U Evropi gradi se ostrvo za 35.000 stanovnika, nasip dužine 7 km štitiće ga od porasta mora

Reč je o projektu Lynetteholm, jednom od najvećih infrastrukturnih poduhvata u istoriji zemlje, za koji će biti upotrebljeno čak 80 miliona tona zemlje iskopane sa drugih gradilišta širom danske prestonice.

Ideja o stvaranju novog dela grada zvanično je dobila zeleno svetlo u junu 2021. godine, kada je danski parlament velikom većinom podržao projekat. Radovi su započeli krajem 2022, a prvi segment ostrva završen je dve godine kasnije. Već tokom leta 2025. druga faza izgradnje prešla je polovinu planiranog obima, dok su kilometri kamenih nasipa već postavljeni duž buduće obale.

Suština projekta je jednostavna, ali izuzetno ambiciozna. Zemlja koja ostaje nakon brojnih građevinskih radova u regionu Kopenhagena ne odlaže se kao otpad, već se koristi za stvaranje potpuno novog kopna površine od 275 hektara. Na tom prostoru u narednim decenijama trebalo bi da nikne potpuno novo urbano naselje sa stanovima, poslovnim zonama i modernom infrastrukturom.

Izgradnju vodi javna kompanija By & Havn, koja upravlja lukom Kopenhagena, dok je glavni izvođač danska firma Per Aarsleff A/S. Ukupna vrednost investicije procenjuje se na oko 2,7 milijardi evra, odnosno 20 milijardi danskih kruna. Finansijski model zasniva se na budućoj prodaji parcela i nekretnina kada ostrvo bude spremno za razvoj.

Ogroman logistički poduhvat podrazumeva svakodnevni prolazak stotina kamiona kroz grad. Procene govore da oko 350 teretnih vozila dnevno transportuje zemlju do lokacije budućeg ostrva, što izaziva nezadovoljstvo stanovnika pojedinih delova Kopenhagena zbog buke, gužvi i zagađenja. Tempo nasipanja toliko je intenzivan da će kompletno punjenje terena trajati skoro tri decenije, a završetak se očekuje tek oko 2050. godine.

Ipak, Lynetteholm nije zamišljen samo kao novo stambeno područje. Projekat ima i ključnu zaštitnu funkciju. Danska se poslednjih godina suočava sa rastućim rizikom od olujnih udara i podizanja nivoa mora, pa će novo poluostrvo služiti kao svojevrsna barijera koja treba da zaštiti stare delove Kopenhagena od budućih poplava. Prema dostupnim podacima, nivo Baltičkog mora porastao je za oko 17 centimetara od početka 20. veka.

Bivši danski premijer Lars Loke Rasmusen još 2018. godine upozorio je da se Kopenhagen ubrzano širi i da gradu ponestaje prostora za razvoj. Upravo zato je Lynetteholm predstavljen kao rešenje koje istovremeno donosi novo građevinsko zemljište i jača klimatsku bezbednost glavnog grada. Projekat je zbog toga dobio podršku i državnih i lokalnih vlasti.

Planovi predviđaju da novo ostrvo bude povezano sa ostatkom grada produženjem metro linije, kao i izgradnjom lučkog tunela između četvrti Nordhavn i Refshaleoen. Urbanistički koncept razvijaju arhitektonski studiji COWI, Arkitema i Tredje Natur. Osim smeštaja za desetine hiljada stanovnika, predviđen je i prostor za približno isti broj radnih mesta.

Najvažnije brojke projekta:

• površina budućeg ostrva iznosi 275 hektara
  • biće upotrebljeno 80 miliona tona zemlje
  • planirano je 35.000 stanovnika i isto toliko radnih mesta
  • kameni nasipi protezaće se u dužini od 8,6 kilometara
  • vrednost investicije procenjuje se na 2,7 milijardi evra
  • završetak nasipanja planiran je oko 2050. godine

Iako projekat u Danskoj ima snažnu političku podršku, van granica zemlje izazvao je ozbiljne polemike. Ekološke organizacije upozoravaju da bi novo ostrvo moglo da poremeti prirodnu cirkulaciju slane i kiseonikom bogate vode u Baltičkom moru. Prema procenama, protok bi mogao da bude smanjen za oko 0,5 odsto, što na prvi pogled deluje zanemarljivo, ali stručnjaci upozoravaju da je Baltik izuzetno osetljiv ekosistem.

Švedska je zbog toga uložila formalne primedbe, pozivajući se na međunarodne sporazume o prekograničnom uticaju na životnu sredinu. Kritičari optužuju Dansku da pod maskom klimatske zaštite zapravo daje prednost urbanom razvoju i interesima nekretninskog tržišta.

Danske vlasti, međutim, tvrde da dodatne procene uticaja na životnu sredinu pokazuju da kvalitet vode i obalni ekosistem Kopenhagena neće biti ozbiljno ugroženi. Rasprava o stvarnim posledicama projekta zato i dalje traje, dok Lynetteholm polako izranja iz Baltičkog mora kao jedan od najkontroverznijih evropskih građevinskih poduhvata ovog veka, prenosi "N1 BiH".