"Red je da ti javim. U posetu vašem predsedniku dolazi predsednik moje Srbije - Aleksandar Vučić. Pišem ti jer znam da nemate ideju o tome ko vam zapravo dolazi u goste. Francuska policija, za razliku od francuske javnosti, bi mogla da zna dosta toga o Vučiću. Izvor im je prepiska balkanskih kriminalaca i predsednikovih najbližih saradnika iz policije (Stefanovića i Parezanovića), a koju su vaši stručnjaci dešifrovali. U toj prepisci pominje se i osoba sa nadimkom Oskar, za koju mnogi tvrde da je Vučić, što je predsednik moje zemlje posredno potvrdio", naveo je u svom autorskom tekstu član Predsedništva Stranke slobode i pravde (SSP) Branko Miljuš.
Autorski tekst Branka Miljuša, člana Predsedništva Stranke slobode i pravde prenosimo u celosti:
Osim toga, Vučić je poznat i po tome što je za njegovog mandata Srbija postala lider u korupciji, padu demokratije i autokratizaciji, o čemu svedoče izveštaji Transperansi internešenala, V-dem Instituta i Fridom hausa. I sve to nije ništa u poređenju sa verbalnom i fizičkom agresijom koje Vučić i njegov režim promovišu. Proizvod te politike je subotnje prebijanje poslanice Mare Puškaš, aktivistkinje Dejane Mićić i lekara Vlade Vrsajkova u naselju Kać, kod Novog Sada.Tukli su ih zato što su delili letke najveće proevropske stranke u Srbiji – Stranke slobode i pravde.
Umesto reakcije policije, Vučićevi naprednjaci su one koji su napadnuti optužili da su ih provocirali sadržajem materijala koji su delili, i tako priznali da je nasilje za njih samo način političkog delovanja. I to ne čudi, ako znamo da su nastali iz stranke haškog osuđenika, Vojislava Šešelja, sa kojim su danas i zvanično u koaliciji.
Samo nekoliko sati posle toga, predsednik Srbije je tri sata bio gost na TV Informer, kod svog omiljenog novinara Dragana J. Vučićevića, poznatog po tome što na naslovnoj strani štampanog izdanja objavi više od jedne lažne vesti dnevno ali i po promociji Trampa, Putina i Orbana, uz svakodnevne i nepristojne hvalospeve svom šefu Vučiću.
Taj njegov nastup prenosio je čitav set sličnih medija, koji se finansiraju novcem svih građana Srbije, na šta upozoravaju iz Reportera bez granica, na čijim listama medijskih sloboda Srbija za vreme Vučićevog vladanja bez prestanka nazaduje.
Znam, sada ćeš da me pitaš kako je moguće da takav čovek bude predsednik. Odgovor je jednostavan. On namešta izbore. Ako misliš da preterujem, pogledaj Rezoluciju EP, gde piše da je Vučićev režim na decembarskim izborima uvozio birače iz drugih država, koristio medije da dezinformiše građane, ucenjivao ljude koji rade u javnom sektoru, kupovao glasove od socijalno ugroženih kategorija, zloupotrebljavao budžetski novac u stranačke svrhe, krivotvorio birački spisak…
Sve to su konstatovali i ODIHRovi pomstarači koje je Vučić prvo pozvao, a onda optužio da su lopovi i neprijatelji. Usput je tvrdio i da su se neke zapadne zemlje mešale u izbore u Srbiji i obećao da će u januaru objaviti dokaze o tome. Januar je davno prošao, dokaze za Vučićeve optužbe po kojima je Zapad neprijatelj Srbije nismo dobili, ali je zato Putin dobio čestitku na izbornoj pobedi koja je ostala u senci smrti Alekseja Navaljnog.
Neću da smaram više. Znam da svi imamo svoje probleme, ali moram da ti kažem da mi nije jasno kako je predsednik Republike Francuske prijatelj čoveka koji proganja neistomišljenike, čoveka koji je uzurpirao institucije i poništio pravnu državu, što se pominje u različitim izveštajima EK. I da znaš, ako se danas u Ukrajini brani sloboda, u Srbiji se onda brani demokratija. Ne tražim da nam bilo ko pomogne, ali očekujem da Francuska brani vrednosti na kojima počiva ujedinjena Evropa u čije temelje su ugrađeni životi mojih predaka. Kako?
Pa tako što će Makron prestati da se grli sa Vučićem koji te vrednosti sistematski ubija, dok nam objašnjava koji konjak su njih dvojica zajedno pili. A onda bi mogao i da ga pita: po kojoj preporuci ODIHRa je opozicija na javnim servisima pojava retka kao Halajeva kometa; po kojoj preporuci je predsednica parlamenta, Ana Brnabić, oduzela opoziciji pravo da govori u Skupštini; po kojoj preporuci se ljudi sele iz grada u grad samo da bi glasali za režimske stranke; i konačno po kojoj preporuci se prebijaju ljudi koji dele letke u sred bela dana. Samo tako Makron može od Vučićevog prijatelja postati prijatelj Srbije i samo tako Francuska će pokazati da EU nije ekskluzivni klub bogatih, već carstvo savesti svih koji sanjaju ujedinjenu, slobodnu i demokratsku Evropu.
Pozz za tebe, Francusku i Evropu. Ne i za Vučićeve prijatelje jer Vučićevi prijatelji nisu i ne mogu biti prijatelji moje zemlje i građana koji ovde žive.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare