Evo koliko se sati nedeljno radi u Evropi: Srbija među najgorima, jedna zemlja radi samo 32 sata nedeljno, a najbogatija je

Mapa Eurostata pokazuje da su razlike između severa i juga Evrope veoma izražene. Najduže rade zaposleni u Turskoj, gde prosečna radna nedelja iznosi čak 42,4 sata. Odmah iza nje su zemlje Balkana i istočne Evrope. U Srbiji se radi prosečno 40,6 sati nedeljno, što je među najvišim vrednostima na kontinentu. Više od Srbije rade samo Turska i Bosna i Hercegovina.

U regionu su brojke takođe veoma visoke. U Grčkoj zaposleni rade prosečno 39,6 sati nedeljno, u Bugarskoj 39,5, u Rumuniji 38,7, dok Hrvatska beleži 37,7 sati. Slovenija je na 38,3 sata. Sa druge strane, zemlje zapadne i severne Evrope imaju znatno kraće radne nedelje. Holandija je apsolutni rekorder sa samo 31,9 sati rada nedeljno, dok Danska, Nemačka i Austrija imaju oko 34 sata.

Podaci jasno pokazuju i jednu zanimljivu geografsku podelu: što je država bogatija i produktivnija, to se uglavnom radi manje sati. Upravo zato zemlje poput Holandije, Danske ili Nemačke imaju kraće radne nedelje, ali i među najvećim nivoima produktivnosti i životnog standarda u Evropi.

Kada je reč o Srbiji, situacija je potpuno drugačija. Duga radna nedelja kod nas povezuje se sa nižim platama, manjim udelom part-time poslova i kulturom rada u kojoj je dugo ostajanje na poslu često znak „posvećenosti“. Eurostat navodi da je Srbija jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj je prosečan broj radnih sati čak povećan u poslednjoj deceniji, i to za oko sat i 40 minuta nedeljno.

Posebno je zanimljivo što duže radno vreme ne znači automatski i veću efikasnost. Holandija, koja ima najkraću radnu nedelju u Evropi, godinama važi za jednu od najproduktivnijih ekonomija na svetu. Analize pokazuju da je tamošnji model zasnovan na fleksibilnom radu, velikom broju part-time poslova i fokusu na efikasnost, a ne na broju sati provedenih u kancelariji.

Slični rezultati pojavili su se i tokom eksperimenata sa četvorodnevnom radnom nedeljom u evropskim zemljama poput Islanda, Velike Britanije, Portugala i Nemačke. U velikom broju slučajeva kompanije su prijavile manji stres zaposlenih, veće zadovoljstvo i jednaku ili čak veću produktivnost.

Naravno, kraća radna nedelja ne funkcioniše isto u svim sektorima. Eurostat navodi da se najduže radi u poljoprivredi, građevini i rudarstvu, dok su najkraće radne nedelje zabeležene u obrazovanju, kulturi i umetnosti.

Sve više država pokušava da pronađe model u kojem zaposleni rade manje sati, ali efikasnije. Dok Balkan i dalje ostaje region dugih radnih nedelja, sever Evrope pokazuje da kraći rad ne mora da znači slabiju ekonomiju. Naprotiv, u pojedinim slučajevima upravo su zemlje sa najmanje radnih sati među najbogatijima i najzadovoljnijima u Evropi.