Pitali smo naše poznate advokate da li oni koji su na spiskovima za verbalni delikt mogu da tuže Srbiju

Aleksandar Vulin je, dan pošto je priznao da je pravio spiskove o verbalnom deliktu, pokušavajući da objasnio po kom osnovu pravio spiskove, otvorio novi problem. On je, naime, naveo da je na osnovu bezbednosne procene nadležnim službama licima sa spiskova određivao obaveznu meru zadržavanja i pojačane kontrole.

Međutim, mera pod tim nazivom “obavezno zadržavanje i pojačana kontrola”, kako ističe advokat Rodoljub Šabić, ni terminološki ni suštinski ne postoji ni u jednom od relevantih zakona, kao što je Zakon o strancima, Zakon o policiji, Zakon o BIA, Zakon o kontroli državne granice.

Šabić ocenjuje da je cela ova situacija prava sramota za Srbiju. U nekim slučajevima kao npr. crnogorskih poslanika koji su glasali za rezoluciju UN, kako ističe, “ne samo skandalozna sa stanovišta prava i standarda u odnosima između država nego je i tragikomična”.

“Čime se objašnjava da neke ljude koji su glasali za rezoluciju UN maltretirate, a neke druge, iz drugih zemalja koji su ne samo glasali za rezoluciju već bili i njeni sponzori dočekujete naglašeno ljubazno, svečano, postrojavate im gardu?” pita nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja.

Stranacu, prema Šabićevim rečima, može biti i uskraćen ulazak u zemlju, ali ne kako to tvrdi Vulin, već pod uslovima taksativno pobrojanim u Zakonu o strancima ili zato što je u posebnom postupku utvrđeno da predstavlja “neprihvatljiv bezbednosni rizik”.

Advokat Ivan Ninić objašnjava za Nova.rs sve to izgleda u praksi kada neko želi da se žali na odluku da mu se zabrani ulazak u Srbiju.

“Zabranu ulaska stranih državaljana u Srbije sprovodi lokalna granična policije i to tako što se konkretnom licu u postupku granične kontrole, nakon što se utvrdi identitet i upali ’crvena lampca’ u bazi podataka, uruči pisano rešenje o zabrani”, navodi.

Ističe da je problem što iza tog postupka stoji diskreciona odluka policije da vam zabrani ulazak, a vi dobijete nekakvo rešenje na koje možete da se želite i ne znate šta suštinski u žalbi da napišete.

Inače, naša policija je, prema njegovim rečima, izgradila jedan formular u koji unosi vaše lične podatke, dok se razlog zabrane samo formalno zaokruži, ali se dodatno ne obrazlaže.

Prvi korak je, kako navodi Ninić, izjavljivanje žalbe Upravi granične polcije u MUP-u u roku od osam dana i oni uglavnom svaku žalbu, mesec dana kasnije, po automatizmu odbiju.

“Čak se i ne trude da obrazlože razloge za takvu odluku, već samo prepišu uopštene fraze. Zatim sledi podnošenje tužbe Upravnom sudu u Beogradu, a to u praksi znači da tri godine čekate sudsku odluku. To je jedan ’kafkijanski’ proces u kome teško da možete pobediti birokratski aparat koji u svojim rukama ima atomsko oružje – a, to je moć diskrecionog odlučivanja”, ističe Ninić.

Sud će, prema njegovoj proceni, tužbu uvažiti samo ukoliko utvrdi formalne procedurale propuste, ali uglavnom će potvrditi odluku policije.

“To znači da vi nemate efikasan pravni mehanizam da ovaj problem rešite, osim da čekate trenutak da tzv. bezbednosni rizik, koji stoji uz vaše ime, vremenom nestane”, zaključuje Ninić.

I Ivan Ninić ističe da i mera i postupak koji je Vulin naveo u svom obrazloženju pravljenja spiskova ne postoje u našem zakonodavstvu.

Sagovornici Nova.rs upozoravaju fenomen oživljavanja “verbalnih delikata” ima mnogo širi značaj i da vlast javnosti duguje odgovore koliko takvih spiskova ima, koliko ljudi je na njima, kad i kako će biti uništeni, u koje sve svrhe su korišteni i hoće li neko snositi idgovornost zbog njih.