Briselu naglasio je da se zemlja nalazi u teškom političkom trenutku, tražeći od EU da zauzme, kako kaže “pravedniji stav” prema Beogradu.

On je pravdao ponašanje policije, za koju je rekao da je svih ovih meseci bila „maksimalno uzdržana“. Nabrojao je i preko 23.000 neprijavljenih protestnih okupljanja.

„Ipak, kako je učešće u protestima smanjeno, određeni opozicioni elementi su proširili svoju taktiku na organizovano nasilje, uključujući napade na policajce, javne objekte i privatnu imovinu. Više od 170 policajaca je povređeno dok su ispunjavali svoju dužnost da zaštite građane – odgovornost koja je u srži svake demokratske države“, napisao je Vučić predsednici Evropske komisije.

On je u pismo naveo i slučaj studentkinje Nikoline Sinđelić, za koju kaže da se u javnosti predstavlja kao student, a da je u stvarnosti aktivni član jedne opozicione političke partije. Vučić navodi da je Sinđelić bez medicinske dokumentacije i ikakvih dokaza iznela teške optužbe na račun visokog oficira policije.

Ne tako davno, kada se opozicija obraćala Briselu, sa zahtevaom da se više obrati pažnje na situaciju u Srbiji, Vučić je govorio da oni na ovaj način rade protiv sopstvene države i nazivao ih “kmetovima”.

Kako su naprednjaci nekad reagovali na pisma opozicije

U poslednjih nekoliko godina, Vučić je imao oštre komentare na račun pisama i sastanaka koje je opozicija imala sa predstavnicima Evropske unije, prevashodno zahtevajući da se istraži izborni proces u Srbiji i način na koji SNS dolazi do glasova. Tu se pre svega misli na kupovinu glasova, ucene i pretnje zaposlenima u javnim preduzećima, dovoženje birača iz Republike Srpske i neažuriran birački spisak.

Podsetimo, opozicija se u više navrata obraćala predstavnicima Evropske unije, pre svega evroparlamentarcima, u vezi neregularnosti izbora koji su održani 17. decembra 2023. godine. Izborna lista "Srbija protiv nasilja" je tada tražila da se ponište izbori i da se organizuju novi.

Predsednik je na jednoj od konferencija za medije, tom prilikom tvrdio da se ni u jednoj zemlji nije dogodilo ovako nešto, pa je poistovetio sebe sa državom, rekavši da ovakvim zahtevom opozicija zapravo želi da "Srbija strada". Tako je na pismo koje je opozicija tada slala u oktobru 2023. Žozepu Borelju, visokom predstavniku EU za spoljnu politiku, Vučić rekao sledeće:

„Da li vi ljudi razumete šta se dogodilo? Neko je pisao pismo Borelju, ali ne da se uvodu sankcije Kurtiju, već da se uvedu protiv lidera njihove zemlje, zato što ne mogu da ga pobede drugačije. To se nikada nigde nije dogodilo ni u jednoj zemlji. Je l’ vi razumete s kim mi imamo posla? Šta im je politika – neka strada i naša zemlja, samo da se mi dočepamo vlasti. Ja nemam reči. I veoma sam blag dok ovo govorim, jer su zaslužili mnogo teži odgovor od ovoga što ja danas činim“, rekao je Vučić.

Istim povodom, predsednik je na jednoj od režimskih televizija izjavio da će sramota opozicije koja je to prijavila, "ostati večna" jer "rade protiv svoje države" i "kao marionete stranog faktora pokušavaju da dođu na vlast" i dodao:

"Ta kolonijalna kmetska svest, potreba da se dodvoravate stranom faktoru, potreba da uvek pronalazite krivca u svom narodu, svojoj porodici, a da vas stranci rukopolože da oni budu ti koji će da vode politiku, nije od juče i uvek je postojala u srpskom narodu, ali je slobodarski duh uvek bio nadmoćan i imao prednost i podršku naroda", rekao je Vučić.

Naravno, ni tadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić, nije ostala nema na Rezoluciju Evropskog parlamenta i na ovaj potez opozicije.

„Ovo je potpuni sumrak opozicije koja je lobirala da se ovakva rezolucija usvoji, što će biti koliko znam sutra“, rekla je Brnabić u februaru prošle godine.

Takođe je predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević rekao da je zabrinjavajuće da su predstavnici opozicije išli u Strazbur i govorili sve najgore o sopstvenoj državi i sopstvenim građanima.

„Nisu oni napadali Aleksandra Vučića, ni neku stranku, nego su pratkično optužili celu Srbiju. Naravno da je personifikacija svega onoga što se napada kroz EP Aleksandar Vučić jer brani Srbiju, ali nisu u pitanju izbori”, rekao je Vučević.

Ironija je očigledna, ono što je do juče bila “izdaja”, danas je njegova slamka spasa.

Tajni sastanak sa Gruškom

Inače, predsedniku nije strano da se oburšava nad medijima kada se razotkriju njegovi tajni potezi i namere.

Tako je bilo i kada je naš portal otkrio da je pokušao da sakrije sastanak sa Aleksandrom Gruškom, zamenikom ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, u oktobru 2022. godine.
Vučić je prvo demantovao da je pokušao nešto da sakrije i naveo da sa Gruškom i nije imao formalni susret, već “neku vrstu radnog doručka”, a zatim je upitao šta i ako je hteo da sakrije informaciju o tom sastanku.

“Možda. Recimo da su sve pogodili. Što ste me onda denuncirali? Što ste denuncirali predsednika svoje zemlje, koji je hteo da učini nešto dobro za svoju zemlju, da sačuva zemlju od svojih pritisaka. Šta ste vi? Profesionalni denuncijanti. Šta? Vidi, vidi njega, drugarice, učiteljice, on je hteo da sakrije nešto od vas. Dragi naši na Zapadu on je hteo da sakrije nešto od vas”, rekao je predsednik Srbije.

Godinama je Evropska unija ćutala pred autoritarnim praksama u Srbiji, jer je Aleksandar Vučić vešto balansirao obećanjima, od reformi do otvaranja vrata za eksploataciju litijuma. To ćutanje je trajao sve dok situacija u zemlji nije kulminirala masovnim protestima, a simbolično prelomni trenutak dogodio se kada su srpski biciklisti stigli u Strazbur, noseći poruku o izbornoj krađi i represiji.

U međuvremenu, predsednik je pokušavao da pronađe oslonac na drugim stranama sveta, pa se tako nedavno vratio iz Kine, hvaleći “strateško partnerstvo” i susrete sa svetskim liderima.

Vučić je nedavno tvrdio da ga učešće na Bledskom strateškom forumu “uopšte ne zanima” i da mu takvi skupovi nisu prioritet. Međutim, ispostavilo se da on zapravo nije ni bio pozvan. Njegova kasnija izjava, u kojoj poredi značaj sastanaka sa kineskim i ruskim liderima sa “Premijer ligom”, a susrete sa evropskim političarima sa “Beogradskom zonom”, delovala je više kao opravdanje nego kao realna procena.