INTERVJU Predrag Voštinić: Uskoro ćemo moći da računamo na neke pripadnike policije kao saborce

Ni policiji nije više do čuvanja ljudi i nametnutih objekata, već do čuvanja zakonitosti i procedure. U nekoj većoj meri, uskoro ćemo moći da računamo ne na Ministarstvo unutrašnjih poslova, već na pojedine pripadnike policije kao saborce u borbi protiv korupcije i kriminala, kaže u intervjuu za novine Nova Predrag Voštinić iz kraljevačkog Lokalnog fronta.

Govori i o tome kako opozicija treba da se postavi spram studentskih protesta i aktuelne situacije u društvu, a otkriva i da gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzć nedavno nije smeo da napusti Skupštinu grada Kraljeva, ne samo iz straha od besnih građana.

“Za sve vreme održavanja sednice, a ovo nije prvi put, u lokalnom restoranu sedeo je koordinator SNS za ovo područje (prim. aut. Branko Malović), uz jako obezbeđenje, i upravljao situacijom u Skupštini grada”, navodi Voštinić.

Prethodnih dana burno je bilo u Kraljevu, Rači, Bogatiću, juče i u Zaječaru… Crta je pređena u Novom Sadu, gde opoziciji nije bilo dozvoljeno da prisustvuje sednici na kojoj su izabrani gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i članovi Gradskog veća. Kako to komentarišete?

To što se desilo u Novom Sadu je nastavak ne samo onoga što se desilo u Kraljevu, Rači, Bogatiću… već nečega što se dešava unazad nekoliko meseci, a to je apsolutno odsustvo snage ljudi da više trpe poniženje koje im se servira sa nivoa vlasti. I nepostojanje saglasnosti da u ovome dalje učestvuju bez pružanja otpora. U Novom Sadu je na silu i održana i okončana sednica Skupštine grada, jednako kao i u Kraljevu, a to neće na dugi rok moći da bude održivo. Dakle, oni mogu još u ponekom gradu zbog neke važne odluke ili koruptivne namere vlasti da zakažu još poneku sednicu, ali ako se ovaj trend… a očito je da će se nastaviti… nastavi još neko duže vreme, neće moći više ni da održavaju te sednice. Jer nu u jednoj demokratskoj, uređenoj zemlji se ne dešava da omogućavate održavanje sednice lokalnog parlamenta tako što ćete dovoditi žandarmeriju da očuvala red i zaštiti nosioce gradskih funkcija. I to od besa koji ti nosioci mesecima unazad generišu… Dakle, ne očekujem da se smiri situacija u drugim gradovima, naprotiv, ali to svima nama daje do znanja da je takva situacija neodrživa na duge staze.

U sredu je opozicija blokirala zgradu Skupštine grada Kraljeva, zahtevajući da gradonačelnik napusti salu. Zbog čega Predrag Terzić treba da napusti ne samo skupštinsku salu, već funkciju?

U Kraljevu se desila jedna vrsta pobune opozicionih odbornika i odbornica, jer za razliku od drugih gradova u Srbiji, u Kraljevu opozicija ima dosta tesnu manjinu. Odnosno, većina u Kraljevu vlada sa dva odbornika preko minimuma. Zato se oseća ta opoziciona snaga, a kad se ta snaga ovako uveliča i jednom vrsta razumevanja i nepotpisanog koaliciono ustanovljenog dogovora, onda se ta snaga pokazuje kao ključna za bilo koju aktivnost u parlamentu. Mi smo u ime tih ljudi koji su nas birali pokušali da pokažemo odnos istih tih ljudi prema nosiocima gradskh funkcija. A podsetimo, unazad nekoliko meseci to su ljudi koji su na fotografijama na svojim profilima na društvenim mrežama prikazivali studente kao ustaše, plaćenike i ratnike velike države Hrvatske. Pokazivali su krvavi srednji prst kao odgovor na pobunu omladine u Srbiji, i pozivali da tokom generalnog štrajka svi kupujemo najskuplje patike, viskije i tompuse i idemo u nezaboravne provode. Taj stepen osionosti i poniženja koji su oni pokazivali prema svojim sugrađanima nije mogao da prođe nezapaženo, ali i nekažnjeno u Skupštini. Jer, nisu građani Kraljeva prvi počeli sa ponižavanjem tih odbornika i gradonačelnika, gađajući ih jajima. Nego poniženje svih javnih funkcionera zapravo potiče sa mnogo viših državnih funkcija, počevši od predmetne institucije. Oni se osećaju već dugo poniženo, njima niko ne persira. Oni su već dugo prikazani kao nevažni i nebitni, poniženi su u službi jednog koruptivnog sistema i predmetne institucije. I onda niko ni u samom gradu, ne želi da trpi poniženje već poniženog čoveka, jer bi to značio novi stepen očaja. Terzić kao nosilac te najviše gradske funkcije ne da nije želeo, nego nije smeo da napusti skupštinsku salu. Funkciju takođe. Već neko vreme je jasno kako ne samo da nije vlasnik sopstvenog profila, on nije vlasnik ni funkcije, ni sopstvene volje u obavljanju te funkcije. Za sve vreme održavanja sednice, a ovo nije prvi put, u lokalnom restoranu sedeo je koordinator SNS za ovo područje, uz jako obezbeđenje, i upravljao situacijom u Skupštini grada.

Mislite na Branka Malovića?

Da. I pritom kad kažem “upravljao situacijom”, mislim na ono što može da kontroliše, a to su odbornici SNS. Dakle, nije bilo ugodno sedeti tog dana u Skupštini, nije bilo moguće ni da sedi na svom mestu jer smo ga mi zauzeli, a salu nije smeo da napusti sve dok mu to nije bilo dozvoljeno. A to znači sve dok sednica ne bude završena i dok se formalno ne donesu odluke koje su bile na dnevnom redu. Poniženog čoveka ne možete još više poniziti, od onoga koji je to prvi učinio. To gađanje jajima ipred Skupštine je manje ponženje od onog koje je doživeo od svojih stranačkih kolega.

Građani su ga na izlasku iz Skupštine zasuli jajima. Očekujete li da se ovakve scene ponove i u drugim gradovima i opštinama u Srbiji, a bilo ih je u međuvremenu i u Novom Sadu i Zaječaru…

Izgleda da ono što je predmetna institucija počela da piše kao best seler u najavi, neće imati epitet obojena, već pohovana revolucija. Iako niko nije predvideo, niti planirao korišćenje prehrambenih artikala u revoluciji, izgleda da se na ovaj način pokazuje jasan stav građana prema nosiocima vlasti. Očekujem od drugih gradova da više nigde neće proći nezapaženo održavanje sednica, jer je svuda na dnevnom redu makar jedna odluka koja se tiče korupcije i tu je makar jedan nosilac funkcije koji je ponizio ili pokušao da ponizi svoje sugrađane.

Pre nekoliko meseci su jaja takođe bila tema javnosti, kada je bivši ministar Tomislav Momirović govorio o obroku od 22 dinara koji može da vas drži sitim ceo dan. Vidite li neku simboliku sa situacijom danas kad su funkcioneri vlasti doslovno njima zasuti?

Lepo je što i u ovoj situaciji možemo na duhovit način da interpretiramo sve ono što nam se dešava. Studenti u blokadi su nam prethodnih meseci doneli tu kreativnu energiju i slobodu da niko više ne strahuje od toga da bude duhovit. Na vrlo duhovitom profilu na društvenim mrežama pod nazivom “ćelava ti mama” nedavno je baš objavljena rečenica u stilu “da sam na njihovom mestu, razmislila bih o tome da poskupe jaja”. Zanimljivo je to da ta jaja koja su promovisali kao najjeftiniji prehrambeni artikal sada postaje najjeftinije sredstvo u borbi protiv poniženja. Ima neke simbolike u tome, iako ne verujem da je bilo namere.

Vaš kolega Vladan Slavković je tog dana priveden. Da li vas taj vid represije plaši?

Na sreću, ne. On mi je čak prilikom privođenja, ali i nakon toga, rekao da je opravdano bio priveden, jer je bio na smetnji ljudima koji su izgubili gradonačelnika sa radara. Bio je čak i blago nepristojan i veoma glasan u psovkama koje mu je uputio, pa i sam kaže da su ga opravdano sklonili s ulice. Niko njega nije privodio, kao osobu protiv koje će biti pokrenut neki postupak, nego su ga sklonili zato što je ometao sam proces. Dobro je da je on tom prilikom i sam primetio da se ponašanje policije promenilo. Njegov prijem u stanicu policije, kao i tretman policijskih službenika, kao i brzo puštanje, pokazuje da ni policiji nije više do čuvanja ljudi i nametnutih objekata, već do čuvanja zakonitosti i procedure. Ni policiji nije više do čuvanja ljudi i nametnutih objekata, već do čuvanja zakonitosti i procedure. U nekoj većoj meri, uskoro ćemo moći da računamo ne na Ministarstvo unutrašnjih poslova, već na pojedine pripadnike policije, kao saborce u borbi protiv korupcije i kriminala. Da zaključim, ne plaši me i ne vidim to kao vid represije, ali sve drugo da. Tokom same sednice, poslata je inspekcija u radnje i firme nekih odbornika opozicije. To jeste represija. Za vreme same sednice, gradonačelnik je slao izjave, tekstove i fotografije tabloidima, u kojima smo ponovo predstavljeni kao ustaše koje nameravaju da osvoje vlast na silu. Tako nas stavljaju na stub srama i izlažu opasnosti od autentičnih budala kojima ovo društvo obiluje.

Da li su blokade rada lokalnih, pa i republičkog parlamenta, ostale jedini način za borbu opozicije?

Nisu. Borba opozicije je sveobuhvatni izraz, koji se može sprovoditi kroz institucije, ali i van njih. Svaka odluka i sve ono što u ovom trenutku nastaje, može biti na korist društvu. To ne znači da opozicija treba da se svede samo na aktivnosti i performans u skupštinama, njoj je sada dozvoljeno da promišlja novo društvo, da donosi predloge za izlazak iz političke krize, ali i da bude na ulici s ljudima gde joj sada i jeste najviše mesto. Kad se vrate u kancelarije, tamo treba da osmišljavaju predloge za izlazak iz krize i da razgovaraju sa predstavnicima međunarodne zajednice koji su u stanju ili potrebi da nam pomognu. Pritom, opozicija ne treba ni da se dodvorava studentima, niti da ih se plaši. Prosto, opozicija ima svoju ulogu. Ona je ponekad jako neprijatna, ponekad opasna, ali kad ste ovakvom autoritarnom režimu opozicija, onda ste se na to verovatno odlučili uprkos tome što je opasno, a ne zahvaljući tome.

Aktivno podržavate studentske blokade i proteste. Kako kao političar, a kako kao otac studenta doživljavate njihove višednevne marševe, proteste, poruke koje šalju?

Volim što su studenti duhoviti, ali i to što mi nazivamo žrtvom i povredama ono što oni smatraju svojom nagradom za učešće u pravedničkoj borbi. Baš zbog toga i doživljavam njihovu borbu na najbolji mogući način i bez ikakve patetike želim svaki put samo da ih podržim, i ako mogu da im pomognem, bez preterano očinskih saveta kako nešto treba da urade. Jer, stvarno verujem da su oni kao studentski kolektiv dosta kvalitetniji od pojedinaca koji ga čine. Zadali su veliki zadatak za ovo društvo. Verujem da su studenti podigli letvicu političkog očekivanja. Kako oni rade, misle i odlučuju… Ne mislim samo na plenum, već na sve njihove angažmane u javnom prostoru, akreditacije ljudi koji će govoriti i zastupati ih u medijskim i drugim promocijama. Oni time pokazuju da je takva jedna politička borba moguća i da tako nešto ljudi mogu da očekuju ubuduće i od nosilaca političkog života u Srbiji. Nije više nužno insistirati na liderskim i sličnim pokretima, nije nužno donositi odluke sa vrha na dole, čak se pokazalo obrnutim. Studenti zaravo podižući tu letvicu, podižu i stepen očekivanja za uključivanje novih ljudi u politiku. Ostaje mi da brinem zato što znam da je teško. To što moje dete učestvuje u tim protestima personalizuje tu brigu na nivo roditeljske, ali me čini i jako ponosnim, jer su metode koje smo mi kao organzacija ranije primenjivali, sada kulminirale i na jedan mnogo časniji i lepši način postale javne. A ponosan sam i što je moje dete deo tih aktivnosti.

Verujete li da će njihovi zahtevi biti ispunjeni?

Ja iskreno verujem u to, ali ne verujem da će ih ispniti oni od kojih se to sada traži. Već da će tek smenom ove vlasti ti zahtevi biti ispunjeni.

U kom pravcu mislite da će se ovi protesti dalje odvijati?

Drago mi je što se svi koji nisu verovali u opstanak studentskih protesta, sada raduju jer nisu bili u pravu. I zbog onih koji su mislili da studentska pobuna može da traje 30, pa 60 dana… Mi sad, posle toliko dana, vidimo novu energiju, novu rešenost, novi broj ljudi koji su se žrtvovali da se uključe u šetnje, blokade, duhovite performanse. Ne očekujem jenjavanje protesta. Ne bih da pretpostavljam šta će studenti uraditi, osim što želim da verujem da će opstati u onom što su namerili, baš kao što su i počeli – bez naših sugestija i sa punim poverenjem u to da ćemo pratiti šta god da odluče.

Marko Tošin je priveden nakon napada na studente u Novom Sadu. Podsetimo, reč je o čoveku koga ste prepoznali kao jednog od ljudi koji su vas napali pre dve godine. Očekujete li da odgovara?

U mom slučaju ne očekujem, osim ako se neko nekada bude ozbiljno pozabavio tim slučajem. Čovek koji je uhapšen zbog nasilja nad studentkinjom, u mom slučaju se ne vodi kao optuženi, nego kao svedok. Zato ne očekujem bilo kakvo procesuiranje. Advokati su tražili njegovo svedočenje, ne znam da li će tužilaštvo to odobriti, alli dosta onespokojavajuće je saznanje da se taj slučaj u mom Kraljevu vodi kao teško delo protiv bezbednosti saobraćaja, a da se osoba koja se pojavljuje u više nasilništva, ni u mom slučaju nije bio baš slučajni učesnik. To je dokaz da oni koji su se ismevali tom događaju, sad imaju dokaz da država nije štedela resurse kad su kriminalci u pitanju, da zaštiti svoje resurse od neistomišljenika.