„Prvi put u istoriji“ Srbija dobija koncentracionu vladu

Politika 20. okt. 202020:47 > 21:04
Podeli:
Foto: Arhiva/Ivan Dinić/Nova S

Odlukom predsednika SNS Aleksandra Vučića građani Srbije će prvi put u novijoj istoriji dobiti koncentracionu vladu, u koju će osim koalicije oko naprednjaka i SPS-a ući i SPAS Aleksandra Šapića - jedina preostala nemanjinska lista koja je ušla u parlament. Ovakva Vučićeva odluka mogla bi se dovesti u vezu sa pregovorima o Kosovu i eventualnim potpisivanjem sporazuma sa Prištinom, ekonomskom i korona krizom, ali i dogovorima o izborima, koji će biti održani 2022. godine, ako ne i ranije.

Da postoji mogućnost da će Srbija dobiti koncentracionu vladu, predsednik države najavio je mesec i po dana nakon izbora, ali je tada rekao da je to manje verovatna opcija.

Da će se ipak to dogoditi postalo je jasno pošto što je danas na svom Insagram profilu „buducnostsrbijeav“ objavio zajedničke fotografije sa liderima SPS-a i SPAS-a Ivicom Dačićem i Aleksandrom Šapiće, a nakon što su obavili konsultacije o vladi sa mandatarkom Anom Brnabić.

Objavljene fotografije pratile su poruke o potrebi „ujedinjenja“, „zajedništvu i jedinstvu“ i „bliskoj saradnji“.

Potvrda je stigla par sati kasnije, nakon sednice Predsedništva SNS kada je predsednik Srbije rekao da će SNS nastaviti saradnju sa SPS Ivice Dačića, ali i da će SPAS Aleksandra Šapića dobiti jedno ministarsko mesto.

Dogovorom SNS-a, SPS-a i SPAS-a, vladajuća većina će imati podršku od najmanje 239 od ukupno 250 poslanika, a u ovom trenutku nije poznato da li će je podržati i preostali parlamentarci iz redova bošnjačke i albanske nacionalne manjine.

Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Bojan Klačar, programski direktor Cesida, navodi za Nova.rs da je odluka o formiranju koncentracione vlade za njega delimično iznenađenje, jer naprednjaci imaju ogromnu većinu u parlamentu i stabilno partnerstvo sa SPS-om i SVM.

„Vrlo je teško naći političku korist za SNS da SPAS uđe u vladu, jer ta stranka nema veliku političku težinu na republičkom nivou. SPAS nije zaživeo kao takav, a i dalje je reč o partiji koja je ‘one man show’, odnosno Aleksandar Šapić. Teško je razaznati korist od te koalicije i za Šapića. U situaciji kada mu stranka nije zaživela, kada je logično da je gradi i podiže njen kapacitet, imidž i identitet, ona ulazi u zagraljaj velike stranke“, kaže Klačar.

Bojan Klačar Foto:Nemanja Jovanović

On navodi da bi motiv za ulaska svih stranaka u vladajuću većinu mogao da bude širenje manevarskog prostora oko pregovora o Kosovu, odnosno podele odgovornosti sa manje – više svim parlamentarnim strankama. Klačar takođe kao razlog napominje i to što se ulazi u period ekonomske i zdravstvene krize.

„Drugi motiv bi mogao da bude politička taktika. Ovakvom saradnjom SNS se priprema i za nastup na izborima 2022. To bi moglo da znači da će oni imati jednog predsedničkog kandidata, odnosno da će i SPS i SPAS, kao i dve od tri najveće manjinske stranke SVM i stranka Rasima Ljajića podržati Vučića na izborima za predsednika. Takođe, ovakva odluka znači i da dogovor oko beogradskih izbora, odnosno postizbornu saradnja SNS-a, SPS i SPAS-a, koji bi mogao da bude jezičak na vagi“, zaključuje on.

Ovo će biti prva koncentraciona vlada u novijoj istoriji.

Nešto najbliže koncentracionoj vladi građani Srbije imali su 1999. godine, ali na saveznom nivou, kada su u nju nakon rekonstrukcije ušli Vuk Drašković i još tri funkcionera SPO. Tada je deo opozicije bojkotovao republičke parlamentarne izbore, ali su imali svoje poslanike u saveznoj skupštini. Drašković i njegove stranačke kolege su se u toj vladi zadržali svega tri meseca.

Komentari

Vaš komentar