Arheolozi u Jerusalimu ostali bez reči: Stepenice su vodile u mrak, a onda je usledilo otkriće koje je zbunilo naučnike

„Iskopavanja smo obavljali na relativno kamenitom i otvorenom terenu kada smo iznenada naišli na prirodnu krašku šupljinu“, naveli su u saopštenju Sivan Mizrahi i Zinovi Matskevič, rukovodioci iskopavanja iz Izraelske uprave za antikvitete. „Na naše veliko iznenađenje, kako su radovi napredovali, ta šupljina se pretvorila u dugačak tunel. Delovi su i dalje urušeni, tako da tunel još nije otkrio sve svoje tajne.“

Razmere ovog poduhvata ostavile su istraživače bez reči.

„Jasno je da su oni koji su isklesali ovaj tunel uložili ogroman trud, pažljivo planirali radove i raspolagali sposobnostima i resursima potrebnim za ostvarenje takvog cilja“, istakli su arheolozi.

Međutim, taj cilj i dalje ostaje nepoznat.

Prvobitna teorija istraživača bila je da je tunel služio kao neka vrsta akvadukta koji je stanovnicima omogućavao pristup izvoru pijaće vode. Međutim, geološka analiza pokazala je da u blizini nema podzemnog izvora vode. Osim toga, zidovi tunela nisu bili obloženi malterom, što je bila uobičajena praksa kod drevnih vodovodnih sistema.

Nakon toga razmatrana je mogućnost da je tunel imao poljoprivrednu ili industrijsku namenu, ali ni za tu pretpostavku nisu pronađeni dokazi u vidu artefakata ili pratećih objekata.

Trenutno najverovatnija teorija, mada i dalje samo pretpostavka, jeste da je tunel iskopan kako bi se došlo do sloja krede pogodnog za vađenje građevinskog kamena ili proizvodnju kreča. U sistem je ugrađen ventilacioni otvor, a na podu tunela pronađeni su ostaci isklesanog materijala, što ukazuje na praktičnu svrhu ovog prostora. Ipak, moguće je i da je projekat ostao nedovršen i nikada nije priveden kraju.

„Starost tunela takođe predstavlja misteriju za nas, jer nije pronađen čak ni najmanji predmet koji bi mogao da ukaže na vreme njegovog nastanka“, naveli su arheolozi. „Istovremeno, tunel se nalazi svega nekoliko stotina metara vazdušnom linijom od dva značajna arheološka lokaliteta – javne građevine iz gvozdenog doba, odnosno perioda Prvog hrama, u naselju Arnona, kao i lokaliteta Tel Ramat Rahel, gde su zabeleženi tragovi naseljavanja od gvozdenog doba pa sve do islamskog perioda.“

Blizina ovih nalazišta navodi istraživače na pretpostavku da bi tunel mogao biti star između 2.500 i 3.000 godina. Međutim, konačan dokaz za sada ostaje zakopan ispod zemlje.

„Ovo otkriće pridružuje se mnogim drugim nalazima koji svakodnevno izlaze na videlo širom grada, iz sata u sat“, rekao je arheolog Izraelske uprave za antikvitete Amit Re'em. „Obično imamo objašnjenje za ono što pronađemo, ali ponekad, kao u ovom slučaju, ostanemo zapanjeni i zadivljeni.“