U Evropskom parlamentu 25. marta na dnevnom redu će biti razmatranje i usvajanje izveštaja o napretku Srbije ka Evropskoj uniji, koji će evroparlamentarcima podneti specijalni izvestilac EP za našu zemlju Vladimir Bilčik. O pomenutom dokumentu se već mnogo govorilo u prethodnom periodu, a da predstavnici srpske vlasti nemaju mnogo razloga za optimizam pred pomenutu sednicu pokazuju amadmani podneti na ovaj izveštaj, a koji se odnose na afere “Jovanjica”, “Krušik”, “Telekom”, kao i na gušenje medijskih sloboda i progon nevladinih organizacija i novinara.
Pročitajte još...
Izveštaj o napretku Srbije u procesu pristupanja EU već sam po sebi je bio za predstavnike vlasti problematičan. A kako su se u Srbiji afere i problemi samo množili, i izveštaj je dopunjavan. To je rađeno na osnovu amandmana koje su podnosili poslanici EP.
Poslednji put se to desilo prošle nedelje. Amandmani koje su podneli poslanici iz grupa socijaldemokrata, liberala i zelenih, između ostalog, odnose se na nedavne napade na portal KRIK i organizaciju CRTA, preneo je portal Europien Western Balkans.
Izveštaj o Srbiji, koji je sastavio evropski poslanik Vladimir Bilčik, usvojen je u Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta u februaru i o njemu će se 25. marta izjasniti ceo parlament na plenarnoj sednici. Poslanici imaju pravo da podnesu takozvane “usmene amandmane” na ovu verziju izveštaja, i ukupno ih je do sada podneto 21.
EP osuđuje napade na KRIK i CRTU
Navodi se da se amandman koji su podneli poslanici iz grupa socijaldemokrata, liberala i zelenih dopunjuje član 39, osvrće na kampanje blaćenja u Narodnoj skupštini, oštrom osudom nedavnih napada na portal KRIK i organizaciju CRTA.
“Evropski parlament je zgrožen nedavnim orkestriranim napadima nekoliko narodnih poslanika i provladinih tabloida protiv istraživačkih novinara i članova civilnog društva, uključujući nezavisnu medijsku mrežu KRIK i organizacije civilnog društva kao što su CRTA i Otvoreni parlament, koje se predstavljaju kao saradnici kriminalnih grupa i saučesnici u planiranju državnog udara, što je veliki prekršaj nedavno usvojenog Kodeksa ponašanja poslanika”, navodi se u ovom amandmanu.
REM i RTS – kočnice u razvoju slobode medija
Još jedan amandman odnosi se na Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i RTS, koji se već pominju u članu 44, u kontekstu međupartijskog dijaloga u kojem je posredovao EP. Poslanici predlažu da se i ovaj član dopuni.
” EP žali zbog činjenice da, od završetka prve faze međupartijskog dijaloga, rad REM-a i RTS-a nije uspeo da povrati njihov kredibilitet u javnosti i među opozicionim partijama”, stoji u podnetom tekstu.
Ovaj amandman takođe primećuje da su se udruženja novinara već povukla iz radne grupe Vlade Srbije za bezbednost novinara zbog napada na portal KRIK.
Zamerke i na premeštanje ambasade u Jerusalim
Amandmane na svoj izveštaj podneo je i Vladimir Bilčik.
On je pozdravio početak druge faze međustranačkog dijaloga i odluku Vlade da uđe u proceduru donošenja zakona o istopolnim partnerstvima. Takođe je predložio brisanje člana koji podseća da bi pomeranje ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim bilo protivno stavu Evropske unije.
Još jedan amandman poslanika iz grupa Socijalista i demokrata, “Obnovimo Evropu” i Zelenih poziva na zaključivanje međupartijskog dijaloga daleko pre održavanja sledećih izbora, kako bi se reforme izbornih uslova osetile u praksi.
Krušik, Jovanjica, Telekom – kriminal i korupcija u vrhu države
Krušik – trgovina oružjem uz posredstvo privilegovanih
Mali broj afera uspeo je da uzdrma srpsku javnost, odavno naviknutu na “mutne radnje” onih u „foteljama”. Ipak, među onima koje su dobrano potresle Nemanjinu 11, ali i Andrićev venac, upravo je priča o nelagalnoj trgovini oružja u kojoj je, kako se tvrdi, bio umešan Branko Stefanović, otac nekadašnjeg ministra policije, a sada odbrane – Nebojše Stefanovića.
Informaciju da se Branko Stefanović bavio (pre)prodajom oružja javnost je saznala pre dve i po godine, zahvaljujći pisanju nedeljnika NIN. Kako se navodilo, firma u vlasništvu oca ministra policije “United BG” je dobila dozvolu od Ministartva trgovine i saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova da prodaje oružje.
Od ovakvih tvrdnji ministar Stefanović se branio izjavom kako njegov otac nije prodao nijedan metak, te da njegova firma nije imala ni dinar prometa.
“Nijedna kompanija mog oca nikada ništa nije proizvela, kupila ili prodala. To vrlo lako može da se vidi. Nijedan jedini metak”, poručivao je Stefanović krajem oktobra 2018. godine.
Da ovakvo, nemušto, obrazloženje odlazećeg ministra policije ne bude “tačka na a”, pobrinuli su se novinari Balkanske istraživačke mreže(BIRN). Naime, oni su objavili da Branko Stefanović zaista nije prodavao oružje preko svoje kompanije, već da je to činio kao predstavnik fabrike GIM. Kako se navodi, on je posredovao između fabrike Krušik u Valjevu i kupca oružja iz Saudijske Arabije, a ime Branka Stefanovića našlo se i u zvaničnom zahtevu koji je GIM uputio fabrici Krušik radi pregleda robe.
Obradović zaslužan za obelodanjivanje afere “Krušik”
Zahvaljujući Aleksandaru Obradoviću, zaposlenom u valjevskoj fabrici Krušik, javnost je imala priliku da se upozna sa detaljima kako se vršila trgovina oružjem i kakva je bila uloga oca ministra policije u ovoj aferi.
Obradović koji je imao uvid u dokumentaciju računovodstva otikrio je da je Krušik prodao deo svoje proizvodnje firmama bliskim sprskim vlastima, a među njima i oca ministra unutrašnjih poslova Branka Stefanovića. Prema dokumentima koje je Obradović prikupio, nekoliko preduzeća je koristilo vrlo povoljne uslove fabrike u Valjevu. Obradović je o tome obavestio medije, nakon čega je, ekspresnom akcijom policije, uhapšen u krugu fabrike. Za njegovo hapšenje javnost je saznala tek nekoliko dana nakon lišavanja slobode, pa je nakon protesta organizovanog ispred kapije Centralnog zatvora u Beogradu, on prebačen u kućni pritvor, gde je proveo gotovo tri meseca. Obradović je još uvek pod suspenzijom u Krušiku.
Kasnije je BIRN objavio i zvaničan zahtev za dobijanje saudijske vize, upućen ambasadi u Sarajevu u maju 2018. godine. Tu se navodi da je otac ministra policije pravni savetnik firme GIM.
Reagujući na ove informacije, ministar Nebojša Stefanović ponovo je odgovorio sa koristeći tezu da je sve “vrlo lako proverljivo” i da njegov otac nema nikakve veze sa GIM-om.
Da otac ministra ipak nije samo “obični zaposleni”, novinari BIRN-a su nastojali da dokažu i informacijom da je on u maju 2018. posetio italijansku fabriku oružja “Bereta” kao jedan od trojice predstavnika firme GIM. Međutim, on je na taj poslovni put otišao sa članovima visoke delegacije Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), a u toj delegaciji bio je u svojstvu specijalnog savetnika.
Ova, nelegalna trgovina oružjem, kao i činjenica da je uzbunjivač Aleksandar Obradović, umesto da bude nagrađen zbog doprinosa u borbi protiv korupcije, kažnjen i progonjen od strane države i njoj naklonjenih medija, podstakla je predstavnike Evropskog parlamenta da navedu Krušik kao bitnu stavku koja sputava Srbiju na putu ka EU.
Jovanjica – ministri u poseti najvećoj plantaži marihuane
Slučaj “Jovanjica” od trenutka otkrivanja je u žiži javnosti, a način proizvodnje, sama organizacija, kao i činjenica da je reč o najvećoj plantaži za proizvodnju opojne droge u ovom delu Evrope, definitivno stvara uverenje da to nije moglo da se događa bez znanja najviših državnih zvaničnika.
To je očigledno primećeno i od strane javnosti u EU, koja od država Srbije traži da razreši ovaj skandal, odnosno da odgovori na pitanje ko je protežirao vlasnika imanja “Jovanjica” Predraga Kuluviju.
Ubrzo nakon otkrivanja afere pojavila se i informacija da je Koluvija, nakon privođenja, zvao Andreja Vučića, brata predsednika Vučića, da mu pomogne. Informacija nikada nije potvrđena, a povodom nje predsednikov brat nikada nije saslušan.
Istraga je utvrdila da je tokom upada na poljoprivredno dobro otkriveno da se u plastenicima na ovom imanju nalazi oko 649,4 kilograma osušene marihuane, ali i plantaža od 65.581 stabljika kanabisa. Istraga medija, najpre “Insajdera”, pokazala je da je “Jovanjica” dobila najmanje tri kredita od državne Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza u ukupnom iznosu od 3,9 miliona evra.
Nove sumnje u to da ova afera nije mogla da prođe bez znanja državnog vrha bacila je i činjenica da su imanje “Jovanjica” često posećivali pojedini politički funkcioneri, među kojima je i ministar odbrane Aleksandar Vulin, zatim Dragomir Petronijević iz Gradskog veća Beograda, ali i Dragan Sikimić, koji danas vodi Agenciju za borbu protiv korupcije.
Telekom – kočnica Srbije na putu ka EU
Da sporni ugovor koji su potpisali Telekom i Telenor može da ugrozi put Srbije ka Evropskoj uniji, znalo se čim je pomenuti dokument ugledao javnost.
Obračun sa SBB-om, odnosno citat iz ugovora između Telekoma i Telenora, u kojem se ističe da je krajnji cilj slamanje kompanije SBB, pokazuje da se u Srbiji ne poštuju pravila konkurencije, odnosno da prednost imaju oni koji služe kao servis vladajućoj stranci, što je iz ugla Evropske unije neprihvatljivo, imajući u vidu da ta zajednica posebnu pažnju pridaje negovanju zdrave konkurencije.
U izjavi koju je nedavno dao našem portalu, direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi je rekao da afera “Telekom” prevazilazi granice Srbije i da je reč o temi koja je važna za Evropsku komisiju.
“Ovo nije samo problem unutrašnje prirode, ovde je reč o tri kompanije od kojih su dve iz Evropske unije. Baš zbog toga bi Evropska komisija morala da reaguje, jer u Srbiji nema pravosudnih i nezavisnih regulatora”, naveo je Beširi, dodajući da će ugovor koji su potpisali Telekom Srbija i Telenor direktno uticati na pregovaračko poglavlje 8, koje se odnosi na politiku konkurencije.
Pročitajte još..
Beširi, naglašava da Srbija ne može da postane punopravni član Evropske unije ukoliko ne primenjuje zakone.
Međutim, afera “Telekom” ne odnosi se samo na ugovor koji je ova firma potpisala sa Telenorom, već i zbog činjenice da je novcem ove firme, odnosno sredstvima građana Srbije, indirektno podpomognut rad privatnih, provladinih medija, čime država zaobilazi zakonsku zabranu da upravlja i kontroliše medije.
Jedan od takvih ugovora je i onaj koji je Telekom potpisao 15. oktobra 2018. godine sa Wireless Media Igora Žeželja. Tim ugovorom, Telekom se obavezao da toj kompaniji isplati 37,95 miliona evra za ‘prava’ koja stiče u kompaniji ‘Mondo Inc’.
Ugovor o regulisanju međusobnih odnosa između ‘Telekom Srbija’ i ‘Wireless Media’ doo”, problematičan je najviše zbog člana 10. kojim se predviđa isplata u iznosi 37,95 miliona evra, a član 4. prava Telekoma vrednuje sa 27,95 miliona evra.
Zbog toga su se u javnosti pojavile sumnje da je razlika od 10 miliona evra iskorišćena za kupovinu dnevnog lista “Kurir”, o čemu je prethodne godine najviše govorila potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić.
Pored Srbije, poslanici Evropskog parlamenta će na sednici zakazanoj za 25. mart, glasati o napretku Albanije i Kosova.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar