Intervju Tatjana Pašić: Evropi je sve jasnije da Srbija institucije EU koristi kao paravan za prikrivanje autokratije

Tatjana Pašić je na nedavnom redovnom zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope postala potpredsednica poslaničke grupe evropskih socijaldemokrata. Ona u intervju za Nova.rs objašnjava kako sa te pozicije može pomoći da se problemi u Srbiji dobiju veću pažnju evropske javnosti, ali i prenosi reakcije svojih kolega, poslanika u PS Saveta Evrope iz različitih zemalja na dešavanja u našoj zemlji.

Na koji način vi kao potpredsednica poslaničke grupe evropskih socijaldemokrata možete da pomognete Srbiji?

To je SOC grupa koju čine socijalisti, demokrate i zeleni i najbrojnija je grupa u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Pozicija potpredsednice znači znatno veću političku vidljivost i mogućnost da se više obrati pažnja na situaciju u Srbiji. Omogućava aktivno učešće u kreiranju političke agende, pokretanje inicijativa, predlaganje rasprava i snažnije povezivanje poslanika iz različitih nacionalnih delegacija oko problema koji direktno pogađaju građane Srbije.

Aleksandar Vučić je obesmislio nezavisne institucije i pretvorio pravosuđe i medije u instrumente političke kontrole. To više nije unutrašnje političko pitanje, već ozbiljno kršenje obaveza koje Srbija ima kao članica Saveta Evrope i kao zemlja kandidat za ulazak u EU.

Da li je tokom zasedanja bilo reči o dešavanjima u Srbiji, posebno o poslednjim potezima vlasti i o usvajanju seta pravosudnih zakona za koje su u Evropskoj uniji već ocenili da su korak unazad u evropskim integracijama?

Tokom ovog zasedanja Srbija nije direktno bila tema na dnevnom redu, ali u formalnim raspravama kao i u razgovorima sa kolegama iz drugih delegacija Srbija je uvek tema. Svima je jasno da su poslednji potezi vlasti u oblasti pravosuđa i usvajanje zakona korak unazad u odnosu na evropske standarde i sistematsko urušavanje pravnog sistema i institucija uopšte.

Srbija se sve više udaljava od evropskih vrednosti, a politička odgovornost za to leži isključivo na aktuelnoj vlasti. Uspostavljanje kontrole nad sudstvom i tužilaštvima je direktan udar na vladavinu prava i praktično odustajanje od evropskog puta.

Evropske institucije više ne prihvataju Vučićevu retoriku o stabilnosti dok se istovremeno urušavaju demokratija i osnovna prava građana.

Kakve su uopšte reakcija vaših kolega poslanika u PS SE na sve što se dešava u Srbiji?

Reakcije su sve otvorenije i oštrije. Među poslanicima Parlamentarne skupštine Saveta Evrope sve je veća zabrinutost zbog konstantnog nazadovanja Srbije u oblasti demokratije, slobode medija i osnovnih ljudskih prava. Ranije je postojala spremnost da se veruje u obećanja vlasti u Beogradu, ali danas preovlađuje stav da su to samo prazna obećanja.

Sve više kolega jasno kaže da Srbija više ne koristi evropske institucije kao prostor za unapređenje demokratije, već kao paravan za prikrivanje autokratije. To je ozbiljan problem jer jer izgleda da ova vlast nema ni želju ni sposobnost da ispuni obaveze koje je sama prihvatila.

Za predsednicu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope izabrana je Petra Bajr iz Socijaldemokratske stranke Austrije (SPO). Ova austrijska poslanica je još proletos podržala proteste u Srbiji. Da li je i koliko moguće kroz Savet Evrope izvršiti pritisak na vlasti u Srbiji da prestanu sa represijom prema neistomišljenicima?

Savet Evrope nema izvršnu moć, ali ima snažan politički i institucionalni autoritet. Kroz monitoring, izveštaje, rezolucije i preporuke Venecijanske komisije jasno se definiše šta su evropski standardi i ko ih krši. To ima političke posledice jer vlast u Srbiji ignoriše opoziciju i građane, ali ne može beskonačno da ignoriše ocene i stavove institucija čiji je član.

Nova predsednica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Petra Bajr je već pružila podršku hrabrim građjanima Srbije koji se bore za slobodu, demokratiju i vladavinu prava.. U kratkom razgovoru koji smo imale neposredno pre nego što je izabrana rekla je da je zabrinuta za situaciju u Srbiji, da je svesna brojnih problema, naročito kršenja ljudskih prava.

Razumevanje za demokratske zahteve građana Srbije, dodatno otvara prostor za ozbiljniju raspravu o stanju u našoj zemlji.

Kako i koliko je moguće kroz međunarodne institucije, prvenstveno u Evropi, izvršiti pritisak na vlasti u Beogradu?

Međunarodni pritisak se ne zasniva na jednoj izjavi ili jednom sastanku, već na upornom i sistematskom radu. Ključno je dokumentovati kršenja prava, uvoditi ih u zvanične procedure i obezbediti da postanu deo međunarodnih izveštaja i preporuka. Kada se jednom jasno utvrdi obrazac kršenja demokratskih standarda, to direktno utiče na međunarodni položaj zemlje.

Za kraj marta je planiran novi monitoring Saveta Evrope u Srbiji. Vlast će morati da odgovori na vrlo konkretna pitanja o represiji, gušenju sloboda i urušavanju vladavine prava.

Ova vlast često pokušava da prikaže kritike kao politički pritisak, ali činjenica je da nijedna država ne može biti član Saveta Evrope i svesno kršiti principe na kojima ta organizacija počiva.

Predstavnici opozicije su posle razgovora sa Misijom Evropskog parlamenta najavili kampanju usmerenu na Evropsku komisiju da pojača svoj pritisak na režim Aleksandra Vučića zbog represije prema građanima. Bez obzira što su Savet Evrope i Evropska unija su dve različite organizacije, kao predstavnici zemalja članica u institucijama EU sede članovi političkih partija sa kojima vi sarađujete u Savetu Evrope. Da li i na koji način vam mogu pomoći konekcije iz Saveta Evrope?

Iako su Savet Evrope i Evropska unija različite organizacije, političke stranke koje u njima deluju su iste i međusobno sarađuju i redovno razmenjuju informacije. Stavovi koji se artikulišu u Savetu Evrope često se kasnije prenose u Evropski parlament i Evropsku komisiju.

Srbija ne može očekivati evropsku podršku dok istovremeno guši slobode sopstvenih građana. Konekcije i saradnja služe upravo tome da se ta poruka čuje na svim relevantnim evropskim adresama.

Koji bi trebalo da budu sledeći koraci proevropske opozicije u alarmiranju evropskih institucija kada je u pitanju stanje u Srbiji?

Proevropska opozicija mora delovati jedinstveno i istrajno. Evropske institucije ne reaguju na sporadične inicijative, već na kontinuirani pritisak zasnovan na činjenicama. Neophodno je jasno dokumentovati kršenja slobode i prava građana, povezati zahteve građana sa evropskim vrednostima i dosledno insistirati na odgovornosti vlasti.

Ovo je borba za elementarne demokratske standarde. Ako vlast u Srbiji sistematski krši prava građana, onda je obaveza opozicije da to pitanje internacionalizuje i učini ga evropskim problemom – jer demokratija u jednoj zemlji nije njena unutrašnja stvar, već zajednička evropska vrednost i odgovornost.