Marko Blagojević Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Marko Blagojević jedan je od novih ministara u Vladi koji je zadužen za javna ulaganja. On je u izvršnu vlast ušao kao nestranačka ličnost, a izabran je na predlog Srpske napredne stranke. U intervjuu za Nova.rs, Blagojević govori o tome da li je u vreme dok je bio u CESID-u mogao da zamisli da će biti u vladi SNS, hoće li se učlaniti u stranku, ali i koje će projekte pokrenuti i ko je kriv za poplave koji su prethodnih dana zadesile više gradova u Srbiji.

Rekli ste da će vam apsolutni prioritet bti izgradnja klinike Tiršova 2, a isto je najavio još 2018. tadašnji gradonačelnik Zoran Radojičić. Rokovi su se stalno pomerali. Da li sa sigurnošću možete da kažete kada će bolnica biti završena?

Izgradnja novog objekta Univerzitetske dečije klinike je u toku od novembra 2021, kada su počeli radovi na izgradnji temelja novog objekta i izgradnji pristupne saobraćajnice. Radi se o temeljnoj jami površine jednog i po fubalskog terena i dubine 23 metra u koju je, recimo, ugrađeno 14,2 km armirano-betonskih šipova. Priprema ovog projekta je u toku od 2016. i od tada su, uz stalne konsultacije s lekarima Tiršove, realizovani svi neophodni koraci da bi ovaj projekat mogao da bude pripremljen na način koji je u skladu s najvišim standardima, počev od predstudije izvodljivosti, preko studije izvodljivosti, idejnog rešenja i projekta za građevinsku dozvolu, pa sve do projekta za izvođenje. I to traži vreme.

Međutim, smatram da je upravo ovakav, temeljan način pripreme projekta, bio jedan od ključnih faktora odluke EU da za ovaj projekat odobri donaciju u iznosu od 35 miliona evra, što je, koliko znam, najveća donacija ikada odobrena za projekat izvan sektora transporta i energetike. Plan je da izgradnja objekta, na temeljima čija je izgradnja u toku, počne tokom proleća 2023. Rok za izgradnju je 3 godine. Nakon toga sledi ugradnja opreme, tako da očekujem da novi objekat Univerzitetske dečije klinike bude pušten u rad u drugoj polovini 2026.

Na kojim konkretno projektima ćete još raditi?

Portfolio projekata kojima ministarstvo upravlja danas čine brojni projekti iz sektora zdravstva, prosvete, nauke, socijalne zaštite, kulture, lokalne infrastrukture, sporta…Najznačajniji, a po ukupnoj vrednosti ujedno i najvredniji, jeste portfolio projekata u zdravstvu. Od projekata čija je realizacija u toku tu su: opšte bolnice u Aranđelovcu, Vranju, Loznici, Prokuplju, Kikindi, Leskovcu, Zaječaru i Novom Pazaru, zatim domovi zdravlja u Kučevu, Rači, Lapovu, Medveđi, Somboru…

Pročitajte još...

Ugovorena je i izgradnja Centra za rani razvoj dece i inkluziju, prve institucije u Srbiji specijalizovane za pružanje nege deci i podrške porodicama dece s posebnim potrebama. Projekti koje takođe treba pomenuti su, recimo, obnova domova Zvečanska i Kulina, izgradnja vodovoda u Zrenjaninu i Divčibarama, kao i kanalizacije na Kopaoniku, obnova Muzeja 25. maj i Narodnog pozorišta u Nišu, izgradnja odbojkaškog trening centra i sportske dvorane Radničkog i brojni drugi.

Da li vam se poklapaju nadležnosti sa nekim drugim ministarstvima i lokalnim samoupravama? Ranije ste izjavili da su prioritet rekonstrukcije i opremanja mnogih bolnica, ambulanti, škola…

Aktivnosti ministarstva, istina, prožimaju različite sektore, ali se odnose isključivo na upravljanje projektima. Utoliko je saradnja sa sektorim neophodna, ali preklapanja u nadležnosti nema.

Koliko će vam posao biti otežan, budući da je predsednik Aleksandar Vučić unapred oročio ovu vladu na godinu, godinu i po dana? Da li neki projekat možete da završite za to vreme?

Nema razloga da se to odrazi na rad i rezultate ministarstva. Radimo neometano bez obzira na to što postoji mogućnost da mandat ove vlade bude kraći od četiri godine.

