Podeli
Foto: transparency.org

Srbija se i ove godine smatra zemljom u kojoj je nivo korupcije visok jer ima 38 od idealnih 100 poena, pokazuje Indeks percepcije korupcije (CPI) 2020. koji je organizacija Transparentnost Srbija predstavila danas. Prema toj mapi, u Srbiji je korupcija veća nego u afričkim zemljama poput Burkine Faso i Bocvane.

Zapadna Evropa i EU imaju najbolje rezultate, a prednjače Danska s 88, zatim Finska i Švedska čiji indeksi iznose 85.

S druge strane, najlošije rezultate u EU imaju Rumunija, Mađarska i Bugarska s indeksom od 44. Ove tri zemlje su ujedno i jedine članice Unije koje su lošije od Hrvatske. Hrvatski indeks iznosi 47 bodova i na listi od 180 zemalja sveta Hrvatska se nalazi na 63. mestu, a Srbija je na neslavnom 94. mestu.

Od Srbije su tako bolje i Burkina Faso, Gana, Bocvana

Na konferenciji “Da li je Srbija napredovala ili nazadovala na rang listi CPI i šta treba da učini da se korupcija smanji” rečeno je da s tim rezultatom Srbija, drugu godinu za redom, zauzima mesto u donjoj polovini svetske liste – jer je 94. od 180 zemalja i ima čak pet poena manje od globalne prosečne ocene (43).

Iako je borba protiv korupcije sve to vreme slovila kao jedan od državnih prioriteta, ocena Srbije je najlošija u poslednjih osam godina.

Prema rečima programskog direktora Transparentnosti Srbija Nemanje Nenadića, ovaj rezultat Indeksa korupcije pokazuje zabrinjavajući trend, a pad Srbije na lestvici indeksa korupcije je u korelaciji s načinom na koji su bili primenjeni antikorupcijski zakoni i antikorupcijski mehanizmi prošle godine.

“Ne samo da imamo problem da se obezbedi politička volja za primenu pojedinih zakona već i u nekim slučajevima imamo situaciju gde je politička volja direktno iskorišćena da se ti zakoni ne primene”, rekao je Nenadić.

Nemanja Nenadić Foto: Zoran Mrđa/FoNet

Na alarmantno stanje u ovoj oblasti ukazuje to što većinom republičkih javnih preduzeća nezakonito rukovode ljudi kojima je istekao mandat, što izlaže ogromnom riziku javna sredstva kojima ta preduzeća upravljaju.

Uz to, kod ugovaranja najvećih infrastrukturnih projekata domaći zakoni o javno privatnom partnerstvu služe samo za projekte malih vrednosti, dok se veliki projekti kreiraju po posebnim pravilima samo za taj slučaj i pod pravnim plaštom međudržavnih sporazuma.

“Situacija sa pandemijom u Srbiji je samo dodatno ogolila slabosti antikorupcijskih mehanizama i pojačala te slabosti… Kao primer za to su nabavke u oblasti zdravstva za suprostavljanje pandemiji gde nijedan dokument do sada nije učinjen javno dostupnim, dok sve informacije građani dobijaju na jedna neproverljiv način kroz izjave zvaničnika i to najčešće onih koji nisu nadležni za to”, kazao je Nenadić.

On je zaključio da sve to pospešuje percepciju o korupciji.

Takođe, koncentrisana politička moć i podrška građana za borbu protiv korupcije tokom proteklih godina nisu iskorišćeni za jačanje institucija i vladavine prava, što bi obezbedilo da sistem odgovornosti funkcioniše bez obzira na postojanja političke volje, a pogotovo bez političkog naloga.

“Pošto nam, kako kažu, predstoji izmena Ustava jedno od ključnih pitanja je finansiranje funkcionerske kampanje koje su vođene korišćenjem javnih resursa”, rekao je Nenadić.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar