Šta Zagorka Dolovac nije videla: Krušik i šverc Stefanovića

Da li Srbija ima republičkog javnog tužioca? Pitanje je koje se godinama unazad postavlja u javnosti, uprkos tome što tu funkciju od 2010. godine obavlja Zagorka Dolovac. Iako percipirana kao osoba koja se “pravi slepa” na nepočinstva vlasti i njoj bliskih ljudi, odnosno kao neko ko u tišini ne radi ništa, Dolovac je odlučila da uđe u trku i za treći mandat, pokazujući tako da ne oseća ni odgovornost za to što su gotovo sve velike afere u zemlji ostale bez epiloga.Jedna od njih je i afera “Krušik”, koja je pre gotovo tri godine alarmirala javnost u Srbiji, ali i brojne međunarodne aktere. Međutim, to nije bilo dovoljno kako bi se Dolovac trgla iz sna u koji je zapala još od 2012. godine i dolaska na vlast Srpske napredne stranke, pa tako do dana današnjeg nijedno tužilaštvo nije otpočelo istragu, izuzev one koja je pokrenuta protiv uzbunjivača Aleksandra Obradovića zbog toga što je navodno odavao službene tajne.Kako je sve počeloInformaciju da se Branko Stefanović bavio (pre)prodajom oružja javnost je saznala pre gotovo tri godine, zahvaljući pisanju nedeljnika NIN. Kako se navodilo, firma u vlasništvu oca ministra policije “United BG” je dobila dozvolu od Ministartva trgovine i saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova da prodaje oružje.Od ovakvih tvrdnji ministar Stefanović se branio izjavom kako njegov otac nije prodao nijedan metak, te da njegova firma nije imala ni dinar prometa. Istovremeno, iz Republičkog javnog tužilaštva nije poslato ni saopštenje.“Nijedna kompanija moga oca nikada ništa nije proizvela, kupila ili prodala. To vrlo lako može da se vidi. Nijedan jedini metak”, poručivao je Stefanović krajem oktobra 2018. godine.Da ovakvo, nemušto, obrazloženje odlazećeg ministra ne bude “tačka na a”, pobrinuli su se novinari Balkanske istraživačke mreže(BIRN).Naime, oni su objavili da Branko Stefanović zaista nije prodavao oružje preko svoje kompanije, već da je to činio kao predstavnik fabrike GIM. Kako se navodi, on je posredovao između fabrike Krušik u Valjevu i kupca oružja iz Saudijske Arabije, a ime Branka Stefanovića našlo se i u zvaničnom zahtevu koji je GIM uputio fabrici Kruši radi pregleda robe.Kasnije je BIRN objavio i zvaničan zahtev za dobijanje saudijske vize, upućen ambasadi u Sarajevu u maju 2018. godine. Tu se navodi da je otac ministra policije pravni savetnik firme GIM.Na ove informacije ponovo je reagovao ministar Nebojša Stefanović, ali ne Zagorka Dolovac kojoj je to u opisu posla. Stefanović se tada branio koristeći tezu da je sve „vrlo lako proverljivo“ i da njegov otac nema nikakve veze sa GIM-om.“Moj otac nije povezan sa GIM-om. Na bilo koji način. Dakle, nikakvu vezu sa GIM-om nema. Ja vam to decidno kažem. To može, na kraju krajeva, vrlo lako da se proveri”, poručivao je on.https://www.youtube.com/watch?v=pKslZvSxIdA

Ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, iako deluje kao neko ko uvek ima spreman odgovor na svako pitanje, nije umeo da objasni da li je i na koji način otac ministra policije umešan u trgovinu oružjem, a još uvek se pamti njegova izjava s kraja prošle godine, kad je upitao novinara Pinka “šta je to GIM”?https://youtu.be/F3hfSoMZ2dA?t=31Ipak, nešto ranije, predsednik je itekako znao o kojoj firmi je reč. On je u emisiji “Upitnik” na RTS upitan da prokomentariše da li se Branko Stefanović nalazi u sukobu interesa, na šta je odgovorio da je otac ministra policije “samo običan zaposleni” u, gle čuda, tada njemu poznatoj – firmi GIM.Da otac ministra ipak nije samo “obični zaposleni”, novinari BIRN-a su nastojali da dokažu i informacijom da je on u maju 2018. posetio italijansku fabriku oružja “Bereta” kao jedan od trojice predstavnika firme GIM. Međutim, on je na taj poslovni put otišao sa članovima visoke delegacije Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), a u toj delegaciji bio je u svojstvu specijalnog savetnika.Verovatno bi i samom Vučiću bilo lakše da objasni čitavu priču o umešanosti Stefanovića u trgovinu oružjem da je prethodno tužiteljka Dolovac raspetljala ovaj “gordijev čvor” i pružila konkretne odgovore šta je radio u to vreme Branko Stefanović, da li je bio zaposlen u firmi GIM i u kom svojstvu.Tajno hapšenje Aleksandra ObradovićaZahvaljujući Aleksandaru Obradoviću, zaposlenom u valjevskoj fabrici Krušik, javnost je imala priliku da se upozna sa detaljima kako se vršila trgovina oružjem i kakva je bila uloga oca ministra policije u ovoj aferi.Obradović koji je imao uvid u dokumentaciju računovodstva otikrio je da je Krušik prodao deo svoje proizvodnje firmama bliskim sprskim vlastima, a među njima i oca ministra unutrašnjih poslova Branka Stefanovića. Prema dokumentima koje je Obradović prikupio, nekoliko preduzeća je koristilo vrlo povoljne uslove fabrike u Valjevu. Obradović je o tome obavestio medije, nakon čega je, ekspresnom akcijom policije, uhapšen u krugu fabrike. Za njegovo hapšenje javnost je saznala tek nekoliko dana nakon lišavanja slobode, pa je nakon protesta organizovanog ispred kapije Centralnog zatvora u Beogradu, on prebačen u kućni pritvor, gde je proveo gotovo tri meseca.

Iako niko još uvek nije odgovarao za jednu od najvećih afera u poslednjih deset godina i uprkos tome što nadležno tužilaštvo nije našlo našlo za shodnim da ispita informacije koje su javnosti dali uzbunjivač Aleksandar Obradović i mediji, Dolovac je nastavila da u tišini radi kao republički javni tužilac. Štaviše, najavila je da će se kandidovati za treći mandat na tom mestu, što je, sudeći prema dosadašnjim iskustvima, signal da će tužilaštvo i dalje skretati pogled sa afera koji uništavaju namensku industriju i kvare imidž Srbije u svetu. Za to jednaku odgovornost snose učesnici te afere i oni koji su odbili da ih procesuiraju.Portal Nova.rs će i u narednim danima pisati o aferama koje je Zagorka Dolovac nije mogla, odnosno nije želela da vidi.****Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram