Akademik Saičić demonstrativno napustio otvaranje izložbe SPC u galeriji SANU zbog Selakovića: Bilo bi ponižavajuće da slušam govor čoveka koji uništava kulturu

U svečanoj atmosferi Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti, među crkvenim velikodostojnicima, diplomatama, državnim funkcionerima i brojnim zvanicama, večeras je otvorena jedna od najznačajnijih izložbi posvećenih Svetom Savi i srpskom duhovnom i kulturnom nasleđu.

Na jednom mestu okupljene su dragocenosti iz Hilandara, Studenice, Visokih Dečana i drugih srpskih svetinja, uključujući relikvije i umetničke predmete koji se izuzetno retko iznose iz manastirskih riznica.

Uprkos značaju događaja, sve do samog otvaranja gotovo da nije bilo šire javne najave, što je u delu crkvene i akademske javnosti protumačeno kao pokušaj da se izbegne mogućnost protesta zbog brojnih kontroverzi koje prate ovogodišnje zasedanje Sabora Srpske pravoslavne crkve.

Prema najavama, pozdravne govore je trebalo da održe patrijarh Porfirije, predsednik SANU Zoran Knežević, ali i ministar kulture Nikola Selaković.

Upravo u trenutku kad je najavljeno da će se prvi obratiti ministar kulture Nikola Selaković, akademik Radomir Saičić je napustio salu.

"Došao sam sa iskrenom željom da čujem obraćanja predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti Zorana Kneževića i drugih govornika. Atmosfera je bila prijatna, a događaj dostojanstven i izuzetno važan. Međutim, kad je najavljeno da će prvi govoriti Nikola Selaković, procenio sam da ne mogu da ostanem", rekao je Saičić za Nova.rs.

Akademik kaže da ministra kulture doživljava kao simbol urušavanja institucija koje bi trebalo da štite nacionalno kulturno nasleđe.

"To je čovek koji je, po mom mišljenju, naneo nemerljivu štetu srpskoj kulturi. Smatram ga simbolom borbe protiv kulture. Urušava Zavod za zaštitu spomenika kulture i na način koji smatram krajnje neprimerenim govori o institucijama ove zemlje, uključujući i tužilaštvo. Za mene bi bilo ponižavajuće da takav govor slušam pod svodovima Srpske akademije nauka i umetnosti, čiji sam član. Imao bih utisak da svojim ćutanjem pristajem na ono što on predstavlja", rekao je Saičić.

Naglašava da nije želeo da naruši dostojanstvo događaja, niti da pravi incident tokom otvaranja izložbe koja za njega ima izuzetan duhovni i kulturni značaj.

"Nisam želeo da izazovem bilo kakvu neprijatnost, imajući u vidu značaj same izložbe, njen sveti karakter i prisustvo brojnih visokih zvanica, crkvenih, diplomatskih i društvenih. Jedino što sam mogao da učinim bilo je da mirno napustim skup", naveo je on.

Saičić dodaje da će izložbu svakako pogledati više puta, jer je reč o jedinstvenoj prilici da javnost vidi dragocenosti koje se gotovo nikada ne iznose iz manastirskih riznica.

"Govore ću pročitati kasnije, osim ovog prvog, koji me zaista ne zanima. Ali izložbu ću sigurno obići više puta. Ovo je retka prilika da se čovek susretne sa svetinjama i umetničkim blagom od neprocenjivog značaja za naš narod", rekao je akademik.

Na pitanje da li je još neko napustio događaj, Saičić kaže da to nije primetio.

"Najava Selakovićevog obraćanja ispraćena je aplauzom. Dobacio sam: 'Nemojte aplaudirati čoveku koji urušava srpske institucije kulture.' Svako, naravno, ima pravo da postupi po sopstvenoj savesti. Ja sam postupio onako kako sam smatrao da je ispravno. Ne osuđujem nikoga niti želim da utičem na druge da urade isto", zaključio je Saičić.

Izložba u SANU u senci Sabora Srpske pravoslavne crkve

Izložba otvorena u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti održava se paralelno sa redovnim zasedanjem Sabora Srpske pravoslavne crkve i okuplja najznačajnije predmete vezane za Svetog Savu i srpsko srednjovekovno nasleđe. Među eksponatima su dragocenosti iz Hilandara, Studenice, Visokih Dečana i drugih manastira, uključujući predmete koji se veoma retko iznose iz crkvenih riznica.

Iako je reč o događaju od izuzetnog kulturnog i duhovnog značaja, njegova promocija u javnosti bila je neuobičajeno skromna.

Prema saznanjima Nova.rs, u vrhu Srpske pravoslavne crkve postojala je bojazan da bi javno i intenzivnije najavljivanje moglo da podstakne proteste zbog brojnih kontroverzi koje prate ovogodišnji Sabor.

U središtu pažnje nalazi se postupak protiv mitropolita žičkog Justina, koji je, izložen snažnim pritiscima nakon što je javno podržao studente i odbacio tvrdnje da je studentski pokret deo "obojene revolucije".

Prema informacijama portala Nova.rs, Justinu je dostavljena obimna dokumentacija na koju mora da odgovori u kratkom roku, dok su mu onemogućeni kontakti sa najbližim saradnicima i komunikacija sa advokatom.

Na Saboru bi, prema očekivanjima upućenih izvora, mogla da budu otvorena i druga osetljiva pitanja, uključujući kontroverze u vezi sa poslovanjem povezanim sa manastirom Kovilj, slučajem imovine u Herceg Novom, optužbama za mobing za koji se tereti patrijah Porfirije, kao i osnivanjem Univerziteta "Sveti Sava", višemilionskog projekta koji je izazvao polemike zbog tvrdnji da je pokrenut bez prethodne saborske odluke.

U crkvenim krugovima pominju se i pitanja dugotrajno upražnjenih eparhija, pre svega u Austriji i Zagrebačko-ljubljanskoj mitropoliji, što deo episkopa i teologa vidi kao temu o kojoj bi Sabor takođe morao da zauzme jasan stav.