Detalji Vučićevog pisma Ursuli fon der Lajen: Žalio se na studentkinju Nikolinu Sinđelić i optužio narod da "potkopava" institucije

Jedan od najopasnijih spinova u pismu upućenom predsednici EK jeste tvrdnja da je studentkinja Nikolina Sinđelić širila „štetne narative“, dok je govorila o policijskom nasilju koje je trpela u zgradi Vlade Srbije kada ju je komandant JZO Marko Kričak fizički i seksualno zlostavljao.

Ovo je pismo koje je Vučić uputio Ursuli fon der Lajen:

Vaša Ekselencijo, poštovana predsednice fon der Lajen,

Tokom proteklih devet meseci, Srbija se suočila sa više od 23.000 neregistrovanih okupljanja. Ono što je započelo kao studentske demonstracije, nažalost se pretvorilo u masovne blokade i, u poslednje vreme, nasilne incidente koje predvode ekstremističke grupe. Ove akcije poremetile su svakodnevni život, ograničile slobodu kretanja i stvorile ekonomske teškoće za mnoge naše građane.

Tokom tog perioda, srpska policija je postupala sa maksimalnom uzdržanošću, obezbeđujući javni red, a izbegavajući sistematsku upotrebu sile. Ipak, kako je učešće u protestima opadalo, određeni opozicioni elementi pojačali su svoje taktike i pretvorili ih u organizovano nasilje, uključujući napade na policijske službenike, javne ustanove i privatnu imovinu. Više od 170 policajaca je povređeno dok su ispunjavali svoju dužnost da zaštite građane – odgovornost koja je u samom središtu svake demokratske države, navodi Vučić.

U nastavku pisma, Vučić je naveo da postoje pokušaji da se nasilni incidenti prikažu kao mirne demonstracije:

„Sve više smo zabrinuti zbog širenja manipulisane naracije i dezinformacija, koje pokušavaju da prikažu nasilne incidente kao mirne demonstracije, a zakonite akcije policije kao represiju. Neke organizacije, uključujući određene medije i nevladine organizacije, nažalost se uvlače u političke sukobe, često šireći neproverene tvrdnje koje služe da potkopaju institucije i naruše poverenje javnosti. Time se rizikuje stvaranje iskrivljene slike o događajima u Srbiji, kako unutar zemlje, tako i međunarodno.“

Kao primer, naveo je Nikolinu Sinđelić:

„Skorašnji primer je slučaj Nikoline Sinđelić, javno predstavljene kao ‘studentske demonstrantkinje’. U stvarnosti, ona je aktivna članica opozicione partije i, bez medicinske dokumentacije ili dokaza, optužila je visokog policijskog službenika za ozbiljne zločine. Iako su ove optužbe bile neosnovane, njihovo širenje kroz određene medijske kanale stvorilo je štetnu naraciju koja je diskreditovala državne institucije i imala za cilj da delegitimiše zakonite napore javnog reda.“

Na kraju, Vučić je poručio da Srbija ostaje posvećena evropskom putu:

„Poštovana predsednice, Srbija ostaje potpuno posvećena svom evropskom putu, demokratskim vrednostima i vladavini prava. Naš prioritet su dijalog, stabilnost i konstruktivno angažovanje sa našim evropskim partnerima. Međutim, pokušaji destabilizacije naše zemlje putem nasilja i dezinformacija predstavljaju rizik ne samo za Srbiju, već i za stabilnost šireg Zapadnog Balkana. To su krhka društva u kojima se takve taktike lako mogu ponoviti, podrivajući regionalni mir i zajednički evropski projekat. Stoga apelujemo na naše evropske partnere da pažljivo razmotre ova dešavanja.“

Šta je sporno

U uvodnom delu Vučić nije pomenuo brutalna prebijanja demonstranata i članova njihovih porodica, koja su sprovodili policija i maskirani batinaši, dok je policija na to žmurila. Nije pomenuo da su njegove pristalice prve gađale demonstrante pirotehnikom, dok su organi reda okretali glavu. Nije spomenuo proizvoljna privođenja i zadržavanja ljudi u pritvorima bez dokaza o bilo kakvim izgredima. Nije pomenuo ni da nijedan predstavnik vladajuće stranke nije uhapšen zbog narušavanja javnog reda i mira, iako postoje brojni snimci napada na građane. Prećutao je i to da je opozicioni poslanik Predrag Mitrović brutalno pretučen, da mu je razbijena glava i da napadači (aktivisti SNS) nisu privedeni.

Nije pomenuo ni upotrebu zvučnog topa, za koji su njegovi zvaničnici prvo tvrdili da policija ne poseduje, pa da jeste u skladištu, a zatim da se koristi samo kao megafon. Brojni snimci sa protesta 15. marta jasno pokazuju da je korišćen kao oružje koje je izazvalo paniku među građanima.

Istovremeno, Vučić je u pismu napao nezavisne medije i nevladine organizacije, optužujući ih da „potkopavaju institucije“.

U realnosti, upravo nepostojanje funkcionalnih institucija i činjenica da su zakoni podređeni samovolji predsednika, doveli su do masovnih protesta. U slučaju Nikoline Sinđelić, unapred je odredio pravac istrage i proglasio njene optužbe neosnovanim, a na isti način opstruisao je istragu o padu nadstrešnice u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi, tvrdeći da za tragediju nije kriva korupcija vrha države.

Najveće "potkopavanje institucija" dolazi upravo od njega, jer je on taj koji pomilovao članove svoje stranke koji su brutalno pretukli studentkinju u Novom Sadu, nazivajući ih „junacima koji su branili svoje prostorije“. Pomilovao je i ženu koja je automobilom prošla kroz kolonu studenata na Novom Beogradu i teško povredila jednu devojku.

O odnosu prema medijima suvišno je govoriti. I Evropa vrlo dobro zna da je Vučić, kao nekadašnji ministar informisanja iz Miloševićevog vremena, sistematski radi na gušenju svakog nezavisnog glasa. Jedino u tome je tokom 13 godina vlasti bio tome dosledan i zato mu je sada primarna meta United Media.

Stoga, pismo Ursuli fon der Lajen otkriva mnogo više o Vučiću nego o protestima. Njegov pokušaj da se Evropi  predstavi kao "garant mira i stabilnosti, istovremeno otkriva koliko je slab i koliko ga plaše građani koji se ne mire sa njegovim sistemom, koji ga se ne plaše i koji žele promenu vlasti.