Poslanica u parlamentu Austrije: Moramo da sprečimo zatvaranje nezavisnih medija u Srbiji. Vučića zanima samo konsolidacija moći

Disoski već duže vreme važi za jednu od najglasnijih kritičarki režima Aleksandra Vučića. U javnim nastupima i parlamentarnim raspravama oštro upozorava na rastući autoritarizam u Srbiji, brutalnu policijsku represiju i izostanak reakcije Evropske unije i austrijske vlade.

U razgovoru za naš list, poslanica Zelenih govori i o policijskoj brutalnosti koja je zabeležena na protestima širom Srbije, te kaže da je austrijska javnost u potpunosti upoznata sa brutalnom represijom koju režim Aleksandra Vučića sprovodi nad građanima Srbije.

Politička kriza u Srbiji traje skoro 10 meseci, a u međuvremenu smo svedoci nasilnih sukoba na ulicama i policije koja se često brutalno obračunavala sa građanima. Kako vam danas izgleda Srbija iz Austrije?

Iz austrijske, ali i i zelene perspektive, dešavanja u Srbiji su duboko alarmantna. Poverenje u državne institucije erodira, demokratske norme su pod pritiskom, a građanska prava se sve više zanemaruju. Ponovljena upotreba policijskog nasilja protiv mirnih demonstranata nije samo zabrinjavajuća – to je jasan znak da se predsednik Vučić i njegova Vlada sve više udaljavaju od osnovnih evropskih vrednosti.

Ako Srbija i dalje teži članstvu u EU, ovaj kurs se mora promeniti – hitno. Vlada mora da okonča upotrebu prekomerne sile i otvori pravi dijalog: sa demonstrantima, univerzitetima, civilnim društvom i opozicijom. Nema drugog puta ka demokratskim reformama i evropskim integracijama.

Mediji u vašoj zemlji intenzivno izveštavaju o dešavanjima u Srbiji. Koliko ovo može uticati na percepciju austrijske javnosti, ali i vaših vlasti?

Austrijski mediji su detaljno razotkrili brutalnu represiju, nasilje paravojnih formacija povezanih sa srpskom Vladom, huligana i ultranacionalista. Slika je nesumnjiva: Srbija klizi u autoritarizam pod Vučićevom vladavinom. Uprkos tome, politički odgovor Austrije je slab i oklevajući – neprihvatljiva tišina pred otvorenim napadom na demokratiju. Vučića ne zanimaju reforme ili transparentnost, već konsolidacija lične moći po svaku cenu. Ako Austrija i EU sada ne deluju odlučno, biće saučesnici u uništavanju demokratije u Srbiji. Ovo nije samo regionalno pitanje, to je test evropskih vrednosti.

Kako tumačite objašnjenja srpskog predsednika i drugih vladinih predstavnika, koji opravdavaju policijsku intervenciju tvrdeći da je u mnogim zemljama EU policija daleko brutalnija u postupanju sa građanima?

Ovo je klasičan slučaj relativizacije, jeftin izgovor za izbegavanje odgovornosti. Ukazivanje na navodne zloupotrebe negde drugde ne opravdavaju nezakonite, brutalne akcije i policijsku brutalnost u Srbiji.

Srbija je kandidat za EU i obavezala se da će poštovati vladavinu prava i ljudska prava, a to su vrednosti o kojima se ne može pregovarati. Ako rukovodstvo Srbije nastavi da ignoriše ove osnovne obaveze, njen put ka EU mora biti doveden u pitanje. Ne zaslužujete mesto u Evropskoj uniji premlaćivanjem demonstranata na ulicama.

Kako objašnjavate uzdržanost zvaničnog Brisela, kao i Beča, u vezi sa događajima u Srbiji?

Ono što vidimo je smirivanje, vođeno toksičnom mešavinom ekonomskih interesa i stranačke politike. Srbija poseduje ključne sirovine poput litijuma, a Vučić je deo političke porodice evropskih konzervativaca. Za neke u Briselu i Beču, to je dovoljan razlog da ćute. Čak i kada se gaze osnovna prava. To nije realpolitika. To je izdaja evropskih vrednosti.

Da li postoji strah od eskalacije sukoba u Srbiji? Kako bi to uticalo na region?

Da, taj strah je stvaran i nosi ozbiljne rizike za ceo Zapadni Balkan. Nestabilnost u Srbiji bi se lako mogla proširiti. Rastuća nacionalistička retorika, posebno oko Kosova, mogla bi da rasplamsa etničke tenzije i izazove prekogranične nemire. Opasnost od eskalacije nije hipotetička, ona je prisutna i raste.

Ali ne radi se samo o bezbednosti. Unutrašnja kriza u Srbiji takođe ugrožava evropsku budućnost regiona. Ona rizikuje da povuče susedne zemlje unazad, u njihovim reformama, njihovim težnjama ka EU i njihovom demokratskom razvoju. Destabilizovana Srbija znači destabilizovan Balkan i oslabljenu Evropu.

Usred političke krize, kancelar Štoker je posetio Beograd. Nije govorio o nasilju nad demonstrantima ili ponašanju vlasti prema njima, ali je pozvao na poštovanje vladavine prava i naglasio važnost slobode medija i demokratskih, fer izbora. Da li ste očekivali čvršći stav?

Da, apsolutno. Očekivala sam mnogo čvršći i jasniji stav kancelara Štokera. Suočeni sa masovnim kršenjem ljudskih prava i nazadovanjem demokratije u Srbiji, nejasni apeli na vladavinu prava jednostavno nisu dovoljni.

Poseta kancelara Štokera Beogradu poslala je pogrešan signal: fotografisanje sa predsednikom Vučićem, ali ni reč osude brutalnog nasilja ili sistematskog zastrašivanja civilnog društva i nevladinih organizacija. Nejasno pozivanje na vladavinu prava, bez imenovanja njenih prekršilaca, nije diplomatija - to je pomirenje. I ovo nije izolovani neuspeh. Kao poslanik Zelenih, podnela sam nekoliko predloga u austrijskom parlamentu za podršku demokratskom pokretu u Srbiji, uključujući snažniju podršku nezavisnim medijima, civilnom društvu i opozicionim glasovima. Vladajuće stranke, Austrijska narodna partija, Socijaldemokrate i Liberali, odbacivale su ih do sada.

Tokom zajedničke konferencije za novinare, svedočili smo sukobu predsednika Vučića i austrijskih medija, a nakon sastanka Vučića i Štokera otkriveno je da je Vučićev govor sa konferencije izmenjen u novinama njegove stranke. Da li očekujete da će ovo uticati na pristup Beča prema Beogradu?

Ako mislite na austrijsku Vladu, jako sumnjam da će njegovo otkriće promeniti njen trenutni, neefikasan pristup. Slab stav Vlade do sada je imao mali uticaj na Vučićevu autoritarnu agendu. Ali moja stranka i ja ćemo učiniti sve što je potrebno da podstaknemo našu Vladu da konačno usvoji čvrst stav, onaj koji istinski brani demokratiju, transparentnost i građanska prava u Srbiji.

Kakvu odgovornost Austrija, kao država članica EU, ima kada je u pitanju odbrana ljudskih prava i demokratije u zemlji kandidatu?

Kao i sve države članice i institucije EU, Austrija ima jasnu odgovornost da osigura da Srbija poštuje ljudska prava i vladavinu prava, u skladu sa Kopenhagenskim kriterijumima. To su standardi o kojima se ne može pregovarati, a koji zahtevaju stabilne demokratske institucije, slobodne izbore, nezavisne sudove i zaštitu manjina. Nažalost, austrijska Vlada ne uspeva po svim tačkama. Umesto da zauzmemo čvrst stav zasnovan na vrednostima protiv predsednika Vučića, svedoci smo tišine i popuštanja. Ovo samo jača Vladu koja sistematski demontira demokratske institucije i nasilno suzbija opoziciju.

EU mora hitno zahtevati od Srbije da se pridržava demokratskih standarda i ljudskih prava. Ako Srbija ne uspe brzo da napreduje, ozbiljne mere, uključujući obustavu finansijske pomoći i sporazuma, moraju se sprovesti bez odlaganja.

Kritičari upozoravaju da bi preveliki pritisak iz Brisela i Beča mogao da gurne srpsku Vladu dalje ka Rusiji ili Kini. Kako odgovarate na taj argument?

Ovaj argument je nerazuumevanje stvarnosti. Srbija je dugo igrala na obe strane, održavajući veze sa Rusijom i Kinom, dok se u velikoj meri oslanjala na EU kao svog najvećeg investitora, trgovinskog partnera i najvažnijeg donatora na Zapadnom Balkanu. Srbija ima ogromne koristi od integracije u EU, posebno ekonomski. To daje EU pravu polugu, polugu koju sada mora da koristi dosledno i čvrsto. Istovremeno, podrška srpskom civilnom društvu je ključna. Civilno društvo je pravi motor promena i jedini put ka potpunoj primeni vrednosti u Srbiji. Srpski narod zaslužuje EU koja se bez izvinjenja zalaže za slobodu, vladavinu prava i ljudska prava, a ne onu koja tiho toleriše autoritarizam.

Mediji Junajted grupe su pod stalnim pritiskom predstavnika Vlade i samog predsednika, koji – gotovo identično Viktoru Orbanu i Robertu Ficu – pokušavaju da ih slome. Koliko je Brisel spreman da primi još jednog autokratu u svoje redove zarad stabilnosti?

Duboko sam zabrinuta da će se to dogoditi. Postoji jasan i zabrinjavajući uspon konzervativnih desničarskih vlada širom Evrope, što se ogleda u dominaciji konzervativne i desničarske većine u Evropskom parlamentu. Ova politička klima rizikuje normalizaciju autoritarizma pod maskom stabilnosti – a to je opasan put za EU. Ali upravo u vremenima poput ovih EU mora čvrsto da se bori protiv autoritarizma i nedvosmisleno brani demokratske vrednosti.

Šta bi značilo za zemlju poput Srbije kada bi se zatvorili slobodni mediji poput Nove, N1 i Danasa?

Posledice bi bile teške i na nacionalnom i na međunarodnom nivou. Ako bi nezavisni mediji bili primorani da se zatvore, državni ili provladini mediji bi potpuno dominirali, gušeći medijski pluralizam i ućutkujući kritičke glasove. Standardi EU za demokratiju, vladavinu prava i slobodu medija bili bi efikasno izbrisani u Srbiji, uprkos zvaničnim tvrdnjama o suprotnom. Građani bi izgubili pristup nezavisnim perspektivama, istraživačkom novinarstvu i proveri činjenica – neophodnim alatima za pozivanje onih na vlasti na odgovornost. Moramo učiniti sve što je u našoj moći da sprečimo ovaj razarajući ishod.