Da je Zagorka Dolovac ta koja "zna šta je najbolje za tužilaštvo" poznato je kako čitavoj javnotužilačkoj profesiji, tako i domaćoj javnosti, koja je punu deceniju primorana da posmatra dosad nezabeležen antidržavni eksperiment, društveni trik i pravosudni skeč, zasnovan na nevladavini prava, zloupotrebama zakona i nepostojanju vitalne institucije zvane - republički tužilac. Poslednji dokaz njenog neprikosnovenog znanja o potrebama tužilaštva i intresa građana isplivao je iz odluke o uklanjanju nepodobnog tužioca iz "državnog predmeta", nevešto "pokrivene" zakonom i pravilnikom, a koju čak nije uspela ni samostalno da odbrani, već je to prepustila svojim službenicima i paratužilačkim uduženjima, a čije se delovanje dosad najviše iskazalo kroz udruženo spinovanje i demantovanje istine.
Nepunih pola godine nakon što je izdala obavezna uputstva svim tužilaštvima u zemlji o hitnom postupanju u slučajevima napada na novinare i medijske radnike, republička tužiteljka Zagorka Dolovac uspela je da otme upravo jedan takav predmet zameniku drugog osnovnog javnog tužioca Predragu Milovanoviću, koji je uspešno vodio postupak protiv bivšeg predsednika opštine Grocka, optuženog i nepravosnažno osuđenog na četiri godine i tri meseca zatvora zbog paljenja kuće novinara portala „Žig info“ Milana Jovanovića.
Dolovac je očiglednom zloupotrebom svog nevidljivog položaja iskoristila činjenicu što je tužilac Milovanović postao član Državnog veća tužilaca, (istina, mimo njene, odnosno volje izvršne vlasti) i shodno tužilačkim zakonima oslobodila ga svih prethodnih funkcija i zaduženja koje je imao kao zamenik u osnovnom tužilaštvu, pa i predmeta u slučaju Simonović.
Pročitajte još:
Iako na prvi pogled u svemu tome ne bi moralo da bude nečeg spornog, Dolovac je odlučila da se ogluši na mogućnost takođe propisanu zakonom, a koja tužiocima koji se upućuju na nove ili više funkcije omogućava da zadrže u radu sve svoje predmete koje na prethodnom mestu nisu okončali, a koji su sami po sebi kompleksni ili medijski ispraćeni.
Da tužilac Milovanović, ali ni javnost, neće ostati nemi na ovu odluku, Dolovac je zasigurno bila svesna, najpre zbog toga što, za razliku od nje, on nikada nije bežao od novinara i televizijskih kamera, a kamoli „diskretno“ pokrivao lice hartijom dok je sitnom trkom bežao iz zgrade Predsedništva. Zbog toga je reakcija u vidu saopštenja Državnog veća tužilaca (DVT) bila očekivana, praćena tvrdnjama da razrešenje Milovanovića nije bila samo odluka Dolovac, već većine u DVT, (u kom, sasvim slučajno sede i ministraka pravde, poslanik SNS i još nekoliko tužilaca bliskih vlasti) kao i ocena da je „bez osnova izavana bojazan kod dela javnosti u vezi sa daljim postupanjem tužilaštva u tom predmetu“.
Koji su pak „osnovi“ da se tužiocu ne ostavi predmet iako za to postoje zakonske mogućnosti, kao i ustaljena praksa, DVT nije precizirao u svom saopštenju. Takođe, izostao je osvrt na uzroke te „bojazni dela javnosti“, to jest da li je za nju odgovoran Milovanović, ili pak reputacija republičke tužiteljke i sudbine svih „državnih slučajeva“ koji su nekako uspeli da se domognu suda. Da taj osvrt nije izostao, izostao bi onaj verovatno najuznemirujući iz ovog saopštenja, a tiče se poziva Milovanoviću da bude „kolegijalan“.
Pročitajte još:
Sa druge stranem prorežimsko ili, kako ga u tužilačkim krugovima nazivaju „fantomsko“ Udruženje sudija i tužilaca (i dalje neobjašnjivo po pitanju profesionalnog sastava, to jest kako su sudije i tužioci završili u istom udruženju, ili pak novinari ne shvataju da treba da formiraju udruženje sa diplomatama), juče je samo stiglo da dovikne da Milovanović ne govori istinu i da nije razrešen diskrecionom odlukom Dolovac, već da to propisuje zakon jer je postao član DVT. U dalji osvrt na taj isti zakon nisu zadirali, kao ni na sopstveni sajt, na kom još uvek ne postoji bilo kakvo saopštenje o smeni MIlovanovića.
I na kraju.., Zbog očiglednog nepostojanja zakonskih prepreka da tužilac Milovanović nastavi da vodi predmet koji poznaje do svakog detalja, najmanje što bi republička tužiteljka mogla da uradi jeste da opozove svoju odluku i dozvoli Milovanoviću da dovrši svoj posao. Ukoliko to ne uradi, svaka dalja diskusija o tome zašto je predmet dodeljen drugom tužiocu, biće sasviom suvišna. Posebno, što ne treba da se izgubi iz vida da je postupajući sudija Slavko Žugić koji je osudio Simonovića, otišao u međuvremenu u zasluženu penziju.
A ubistvo pevačice?
Da se odluka Dolovac slobodno može okarakterisati kao svojstven presedan, s obzirom na to da su brojni tužioci, uprkos upućivanjima u druga tužilaštva, nastavili da vode postupke kojima su bili zaduženi, dokazuje i jedan postupak koji se i dalje odvija pred Višim sudom u Beogradu. Radi se o slučaju ubistva pevačice Granda Jelene Marjanović, koji zamenica tužioca Jelena Biorčević i dalje zastupa, iako je pre skoro dve godine upućena iz Višeg u Apelaciono javno tužilaštvo. Njena prethodnica Ljubica Veselinović, takođe je u jednom trenutku, tokom maratonske istrage, upućena u Tužilaštvo za ratne zločine, ali je postupak nastavila da vodi dokle god nije podignuta optužnica. Ovo je samo jedan od aktuelnih slučajeva koje vodi tužilac s više funkcije, jer je upravo to dugogodišnja praksa, opisana u zakonu.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare