Nova opasna zona u Evropi: Ukrajinski dronovi, ruske operacije i panika na Baltiku

Kako piše BBC, incidenti sa dronovima postali su sve češći i sve ozbiljniji. Samo ove nedelje više puta su oglašavane vazdušne uzbune, a NATO borbeni avioni su aktivirani kako bi presreli letelice koje su ulazile u vazdušni prostor baltičkih država. U sredu su predsednik i premijerka Litvanije morali da budu prebačeni u sklonište u zgradi parlamenta, dok su građani Vilnjusa dobili upozorenje da se sklone na bezbedno.

Prema BBC-ju, jedan NATO lovac je u utorak oborio dron iznad Estonije, a već narednog dana druga letelica ušla je u vazdušni prostor Litvanije, zbog čega je privremeno zatvoren aerodrom u Vilnjusu, zaustavljen saobraćaj u gradu i aktiviran sistem javnih skloništa. U četvrtak su i Litvanija i Letonija ponovo prijavile dronove u svom vazdušnom prostoru, a NATO avioni su opet podignuti.

Kijev se izvinio baltičkim saveznicima zbog incidenata, ali tvrdi da odgovornost leži na Rusiji, koja elektronskim ometanjem i preusmeravanjem navigacionih signala skreće ukrajinske dronove sa planiranih ruta. Moskva, sa druge strane, optužuje baltičke zemlje da dozvoljavaju Ukrajini da koristi njihov vazdušni prostor za napade na Rusiju. Sve tri baltičke države i Kijev odbacili su te tvrdnje.

Estonsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je, prema BBC-ju, da Rusija nastavlja da širi „lažne optužbe, pretnje i namerne provokacije“. „Estonija nije dozvolila da se njena teritorija ili vazdušni prostor koriste za napade na Rusiju. Te tvrdnje su lažne i Rusija to zna“, navodi se u saopštenju.

I Evropska unija stala je uz baltičke članice. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je, kako prenosi Gardijan, da su javne pretnje Rusije baltičkim državama „potpuno neprihvatljive“. „Pretnja jednoj državi članici je pretnja celoj Uniji“, navela je ona, dodajući da Rusija i Belorusija snose direktnu odgovornost za dronove koji ugrožavaju živote i bezbednost ljudi na istočnom krilu Evrope.

NATO generalni sekretar Mark Rute takođe je odbacio ruske optužbe. Prema pisanju El Paisa, on je rekao da se ukrajinski dronovi ne pojavljuju iznad Baltika zato što Kijev želi da ih šalje ka Estoniji, Letoniji ili Litvaniji, već zato što je Rusija 2022. pokrenula nezakonitu invaziju na Ukrajinu. Rute je ruske optužbe nazvao „potpuno smešnim“.

Ukrajinski napadi na rusku energetiku i nova taktika rata

U pozadini ovih incidenata nalazi se sve intenzivnija ukrajinska kampanja napada na rusku energetsku i vojnu infrastrukturu u severozapadnoj Rusiji, posebno u regionu oko Baltičkog mora. Kako navodi El Pais, Ukrajina poslednjih meseci sve češće koristi dronove napunjene eksplozivom kako bi pogodila ruske luke, skladišta nafte i objekte od značaja za izvoz energenata, čime pokušava da oslabi jedan od ključnih izvora prihoda Kremlja.

Jedan od najuspešnijih napada, prema El Paisu, dogodio se 25. marta, kada je ukrajinska vojska pogodila ruski ledolomac u luci Viborg, blizu granice sa Finskom. Rusija je tog dana tvrdila da je presrela najmanje 390 ukrajinskih dronova. Upravo zbog takvih napada Moskva je pojačala upotrebu elektronskog ratovanja, jer je obaranje dronova ometanjem signala znatno jeftinije od korišćenja raketa.

Problem je u tome što takvi sistemi ne zaustavljaju uvek dronove, već ih ponekad samo skrenu. Letelice tada mogu da pređu stotine kilometara i završe iznad teritorije NATO članica. U Letoniji je jedan dron, prema BBC-ju, pogodio prazan rezervoar za naftu, dok je u Estoniji drugi udario u cev postrojenja za proizvodnju energije.

Stručnjaci upozoravaju da nije uvek moguće sa sigurnošću utvrditi da li je dron skrenut ruskim ometanjem, da li je preuzet njegov signal ili je došlo do greške u autonomnom sistemu navođenja. Marina Miron, istraživačica sa Kraljevskog koledža u Londonu, rekla je za El Pais da je veoma teško dokazati da su skretanja posledica takozvanog „spufinga“, odnosno ubacivanja lažnih navigacionih podataka. Ona ukazuje i na pitanje dometa ukrajinskih dronova: ako su leteli znatno dužim rutama preko baltičkog vazdušnog prostora, postavlja se pitanje da li bi uopšte imali dovoljno goriva ili baterije da stignu do ciljeva u Rusiji.

Posebno je zabrinjavajuća situacija u Litvaniji. Ta zemlja nema direktnu kopnenu granicu sa Rusijom, osim sa ruskom eksklavom Kalinjingrad, pa dronovi koji dolaze sa istoka moraju da prelete preko Belorusije. Litvansko ministarstvo odbrane potvrdilo je za BBC da je Minsk upozorio Vilnjus na dron koji se približava litvanskom vazdušnom prostoru. Ipak, ostalo je nejasno zašto Belorusija nije sama oborila letelicu, već je samo upozorila susede.

Prvi put skloništa u prestonici NATO i politička kriza u Letoniji

Incident u Vilnjusu imao je snažan psihološki efekat. Gardijan piše da je to bio prvi put od početka ruske invazije na Ukrajinu da je u jednoj prestonici EU i NATO izdato upozorenje građanima da odmah odu u skloništa zbog moguće opasnosti iz vazduha. Škole su decu odvele u podrume, zaposleni u kancelarijama napustili su radna mesta, a državni vrh sklonjen je u bunkere.

Kriza je već proizvela političke posledice. Kako navodi BBC, vlada u Rigi pala je prošle nedelje zbog načina na koji je reagovala na ukrajinske dronove koji su skrenuli u letonski vazdušni prostor. El Pais dodaje da je premijerka Evika Silinja podnela ostavku nakon što su dva drona pala u Letoniji, od kojih je jedan udario u prazan rezervoar nafte.

Moskva koristi ove incidente i za novu fazu hibridnog rata protiv Baltika, pišu mediji. Ruske obaveštajne službe optužile su Letoniju, bez dokaza, da pomaže Ukrajini u napadima dronovima na Rusiju. Ruski ambasador pri UN Vasilij Nebenzja zapretio je Letoniji „odmazdom“, tvrdeći da je članstvo u NATO neće zaštititi. Letonska ministarka spoljnih poslova Baiba Braže odbacila je te navode kao dezinformacionu kampanju Moskve.

Prema analitičarima koje citira France 24, Rusija verovatno ne priprema direktan vojni napad na Letoniju, ali koristi optužbe kako bi zastrašila region, unela podele među saveznicima i izvršila pritisak na Ukrajinu da pomeri rute svojih dronova dalje od ruskih ciljeva kod Sankt Peterburga i Baltičkog mora.

NATO traži odgovor na novu pretnju

Letonska ministarka Baiba Braže rekla je za PBS da je uzrok svega ruski rat protiv Ukrajine. „Ukrajina se brani, šalje dronove ka Rusiji, a rusko elektronsko ratovanje ih preusmerava. Ponekad zato uđu u naš vazdušni prostor“, rekla je ona. Na pitanje da li Letonija dozvoljava Ukrajini da koristi njen prostor, odgovorila je da Rusija laže i da Riga ne pruža ni teritoriju ni vazdušni prostor za napade.

Baltički lideri sada traže snažniji odgovor NATO-a. Predsednici Estonije, Letonije i Litvanije zatražili su da se sadašnja misija nadzora vazdušnog prostora pretvori u sveobuhvatnu misiju protivvazdušne odbrane. Kako navodi BBC, oni smatraju da samo patroliranje više nije dovoljno u vreme kada je rat u Ukrajini postao rat dronova i elektronskog ometanja.

PBS ocenjuje da NATO još nema potpuno objedinjene sposobnosti za borbu protiv dronova na istočnom krilu. Savez se i dalje često oslanja na skupe borbene avione i rakete za obaranje jeftinih bespilotnih letelica, što pokazuje koliko se priroda rata promenila. Baltičke zemlje zato sve više uče od Ukrajine, koja je pod pritiskom rata razvila najnaprednije iskustvo u borbi dronovima i protiv dronova.