"Glečer sudnjeg dana" je pred pucanjem: Naučnici upozoravaju na scenario koji bi promenio obale sveta

Glečer Tvejts (Thwaites Glacier) dobio je nadimak „Glečer sudnjeg dana“ zato što bi njegov kolaps oslobodio toliku količinu leda u Južni okean da bi globalni nivo mora porastao za 65 centimetara, što bi izazvalo poplave u priobalnim zajednicama širom sveta. Iako bi za potpuni kolaps mogla biti potrebna stoleća, neposredna opasnost preti istočnoj ledenoj platformi Tvejtsa, čije će urušavanje verovatno ubrzati propadanje samog glečera.

Istraživači navode da satelitski snimci pokazuju kako je istočna ledena platforma Tvejtsa pred odvajanjem od glečera, objavio je prošle nedelje časopis New Scientist. Dok se glečer nalazi na kopnu, ledena platforma predstavlja plutajuću masu leda povezanu sa njegovim ušćem. Naučnici još uvek imaju mnogo toga da otkriju o ovom glečeru, ali je poznato da ova platforma deluje kao svojevrsni oslonac koji usporava oticanje leda iz glečera u more.

Robert Larter, morski geofizičar iz Britanske antarktičke službe, rekao je da je veoma verovatno da će se ledena platforma raspasti tokom 2026. godine. Larter vodi britanski ogranak naučne koordinacione kancelarije Međunarodne saradnje za istraživanje glečera Tvejts, u okviru koje američke i britanske naučne institucije proučavaju njegovo složeno i brzo promenljivo okruženje.

„Poslednji deo ledene platforme ispred glečera nalazi se na ivici raspadanja“, rekao je Larter za Live Science. „Ne znamo tačno kako će doći do njenog loma, ali je sigurno da će nestati.“

Sa površinom približno jednakom američkoj saveznoj državi Floridi, Tvejts je najveći glečer u Zapadnoj Antarktici. Ova ogromna ledena reka na pojedinim mestima debela je više od 2.000 metara i široka oko 120 kilometara, što je čini najširim glečerom na Zemlji.

Glečer se ubrzano topi još od osamdesetih godina prošlog veka i već je izgubio stotine milijardi tona leda. Glavni razlog za to jeste relativno topla okeanska voda koja prodire ispod ledene platforme i topi glečer pri njegovom dnu, gde led leži na tlu koje se nalazi ispod nivoa mora. Od 1992. godine glečer se povukao za oko 20 kilometara.

Modeliranje propadanja ovako masivnih glečera izuzetno je složen zadatak, zbog čega je teško precizno odrediti kada će Tvejts konačno kolabirati. Ipak, studija objavljena 9. marta u časopisu Geophysical Research Letters pokazala je da bi do 2067. godine glečer mogao da gubi između 180 i 200 milijardi tona leda godišnje.

Postepeni kolaps Tvejtsa deo je šire zabrinutosti naučnika za budućnost ledenog pokrivača Zapadne Antarktike. Tvejts predstavlja jedan od ključnih stubova tog ledenog sistema, jer sprečava da se okolni led obruši u okean. Prema podacima Britanske antarktičke službe, ukoliko bi se čitav ledeni pokrivač Zapadne Antarktike urušio, nivo mora porastao bi za oko 3,3 metra.

Kolaps ledenih pokrivača poput ovog smatra se jednom od prelomnih tačaka u borbi protiv klimatskih promena, odnosno tačkom posle koje nema povratka. Kada se takav prag jednom pređe, nastaju trajne promene koje nije moguće poništiti hiljadama godina.

Istočna ledena platforma Tvejtsa trenutno puca na mestima gde je učvršćena grebenom na dnu okeana, kao i na samom izlazu glečera. Larter navodi da se kretanje na zapadnoj strani platforme, gde se led odvaja, tokom poslednjih osam meseci približno udvostručilo.

Kao i drugi delovi antarktičkog morskog leda, ali i sam glečer, ova platforma slabi pod uticajem toplije i slanije vode koja se iz dubina Južnog okeana podiže ka površini. Larter ističe da problem nije toliko u samom zagrevanju, koliko u promenama cirkulacije okeanskih voda, ali da sve ukazuje na to da je krajnji uzrok ipak klimatska promena izazvana ljudskim delovanjem.

„Među naučnicima se i dalje vodi aktivna rasprava o tome kako tačno funkcioniše ovaj proces, ali izgleda prilično jasno da promene zapadnih vetrova na južnoj hemisferi guraju toplu vodu prema antarktičkom kontinentu“, rekao je Larter. „A te promene vetrova deo su šireg obrasca klimatskih promena kojem danas svedočimo.“