Marko Blagojević Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Ponovo imamo poplave u Novom Pazaru, Kraljevu, Tutinu…, a pojedini stručnjaci kažu da je problem u tome što korita reka i dalje niko ne održava, ne čisti i ne reguliše. Vi ste se bavili obnovom objekata nakon katastrofalnih poplava 2014. Šta vi kažete? U čemu je problem?

U periodu nakon poplava iz maja 2014. je urađen veliki posao. Blizu 140 miliona evra je uloženo u izgradnju novih i u obnovu i unapređenje postojećih objekata. Izvedeni su radovi na preko 300 lokacija širom Srbije i na republičkim i na lokalnim vodotocima. Dobar primer su, recimo, brane za bujične vode, ključne za smanjenje rizika od bujičnih poplava. U periodu od 1994. do 2014, u Srbiji je izgrađeno ukupno 19 ovakvih objekata. Samo tokom 2015, izgrađeno ih je 29. Upravo zato mogu da kažem da smo danas bezbedniji nego 2014. Ali i dalje nismo bezbedni. Usled klimatskih promena smo suočeni s rizikom od sve češćih i intenzivnijih padavina, a stoga i s uvećanim rizikom od poplava, naročito bujičnih.

U regionu Novog Pazara je, recimo, za samo nekoliko sati, palo onoliko kiše koliko, po proseku za taj region, ukupno padne za mesec dana. Iako su svi novi objekti preventivne infrastrukture u Srbiji projektovani po novim standardima, objekti starijeg datuma nisu planirani za takve vode. Upravo u Novom Pazaru su, nakon poplava iz 2014, identifikovane kritične tačke, urađeni projekti i izvedeni radovi na izgradnji potpuno novih objekata koji su sada sprečili daleko ozbiljnije posledice. Problem predstavlja i nelegalna gradnja, zbog koje danas imamo brojne stambene objekte izgrađene bukvalno u koritima reka. Takođe, istovar otpada u reke je raširena praksa. Svi smo videli snimak iz Novog Pazara kako bujica nosi frižider koji udara u drveni pešački most i odnosi ga niz reku. Period između sredine 60-tih i sredine 80-tih godina prošlog veka su obeležila ozbiljna ulaganja u prevenciju. Tri decenije nedomaćinskog odnosa prema nasipima, obaloutvrdama, branama, koritima reka….su 2014. učinile svoje. Korito reke Kolubare je, recimo, posle poplava iz 2014, prvi put očišćeno nakon 40 godina. Kanali za odvodnjavanje u Obrenovcu su, tada, prvi put očišćeni od kada su izgrađeni krajem 60-tih.

Da li je Marko Blagojević iz Cesida mogao da zamisli Marka Blagojevića u vladi SNS?

Nisam sebe zamišljao ni u jednoj izvršnoj vlasti. Ali, 2014. sam dobio poziv koji se ne odbija. I nakon 8 i po godina i nakon više stotina realizovanih projekata, mogu da kažem da osećam i ličnu i profesionalnu satisfakciju što sam taj poziv prihvatio.

Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

U Vladu ste ušli kao nestranačka ličnost, ali neko je morao da vas predloži. Ko?

Moje ime je bilo među imenima onih kandidata čije je imenovanje predložila SNS, inače jedina stranka u vladi koja je izabrala da za ministre predloži nestranačke ličnosti.

Da li ćete ipak poći putem brojnih nestranačkih ličnosti koji su nakon što su postali ministri ušli u SNS?

Jasno mi je i smatram prirodnim asociranje sa strankom koja me je predložila za mesto ministra. U Vladi sam već osam i po godina i ovo je treća fukcija na koju sam imenovan. Za sve ovo vreme o članstvu u stranci nisam razgovarao ni sa kim i smatram jednim od važnijih kvaliteta SNS to što imenovanje na funkciju nije uslovljeno partijskom pripadnošću.

S obzirom na iskustva nekih ranijih ministara koji su govorili za „Novu“, mislite li da ćete imati problem što ste nam dali intervju?

Smatram da je važnije šta se priča, nego s kim se priča. Ukoliko imate šta da kažete, smatram da to treba da činite na sva usta.

BONUS VIDEO Izabrana nova Vlada Srbije

Komentari

Svi komentari (1)