0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je prilično besan na konferenciji za medije kad je govorio o pismu opozicije upućenom predstavnicima Evropske unije u kom traže da se njemu lično uvedu sankcije, a ne Srbiji. Nervozni šef naprednjaka tvrdio je da ni u jednoj zemlji se nije dogodilo ovako nešto, a istovremeno je poistovetio sebe sa državom, rekavši da ovakvim zahtevom opozicija zapravo želi da "Srbija strada".
Iza nas je još jedna konferencija za medije Aleksandra Vučića koja može poslužiti hroničarima našeg vremena za ilustraciju bahatosti i besprizornosti vlasti čije je on lice i naličje.
Ni ovog puta predsednik Srbije nije mogao da odgovori na novinarska pitanja, a da ne napadne medije koje ne može da kontroliše i uređuje. Od činjenica se branio lažima, od direktnih pitanja zamenom teza, a sve je „začinio“ pričom o sebi kao „žrtvi koja ređa uspehe uprkos onima koji bi da nas vrate u prošlost“. Ništa bolje nije prošla ni opozicija.
Besan i rastrzan, predsednik Srbije, najodgovornija osoba zbog toga što se Srbija ponovo našla u situaciji da joj prete sankcije, naljutio se zbog odluke opozicionara da pišu zvaničnicima EU. Oni su ih svom pismo obavestili da građani Srbije nisu dužni da trpe sankcije zbog politike predsednika i da, ukoliko već moraju da uvode određene mere, da one budu usmerene na Vučića. Šefu naprednjaka je to navodno bilo neshvatljivo.
„Da li vi ljudi razumete šta se dogodilo? Neko je pisao pismo Borelju, ali ne da se uvodu sankcije Kurtiju, već da se uvedu protiv lidera njihove zemlje, zato što ne mogu da ga pobede drugačije. To se nikada nigde nije dogodilo ni u jednoj zemlji. Je l’ vi razumete s kim mi imamo posla? Šta im je politika – neka strada i naša zemlja, samo da se mi dočepamo vlasti. Ja nemam reči. I veoma sam blag dok ovo govorim, jer su zaslužili mnogo teži odgovor od ovoga što ja danas činim“, rekao je vidno nervozni Vučić.
A šta je to predsednika toliko pogodilo?
Deo opozicije poslao je utorak pisma visokom predstavniku Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozepu Borelju, ali i čitavom nizu evroparlamentaraca, od kojih su neki bili uključeni u dijalog vlasti i opozicije oko izbornih uslova. Oni su izrazili zabrinutost zbog mogućnosti da Srbiji budu uvedene sankcije zbog sukoba Srba i kosovske policije u selu Banjska i traže da mere budu izrečene samo Aleksandru Vučiću i njegovim saradnicima, jer su oni uz kosovskog premijera Aljbina Kurtija jedini odgovorni za nastalu situaciju.
„Vaša ekselencijo, događaji u selu Banjska na severu Kosova duboko su uznemirili građane Srbije, sa potencijalno i širim posledicama. Bezbednosna situacija se ozbiljno pogoršala. Nema sumnje da je potrebno konstruktivno angažovanje međunarodne zajednice na Kosovu, uključujući i posredovanje Evropske unije, čije napore pozdravljamo, ali koji su se do sada pokazali nedovoljnim.
Aleksandar Vučić i njegova vlada snose značajan deo političke i druge odgovornosti za dešavanja u Banjskoj. Osuđujući svaki pokušaj da se nasiljem reše politički problemi, ukazujemo i na veliki broj nasilnih i neopravdanih akcija protiv srpskog stanovništva na severu Kosova koje je preduzela Vlada Aljbina Kurtija (npr. nasilno nametanje gradonačelnika nakon izbora na kojima je učestvovalo manje od 3 odsto stanovništva, brutalnog ponašanja policije, upućivanja specijalnih jedinica na sever, neosnovanih hapšenja, nezakonite zabrane uvoza robe iz Srbije, neodgovarajućeg odgovora na nasilje nad građanima Srbije, posebno povratnici itd.). Kršenje ljudskih i manjinskih prava, nesigurnost, svakodnevne pretnje i brutalnost policijskih snaga prištinskih vlasti već su doveli do iseljavanja srpskog stanovništva sa Kosova. Ovaj opasan trend se mora zaustaviti.
PROČITAJTE JOŠ...
0
0
17
Ostavljajući po strani motive gospodina Kurtija, ne treba zatvarati oči na sve češće provokacije prema Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji, koje potkopavaju svaki pokušaj da se doprinese dijalogu i mirnom suživotu zajednica. Srpsko stanovništvo na Kosovu našlo se između, s jedne strane, kriminalizovane i autoritarne „Srpske liste“ i sistematskog ugnjetavanja Aljbina Kurtija, s druge strane. Štaviše, Aleksandar Vučić je direktno odgovoran za podsticanje srpskih predstavnika da napuste kosovske institucije – posebno policijske jedinice – ali i za nametanje autoritarnih i nedemokratskih rešenja, odnosno ukidanje političkog pluralizma među Srbima na Kosovu. To je kao posledicu izazvalo nasilje i političke žrtve poput gospodina Olivera Ivanovića i drugih, te podstaklo opšte stanje nesigurnosti i beznađa, što je dovelo do novog talasa emigracije.
Vaša ekselencijo, duboko smo zabrinuti zbog najava o mogućnosti uvođenja mera protiv Srbije. Želimo da istaknemo da se mi, kao demokratska opozicija u Srbiji, tome duboko protivimo. Svaka neprijateljska akcija koja utiče na Srbiju i njeno stanovništvo samo bi dodatno ugrozila našu zemlju i region, ojačala postojeći evroskepticizam i opasni nacionalistički narativ i vratila Srbiju na njen imidž iz 90-ih. S druge strane, očigledna je politička i lična odgovornost Aleksandra Vučića za sadašnju situaciju. Stoga njemu i njegovim najbližim političkim saveznicima treba izreći svaku moguću meru. Već duže vreme ističemo da gospodin Vučić ne treba da generiše međunarodnu podršku kao isključivi sagovornik, između ostalog, zbog gušenja demokratije, ljudskih prava, izbornih uslova, medijskih zloupotreba u Srbiji. Gospodin Vučić je deo problema, a ne rešenje za sadašnju degradaciju celokupne situacije – kako u Srbiji, tako i šire. Demokratska vlada u Srbiji je preduslov za traženje dugoročnih rešenja za složene probleme, kako na Kosovu, tako i za širu stabilnost i mir u regionu Zapadnog Balkana. Mi želimo da Srbiju pretvorimo u partnera, a ne u diverzanta stabilnosti.
Pismo su potpisali lider Demokratske stranke Zoran Lutovac, predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić, lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, kopredsednik Zajedno Nebojša Zelenović, Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta, Pavle Grbović ispred PSG i predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare