Foto: TANJUG/ RADE PRELIC/ bg

Iako je Srbija deklarativno na evropskom putu, situacija u zemlji ukazuje da je ona sve dalje od punopravnog članstva u Evropskoj uniji, odnosno društvu demokratskih zemalja. Izveštaji međunarodnih organizacija, kao natpisi u zapadnim medijima, pokazuju da naša država ozbiljno zaostaje kad su u pitanju ljudska prava, stanje demokratije, sloboda govora i medijske slobode, pa stoga i ne čude reakcije međunarodnih aktera, koji sve češće “udaraju packe” ovdašnjim vlastima.

Prema rečima Naima Lea Beširija, direktora Instituta za evropske poslove, Zapad je shvatio da su uzludna obećanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića i da Srbija, sa postojećom političkom elitom, nema nameru da sprovede reforme.

Naim Leo Beširi Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

“Ozbiljne evropske države su uverene da ni pitanje Kosova neće biti rešeno, iako predsednik obećava to dobrih devet godina. Ton prema Srbiji je neuobičajeno oštriji i svima u međunarodnoj zajednici je jasno šta se u našoj zemlji dešava. Niko od njih ne želi više da sluša obećanja i ona mogu samo da pogršaju poziciju naše zemlje u odnosu prema Evropskoj uniji, Sjedinjenim Američkim Državama i drugim zapadnim partnerima”, naglašava Beširi.

Ko je sve opomenuo Srbiju

Amnesti internešnal: Represija, nasilje policije, zastrašivanje medija

U najnovijem izveštaju Amnesti internešenela o stanju ljudskih prava u svetu, navodi se da naša zemlja nije ostvarila napredak po pitanju procesuiranja ratnih zločina, te da je nastavljeno sa zastrašivanjem i napadima na novinare i da je policija neretko primenjivala prekomernu silu.

Pročitajte još...

Uz sve represivnijeg predsednika i bez održive opozcije, vlast je kontrolisala policiju i sudstvo, slabeći vladavinu zakona, nagrizajući politička i građanska prava i omogućavajući raširenu korupciju, navodi se u delu izvešataja koji se odnosi na Srbiju.

Kad je reč o prekomernoj upotrebi sile, AI u izveštaju navodi da je više od 70 ljudi teško povređeno, a 223 uhapšeno tokom višednevnih demonstracija u julu nakon odluke predsednika (Srbije) o zabrani javnog okupljanja i predloga o uvođenja policijskog časa tokom vikenda. Takođe, navodi se i da je policija u Srbiji policija primenjivala prekomernu silu, ali da do kraja godine nije procesuiran ni jedna policajac.

Policija zverski tuče bespomoćnog mladića na Terazijama, Foto: Printscreen/Twitter/A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava

Iako su desničarski aktivisti napali parlament, većina demonstranata bila je mirna, ali je policija neselektivno ispaljivala suzavac i omamljujuće granate i privodila i tukla demonstrante i prolaznike, navodi AI i dodaje da je policija teško povredila i četvoro novinara u odvojenim incidentima širom zemlje.

U izveštaju se konstatuje i da u Srbiji i dalje traje nekažnjivost odgovornih za premeštanje tela više od 900 kosovskih Albanaca s Kosova u Srbiju, 1999, a podseća se i da je specijalni izvestilac UN za vansudska pogubljenja pozvao Srbiju da procesuira više policijske zvaničnike osumnjičene za ubistvo trojice braće Bitići, američkih državljana albansklog porekla čiji su posmrtni ostaci pronađeni 2001, kao i da su u novembru su u kamenolomu u Kiževaku otkriveni ljudski ostaci za koje se veruje da su kosovski Albanci.

Evropske institucije i svetski mediji sve ozbiljnije o stanju u Srbiji

Podsetimo, u Evropskom parlamentu je krajem marta usvojen izveštaj o napretku Srbije ka Evropskoj uniji, koji je evroparlamentarcima podneo specijalni izvestilac EP za našu zemlju Vladimir Bilčik. O pomenutom dokumentu se već mnogo govorilo u prethodnom periodu, pre svega o amadmanima podnetim na ovaj dokument, a koji se odnose na afere “Jovanjica”, “Krušik”, “Telekom”, kao i na gušenje medijskih sloboda i progon nevladinih organizacija i novinara.

Izveštaj Evropskog parlamenta, koji je usvojen sa 538 glasova za, 69 protiv i 79 uzdržanih, predstavlja ujedno i diplomatski poraz vlasti u Srbiji, koja je pre održavanja sednice pokušavala da preko Evropske narodne partije izlobira da se ne govori aferama koje su uzdrmale srpsko društvo.

Foto:EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

Ubedljivom većinom glasova pomenute afere su ipak ostale u Izveštaju o napretku Srbije, od koje se traže ubedljiviji rezultati, kad je u pitanju napredak u važnim oblastima poput pravosuđa i  slobode izražavanja. Srpskim vlastima se zamera i slab uspeh u borbi protiv korupcije, organizovanog kriminala, posebno u slučajevima od javnog interesa, poput gorepomenutih Krušika, Jovanjice i Telekoma.

Zemlje Kvinte osudile napade na KRIK I CRTU

Da predstavnici evropskih zemalja neće ostajati nemi na probleme u Srbiji, pokazuje i to što je čak osam ambasada zemalja Evropske unije, među kojima i zemlje Kvinte, u istom danu oštro su osudile napade predstavnika vlasti i prorežimskih tabloida na novinare KRIK-a i članove nevladine organizacije CRTA. Ovakvo reagovanje EU do sada nije bilo uobičajeno, a kritike su do sada bile umerene i dozirane.

Napadi na KRIK i nevladinu organizaciju CRTA, što kroz govore poslanika vladajuće većine u Skupštini, tako i kroz prorežimske medije, osudile su istovremeno ambasade SAD, Britanije, Holandije, Francuske, Nemačke, Finske, Belgije, Italije.

“Novinari i civilno društvo su sastavni deo funkcionalne demokratije. Kampanje u medijima kojima se blati njihov rad, a koje podržavaju određeni poslanici u Skupštini, su neosnovane i treba da prestanu”, poručili su iz ambasade Holandije u svom tvitu gde su, osim Crte i KRIK-a, označili premijerku Anu Brnabić, ministarku Gordanu Čomić i Delegaciju EU u Srbiji.

Da je situacija u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou, pokazuje i pisanje uglednih svetskih medija, “”Njujork tajmsa”, “Frankfurter algemajne cajtunga” i britanskog “Tajmsa”, koji su prošlog meseca posebnu pažnju posvetili vezama državnog vrha sa kriminalnim klanom Veljka Belivuka, navodnoj aferi oko prisluškivanja Aleksandra Vučića, ali i katastrofalnom stanju demokratije i slobodi medija u Srbiji.

Prema rečima Beširija, pomenute kritike predsednik Aleksandar Vučić pokušava da nadomesti svojim prijateljstvom sa Kinom i Rusijom. Međutim, on ističe da to neće biti održivo na dugoročnom planu.

„Kina i Rusija su daleko od Srbije, a mi smo okruženi Evropskom unijom i državama članicama NATO. Takva politika, dugoročno gledano, neće biti dobra za standard građana, iako će kratkoročno značiti za političku elitu koja je trenutno na vlasti. Vučić je za ovih devet godina uspeo da koncentirše vlast do te mere da su međunarodni akteri svesni da isključivo samo sa njim mogu da komuniciraju. Sve dok bude kontrolisao sve u državi, on će ovu zemlju držati potpuno zarobljenom“, zaključuje naš sagovornik.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare