Foto: EPA/KOCA SULEJMANOVIC

Budući da se predstojeći izbori, zakazani za proleće 2022. godine, polako približavaju, sve češće se u javnosti raspravlja o učinku Vlade Srbije u prethodnom periodu, kao i o tome da li opozicija može nešto da promeni u narednih pet meseci i odnese pobedu.

Autor podkasta Danasa Vladimir Maričić ugostio je politikologa Dušana Milenkovića i sociologa Ivana Živkova u ovonedeljnom podkastu, a razgovarali su o godinu dana rada Vlade Srbije, kao i o taktici i šansama opozicije na predstojećim izborima.

Na pitanje da li je Vlada Srbije zaista zaslužila prelaznu ocenu za svoj rad u prethodnih godinu dana, uzimajući u obzir da je premijerka Ana Brnabić nedavno ishvalila rad vlade i ministara, sociolog Ivan Živkov je istakao da je prethodnih godinu dana samo kontinuitet jedne loše politike.

– Ova republička vlada nije vlada kakva bi trebalo da bude po našem ustavu i zakonu, niti je to vlada kakva treba da bude u bilo kom demokratskom društvu. To je jedan demokratski plašt, jedna fasada koja treba da prikrije ličnu autoritarnu nedemokratsku vlast Aleksandra Vučića i njegove partije. U tom smislu, ovih poslednjih godinu dana je kontinuitet jedne loše politike bez obzira na ta hvalisanja. Ne treba uopšte imati iluziju da se ta vlada ikada sastala, da je bilo koju odluku donela, a da to prethodno nije zamislio, odlučio ili bar aminovao predsednik Republike. Dakle, govorimo o vladi koja je samo jedan demokratski plašt koji treba da odglumi neku demokratiju i neku proceduru.

Politikolog Dušan Milenković se složio, te dodao da kada se posmatra period koji se odnosi na pandemiju korona virusa, vlasti su imale dva potpuno različita perioda – prvi koji je obuhvatao nabavku vakcina i drugi deo koji je podrazumevao proces vakcinacije građana.

– Deo koji je obuhvatao nabavku vakcina je bio i na regionalnom i na nacionalnom nivou odlično sprovoden. Videli smo jednu prednost u odnosu na mnoge druge zemlje, odnosno bolju reakciju države. Međutim, usledila je veoma loša izvedba, to jest sam proces vakcinacije koji je i najvažniji, loše je sproveden. Mi i dalje vidimo drastične posledice toga, iako vakcina ima na pretek i to još od početka godine. To je jedan veliki poraz ovog režima zbog toga što nije uspeo da ubedi ljude da se vakcinišu, iako je stvorio preduslove na početku, i mislim da je to obeležilo prethodnih godinu i po dana vlast Aleksandra Vučića.

Milenković je zatim dodao da ne misli da će građani kazniti na izborima ovu vlast zato što nije adekvatno postupala tokom pandemije.

– Ne mislim da će to biti relevantno za uspeh Srpske napredne stranke na izborima, prevashodno zbog toga što oni upravljaju i izborima i državom sa dosta nelegalnih alata. Izborne trke koje oni sprovode nisu trke suštinski, tako da mislim da nećemo doživeti da vidimo tu vrstu kazne. Pored toga, što se tiče vakcinacije, mi vidimo jednu vrstu otpora u društvu što pokazuju i brojke. To vidimo u dosta delova sveta gde ljudi prosto ignorišu ovaj problem i pokušavaju da ga predstave kao mnogo manji nego što jeste. U tom smislu, njihov neuspeh vezan za javno zdravlje se neće bitno odraziti na rezultat, odnosno neće skoro uopšte uticati.

Učesnici u razgovoru su se potom složili da njihova medijska mašinerija na kraju krajeva može sve da predstavi kao neku vrstu pobede i trijumfa, sve najgore poraze i katastrofe, kao što su i ranije, na primer, govorili da smo pobedili korona virus i pandemiju već nekoliko puta.

Na pitanje šta govori o našoj političkoj kulturi i o političkim procesima u našoj zemlji činjenica da je ovoj vladi trebalo više od 100 dana da bude formirana nakon izbora, u situaciji u kojoj je za nju glasalo preko 220 od 250 poslanika, Ivan Živkov je izneo da i on smatra da nemamo slobodne demokratske izbore.

– To je samo jedan dan za glasanje i to što dobijemo kao rezultat je u stvari rezultat trgovine uticajem, manipulacije i raznih pritisaka. Samo formiranje vlade je pokazalo zapravo da nema legitimiteta, a sam izbor premijera pokazuje koliko smo mi politički unesrećena zemlja, zato što je predsednica vlade osoba za koju ne bi glasao ni prosečan birač Srpske napredne stranke. Oni je jednostavno trpe jer je ona izbor njihovog lidera, ali ona niti ima politički legitimitet, niti ima neki lični integritet. Ono što takođe svi možemo da vidimo je 10 novih imena u tom kabinetu od prošle godine, a zapravo se nikakva promena nije osetila.

Živkov je zatim dodao da je vladi trebalo dosta dugo da bude formirana iako je jasno ko ima većinu i ko odlučuje, jer je trebalo uklopiti različite interese.

– Jasno je i zašto je baš na čelu Ana Brnabić. Oni koji ne žive u Srbiji ne doživljavaju to što mi doživljavamo. Onima koji čitaju neki izveštaj u Vašingtonu ili Briselu to sve lepo zvuči – Srbija ima ženu za predsednika vlade, ona je pripadnik seksualnih manjina, ona se školovala u Americi i radila za američke kompanije, te to sve ostavlja jedan utisak koji Vučić želi da ostavi na Zapadu. Takođe je uklapao i neke interese istočnih sila, pre svega da zadovolji Kremlj i tu se ističe ministar Popović. Morao je i da zadrži službe bezbednosti pod svojom kontrolom, pa je Vulin u Ministarstvu unutrašnjih poslova, jer Vučić više ne veruje Nebojši Stefanoviću.

Na pitanje da li je promena vlasti moguća jedino promenom na predsedničkim izborima, odnosno da li sve kreće promenom predsednika države, Živkov objašnjava da nam odgovor na to pitanje može dati dosadašnje iskustvo.

– Jedine dve prave i veće promene vlasti u Srbiji su bile poraz Slobodana Miloševića na predsedničkim izborima i poraz Borisa Tadića, takođe na predsedničkim izborima. Smatram da je to jedina, iako minimalna, ali stvarno jedina šansa da se sledeće godine promeni vlast. Ukoliko Aleksandar Vučić izgubi predsedničke izbore, sve ostalo će se samo srušiti kao kula od karata.

Živkov je takođe izrazio skepticizam da nešto može da se promeni na lokalnom nivou.

– Razmišljanje da može nešto da se promeni na lokalnom nivou je neka vrsta samoohrabrivanja opozicije. Imamo iskustvo od preko 30 godina, koje nam govori da se to nikada nije dogodilo. U Beogradu je jednom izabran gradonačelnik od skupštinske većine u kojoj nije bila vladajuća stranka u državi i to se dogodilo ’97 godine kada je Zoran Đinđić izabran. To je trajalo sedam meseci, zatim je on smenjen, a SPS se vratio na vlast u gradu Beogradu. Drugi put, kada se nije potpuno poklapila vlast u Beogradu i u Srbiji, bio je 2012. godine, odnosno tzv. drugi Đilasov mandat. I njega je izabrala Socijalistička partija Srbije uz Demokratsku stranku, koja je ušla u koaliciju na republičkom nivou sa Srpskom naprednom strankom. Vrlo brzo kada je postignut dogovor na višem nivou da se smeni vlast u Beogradu i on je bio smenjen, istakao je Živkov.

Dušan Milenković je potom izneo zanimljivu tezu da bi ženski kandidat bio najbolji na ovim izborima za koje se zna da će Vučić pobediti.

– Mislim da je izvesnost Vučićeve pobede čak u prvom krugu velika na predsedničkim izborima u aprilu upravo zbog prednosti o kojoj pričamo sve vreme, to jest potpune dominacije stranke nad državom i korišćenje svih mogućih resursa, potpuna kontrola medija itd. Smatram da je skoro nemoguće da očekujemo da neki kandidat pet meseci od sada dođe u poziciju da pobedi Vučića na izborima. Ono čemu možemo da se nadamo jeste da neki kandidat ostvari veoma dobar rezultat na predsedničkim izborima, što je po mom mišljenju veoma važno da se desi. Mi već godinama unazad gledamo izborne rezultate koji pokazuju jednu stranku, jednog čoveka koji ima ogromni procenat na svim grafikinama i more malih „kepeca“ pored sebe. To komunicira opozicionoj javnosti besmisao političke borbe, a ovoj drugoj javnosti potvrđuje da je njihov izbor fantastičan. Dakle, važno je da se prvi put to promeni i da jedan kandidat, odnosno kandidatkinja, dobije ozbiljan broj glasova, to jest 30 odsto glasova ili više.

Milenković je dodao da je bitno iskomunicirati da postoji ozbiljan broj ljudi koji su protiv Vučića, ali i da bi žena bila mnogo bolji kandidat nego bilo koji muškarac.

– Žena bi bila bolji kandidat zbog toga što postoji ta jedna maskulina politička kultura, odnosno borba potencija između muških političara, ne samo u Srbiji nego i u mnogim drugim zemljama. Vučiću kao nosiocu ogromne autokratske moći, faktičkom gospodaru života i smrti u Srbiji, već dugi niz godina ne može niko da parira u nadmetanju muških potencija. Dakle, žena bi neutralisala tu Vučićevu prednost. Takođe, mislim da je zbog patrijarhalnosti društva mnogo teže da se ženski kandidati provlače kroz tu neku gebelsovsku mašineriju režima, kao što je slučaj sa muškarcima. Prosto smatram da bi zbog toga vlast mogla da nanese manju štetu nekom ženskom kandidatu, naglasio je Milenković.

Dalje u razgovoru se prirodno nametnulo pitanje da li postoji neko takav, odnosno da li je opozicija u stanju da iznedri takvu kandidatkinju, ali i ko bi prihvatio takvu ulogu. Kako ističu sagovornici, veoma je teško učestvovati u nečemu kada znate da nećete pobediti i da ćete imati štetu u smislu dostojanstva i ugleda, trpeti udare na ličnost, prijatelje i porodicu – što sledi svakoj osobi koja odluči da izađe na izbore zbog režimske medijske kampanje.

Na samom kraju, kada je pomenuta mogućnost da uđemo u neku višedecenijsku vladavinu režima ukoliko ovi izbori budu nalik prethodnim, Milenković je zaključio da jesmo u realnoj opasnosti da ovaj režim opstane barem do druge polovine ove decenije i da smo mnogo bliži tome nego da vidimo neku stvarnu promenu u naredne dve godine.

Živkov se složio da perpektive nisu svetle ako Vučić pobedi sledeće godine na predsedničkim izborima, ali je dodao i da tu nije kraj sveta, već da se treba boriti, nadati i uvek zalagati za demokratiju, jer se menjaju odnosi snaga u svetu, te na primeru Ukrajine možemo da vidimo da su promene itekako moguće.

Opširnije o ovoj temi slušajte u Danasovom podkastu.

BONUS VIDEO: Najava Novina NOVA za 9. novembar

Komentari

Svi komentari (2)