Šok za Vučića iz SANU: Kada je najviše pritegao akademsku zajednicu, stigao ga je simbolički najjači udarac. Isto kao Miloševića 90-ih

Prema pisanju Radara, Srpska Akademija nauka i umetnosti je podnela zahtev za ostavku Vučića, ističući da zahtev za ostavku nije politički motivisan, već proističe iz moralne odgovornosti prema građanima i budućnosti Srbije. Iz SANU-a su naveli manjkavosti ovog režima naveli urušavanje demokratskih, institucionalnih i društvenih temelja, zbog kojih ocenjuju da je neopoziva ostavka jedini moralan čin.

Već je vidljivo koliko je snažan poriv građanstva za pravdom kada je uspeo da spoji nespojivo, srednju i radničku klasu, a uticaj SANU-a na društvenu sliku, prema profesoru Fakulteta političkih nauka Zoranu Stojiljkoviću može biti izuzetan. Kako Stojiljković objašnjava, SANU je izuzetno respektabilna institucija koja uživa visoki ugled u široj javnosti, ali da je izuzetno važno ko je potpisnik tog zahteva.

“Pitanje je koliko širok krug podrške uživa među samim akademicima i praktično ko je tu u krugu tih inicijatora. Ukoliko je to ograničena inicijativa, onda će reakcija vlasti Biti gotovo osijona, ali sasvim je druga stvar ukoliko to ima nekakvu širu podršku unutar akademije, međutim akademija koliko je ugledna, toliko je relativno konzervativna”, objašnjava Stojiljković.

Da ovo nije jedinstveni stav akademije, govori i izjava bivšeg predsednika SANU-a Vladimira S. Kostića koji je u izjavi za Nova rs objasnio da je ova odluka doneta u okviru redovnog zasedanja skupštine, te da su pojedini članovi pokrenuli inicijativu kojom pozivaju na izjašnjavanje o zahtevu da predsednik Republike podnese ostavku. Inicijativa je, prema rečima bivšeg predsednika SANU Vladimira Kostića, potekla od pojedinaca i ne predstavlja zvaničan stav Akademije. Ipak, prema saznanjima Nove.rs rok za članove akademije da potpišu ovu inicijativu je dve nedelje i da će se tada videti šira slika ovog zahteva.

“To nije prvi put da članovi izlaze sa takvim zahtevima. Sećam se da je 64 akademika potpisalo zahtev za smenu Miloševića, ali su to tada učinili kao građani, a ne u ime Akademije”, podsetio je Kostić, dodajući da za ovu inicijativu nije bilo glasanja, već da je ostavljena pojedincima na savest, sa rokom od oko dve nedelje za eventualno izjašnjavanje.

Uzduž i popreko društvene ravni

Ipak, SANU je samo jedan u nizu važnih društvenih činilaca koji su pozvali ili na podršku studentskom protestu ili na ostavku Vučiću. Tu su i univerziteti, svih gradova, čiji su studenti krenuli u masovni protest. Naime, rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić je zbog podrške koju daje studentskom protestu, postao glavna meta vlasti. Tu je takođe i dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović, koja je bila žrtva što verbalnih, što fizičkih napada od strane simpatizera vlasti, zbog nedvosmislene podrške koju je uputila aktuelnom nezadovoljstvu.

Pored visokoškolskih ustanova, deluje da je najdeblji kraj netolerancije ovog režima izvukla prosveta, koja je u nekoj vrsti štrajka, već skoro čitave školske godine, a koji je doživeo vrhunac spajanjem sa studentskim zahtevima i potpunom obustavom nastave. Ipak, pravo lice režima se videlo njegovom netolerancijom na legitimne zahteve za odgovornošću zbog smrti šesnaestoro ljudi. O tome najbolje govori činjenica da su prosvetari bili kažnjeni, ukidanjem plate za mesece koje su štrajkovali, umesto da su odgovorni ljudi privedeni pravdi po zakonu.

Uz antirežimski pokret, nedvosmisleno su stali i članovi kulturnog sektora društva. U najnovijem dokumentarnom klipu Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, mogla su se videti poznata lica iz glumačkog sveta poput Miloša Bikovića, Svetlane Bojković, Nine Janković, Dragana Mićanovića i drugih. Takođe, više pozorišta je u znak podrške studentskom pokretu otkazalo svoje projekcije ili na kraju predstave pokazalo krvave šake, širokoprihvaćenog simbola koji karakteriše korupciju.

Da je netrpeljivost režimom otišla uzduž i popreko društvene ravni, odlično govore i protesti i štrajkovi pripadnika radničke klase, odnosno Gradskog saobraćajnog preduzeća, kao i taksisti, koji su prevozili protestante u druge gradove, o sopstvenom trošku. Pored njih tu su i poljoprivrednici, koji su sada već aktivni članovi ovog širokog društvenog pokreta.

Autoritet se ne dobija, već “zarađuje”

O netrpeljivosti duž društvene ravni priča i Stojiljković, koji kaže da su studenti svojim blokadama i marševima “izazvali nekakvu političku kopču i sa nižom srednjom klasom i radništvom”. On napominje da se ovde studenti bore sa izuzetno raširenom klijentelističkom mrežom vlasti, koja se nalazi u svakoj javnoj ustanovi i preduzeću. Međutim, prema Stojiljkoviću, politički autoritet u društvu ne dolazi isključivo na osnovu pozicije u državnoj strukturi, već se on “zarađuje”.

“Jednom broju medijskih poslanika, jednom broju glumaca, ljudi iz sferi kulture, da je to nešto što je vezano za nekakvi demokratski sentiment i da se izađe iz ovog sistema koji prosto korumpiran. Neko ko ima kulturni obrazovni kapital ne mora da bude u klijentalističkim mrežama i izađe u taj prvi plan. Recimo da su to profesionalne udruženja, da je to sfera kultura i umetnosti i da je to čitav korpus obrazovanja“, kaže Stojiljković.

Međutim, prema Stojiljkoviću, vlast ima spreman odgovor na ovakav široki društveni protest. Prema njemu, široka i duboka klijentelistička mreža, sastavljena od državnih i privatnih preduzeća bliski vlastima, mogu se udružiti u borbi za režim, pa i sopstveni opstanak sa njim.

“Sa druge strane Vučić još uvek drži glas službi u svojim rukama i dobar deo privatnog sektora. On im je omogućio da se postave i zaposle radnici u javnom sektoru, koji su partijski zaposleni. Makar, dobar deo njih. Vlast sada recimo ima mogućnost da tu svoju pseudolitu koja je konstruisala masovno objedini sa ovim koji su partijski zaposleni i onda je tu pitanje igre brojeva”, kaže Stojiljković.